Naučnici su konačno otkrili kako je izgledala džinovska guska koja je lutala drevnom Australijom. Za Genyornis newtoni zna se već dugo. Reč je o vrsti koja je izumrla pre nekih 45.000 godina, a prvi put je opisana 1913. godine.
Podsećala je na današnje guske, samo što je bila neuporedivo veća, piše „Sajens alert“.
Naime, ona je dostigla visinu od 2,25 metara i imala je do 230 kilograma. Paleontolozi su nedavno otkrili skoro celu lobanju ove neobične ptice.

My updated Genyornis newtoni. It’s so cool to finally know the crania for this bird, I tell ya. I do recommend reading the newly-published paper, tho. It’s very, VERY interesting.#paleoart #pleistocene Paper:https://t.co/xOKFtTrS0g pic.twitter.com/epT7TptKuS

— 🌟 G O L D E N 🔅 A S T R A P I A 🌟 (@astrapionte) June 4, 2024

Kako kažu, to je tek druga lobanja koja je do sada pronađen a koja je pripadala ovoj vrsti. Koristeći prvu, stručnjaci su dokumentovali postojanje džinovske guske 1913. godine, ali je ta lobanja bila u užasnom stanju. Sada može da se vidi kako je izgledala prvi put.
Genyornis newtoni je imala masivnu lobanju i veliku vilicu. Kljun je podsećao na današnju australijsku dugonogu gusku.
„Imala je pokretnu gornju vilicu poput papagaja, ali koja je imala oblik one guščije i snažan ugriz“, rekla je paleontolog Fibi Mekinerni sa Univerziteta Flinders u Australiji.
„Mogla je da drobi meko bilje i voće na nepcu. Novopronađena lobanja nam je pomogla da sastavimo slagalicu. To pokazuje da je to, jednostavno rečeno, ogromna vrsta guske“, dodala je ona.

Meet Genyornis newtoni, a pretty large, 400+ lb, 6 ft tall bird that lived in Australia 🇦🇺 during the Pleistocene epoch! This stocky stomper lived alongside aboriginals toward the end of their existence, which dubbed them “mihirungs”, which means “giant bird”. #paleoart pic.twitter.com/nKdKndu5RS

— 🌟 G O L D E N 🔅 A S T R A P I A 🌟 (@astrapionte) March 30, 2024

Naučnici su skenirali fosil i napravili detaljnu trodimenzionalnu rekonstrukciju kako bi utvrdili kako je ova vrsta izgledala.
„Ušni kanal je bio zaštićen od vode kada bi Genyornis zaronila, a njeno grlo je bilo zaštićeno strukturom kljuna. Oblik kljuna pokazuje da je to bio vešt hvatač vodenih biljaka“, objašnjava paleontolog Džejkob Blokland sa Univerziteta Flinders.
Ovo bi moglo da objasni zašto je vrsta izumrla jer su njena slatkovodna staništa u međuvremenu postala slana, pri čemu se ekosistem dramatično promenio.

Istraživanje pod nazivom „Skull morphology of the enigmatic Genyornis newtoni Stirling and Zeitz, 1896 (Aves, Dromornithidae), with implications for functional morphology, ecology, and evolution in the context of Galloanserae“, objavljeno je u časopisu „Historical Biology“.