Najpoznatija je po ulozi u kontroverznom filmu Poslednji tango u Parizu reditelja Bernarda Bertolučija gde glumi mladu ženu koja kroz burnu vezu sa sredovečnim muškarcem (Marlon Brando) stiče samopouzdanje postajući svesna svoje ženstvenosti. Privukla je veliku pažnju javnosti u ono vreme slobodnim ljubavnim scenama, ali je tako stekla i oreol seks simbola, što joj je odmoglo u daljoj karijeri.

Za film "Poslednji tango u Parizu" tvrdi se da je jedan od najkontroverznijih svih vremena. Zapravo, te davne 1972. reditelj Bernardo Bertoluči i glumac Marlon Brando zaradili su brdo novca, pokupili su nominacije za Oskara, ali žena koje je igrala centralnu ulogu u filmu znatno lošije je prošla.

Marija Šnajder je 15. oktobra 1972. doslovce preko noći postala slavna, postavši žena o kojoj se najviše pričalo u čitavoj Americi. Nakon što je prethodne noći "Poslednji tango u Parizu" premijerno prikazan na Njujorškom filmskom festivalu, odmah je izazvao niz kontroverzi. Iako je u početku naišao na pozitivnu kritiku, izazvao je i bes javnosti, a na kraju je čak i zabranjen za bioskopsko prikazivanje, piše "Daily Mail".

Bertolučiju je u Italiji suđeno zbog opscenosti, a njegog sirov prikaz silovanja i emocionalnih prikazivanja doveo je do međunarodnih polemika. On je, inače, sam priznao da je ideju za film razvio iz sopstvenih seksualnih fantazija koje je dobio nakon što je "sanjao da je video prelepu, nepoznatu ženu na ulici i imao seks sa njom, a da nije znao ni ko je ona".

U filmu se Žan, njen lik, upušta u erotsku avanturu sa Polom, kog igra Brando, a koji insistira da njihova veza ostane isključivo seksualna i anonimna. Par se suočava sa nekoliko emotivnih rolekostera okom filma, ali uprkos što su strast i romantika osnovna tema, ovo nikako nije ljubavna priča.

U ozloglašenoj, ljubavnoj sceni Brandov lik je analno silovao lik Šnajderove na spratu pariskog stana, dok koristi puter kao lubrikant. Godinama kasnije otkriveno je da scena nije bila napisana u scenariju, da je bila sakrivena od Marije i da nije dobijena njena saglasnost za snimanje istog, a to je otkrio sam Bertoluči i u jednom intervjuu 2013. godine. "Nisam želeo da Marija glumi... Želeo sam da oseti bes i poniženje", rekao je.

"Sekvenca sa puterom je ideja koju sam dobio sa Marlonom ujutru uoči snimanja. Želeo sam od nje reakciju devojčice, a ne glumice. I mislim da je mrzela mene i Marlona jer joj nismo rekli", istakao je.

Bertoluči je priznao da je bio "užasan" prema Mariji jer joj nije saopštio svoje planove, ali je dodao da nije zažalio zbog te odluke.

• "Moje suze bile su stvarne"

Šnajder je 2007, četiri godine pre smrti, za "Daily Mail" priznala da se osetila "pomalo kao da je silovana" i od strane Branda i od strane Bertolučija nakon što je snimila ovu šokantnu, vulgarnu scenu.

"Trebalo je da pozovem svog agenta ili advokata da dođu na set, jer ne možete naterati nekoga da uradi nešto što nije u scenariju. Marlon mi je rekao: 'Marija, ne brini, to je samo film', ali tokom scene, iako ono što je Marlon radio nije bilo stvarno, moje suze su bile prave", ispičala je.

Glumica je istakla i da nije bilo privlačnosti između nje i Branda i da ga je posmatrala kao očinsku figuru. Za Bertolučija je imala daleko pogrdnije reči, nazvavši ga "debelim, znojavim manipulatorom".

Marija Šnajder nije umela da se nosi sa svetlima reflektora i naslovnicama, pa je naivno i nesmotreno bila previše iskrena za novine, a kako bi uopšte mogla da podnese slavu, glumica se okrenula narkoticima i nekoliko puta je pokušala da izvrši samoubistvo.

Marija je preminula 2011. godine od raka, ne dočekavši izvinjenje za brutalnu scenu koja je uticala na njen život.