Prema obaveštenom izvoru, honorar od 500 hiljada rubalja (oko 5000 evra), koji je jedan od terorista najavio tokom ispitivanja, je novac koji je obećan ne svakom članu grupe, već svima zajedno.

Кo stoji iza varvarskog zločina u Кrasnogorsku — ISIS, zabranjen u Ruskoj Federaciji, ili ukrajinske specijalne službe , i koji su argumenti u prilog svake od ovih verzija.

Islamska država je preuzela odgovornost za napad koji se dogodio u petak, a objavili su i snimak. Ruski su zvaničnici najpre tvrdili da je umešana Ukrajina, ali Kijev je te tvrdnje nazvao apsurdnim.

• Кako je formirana grupa terorista

Imena četvorice muškaraca su Dalerjon Mirzojev, Saidakrami Murodali Račabalizoda, Šamsidin Fariduni i Muhamedsobir Fajzov.

Dalerjon Mirzojev je prvi optužen - ima 32 godine, otac četvoro maloletne dece iz Tadžikistana, a imao je privremenu prijavu od 3 meseca u Novosibirsku, ali ona je istekla.

Drugooptuženi je Račabalizoda Murodali, 30 godina, sa nepotpunom srednjom stručnom spremom, oženjen, ima jedno dete, nema krivični dosije.

• Putin: Kaznićemo svakog ko stoji iza leđa terorista
• Broj poginulih u terorističkom napadu dostigao 137 osoba
• Uhapšeno 11 osumnjičenih za teroristički napad na koncertnu salu Krokus u Moskvi | VIDEO

Fariduni je rođen 1998. u Tadžikistanu. Službeno je bio zaposlen u fabrici u ruskom gradu Podolsku, a prebivalište je imao u Krasnogorsku.

Fajzov, četvrtooptuženi, koji je na sud došao u invalidskim kolicima i u pratnji lekara, čini se, nije reagovao na sudu. On je bio privremeno nezaposlen pre napada, a pre toga je radio u brijačnici u Ivanovu. Navodno je rođen 2004. godine.

Prema Izvestiji, iza terorističkog napada u Krokusu stajala je organizovana grupa koja je takođe pripremala napad u jednoj od zemalja srednje Azije, ali je on sprečen. Što se tiče terorističkog napada u ruskoj prestolnici, njegovi sudionici se teško mogu nazvati organizovanom terorističkom ćelijom u klasičnom smislu - ona nije postojala u okviru nikakve strukture, već je nastala doslovno nekoliko nedelja pre terorističkog napada.

“Preliminarni podaci kojima istraga raspolaže pokazuju da su se izvršitelji terorističkog napada u Krokusu sastali pre otprilike 3-4 nedelje, a pre toga u javnosti, društvenim mrežama nisu ostavili nikakve dokaze o svojim vezama s radikalnim islamističkim grupama.

“Najverojatnije se radi o nasumičnim odabirom izvođača, opsednutih nedostatkom novca i radikalizovanim od strane svog kustosa. "

“Ovo nije bila ćelija spavača terorista ili fanatika u klasičnom smislu. Bili su to nasumično odabrani izvođači s izrazito niskom razinom inteligencije i kritičkog mišljenja. To je omogućilo njihovim kustosima, koji su vešti u raznim tehnikama i metodama vrbovanja i psihičkog pritiska, da taksiste i brijače pretvore u teroriste." objašnjava izvor Izvestije.

Oni su vrbovani putem Telegrama.

"Slušao sam lekciju propovednika na Telegramu. Onda je asistent bez prezimena, bez ičega ponudio novac. 500 hiljada rubalja. Ubiti, bez obzira koga”, rekao je Fariduni tokom ispitivanja.

Ruske su vlasti saopštile da je poginulo 137 ljudi, a više od 100 ih povređeno. Odgovornost za napad je preuzeo ISIS u roku od samo nekoliko sati, tvrdeći da je napad izveo ogranak poznat kao IS-K, Islamska država u Khorasanu.

Napadači su uspeli da pobegnu automobilom, ali su uhvaćeni oko 350 kilometara jugozapadno od Moskve, u ruskoj oblasti Brjansk, na putu ka rusko-ukrajinskoj granici. Ramzan Kadirov se pohvalio da su borci čečenskog puka „Ahmat“ učestvovali u otkrivanju i hapšenju terorista. Federalna služba bezbednosti (FSB) Rusije saopštila je da su teroristi imali nameru da pređu granicu Rusije i Ukrajine i da su imali kontakte na ukrajinskoj strani.

Rusija još ne upire direktno prstom u Ukrajinu kao na stranu umešanu u teroristički napad u Moskvi jer je istraga u toku, ali izražava sumnju u to; SAD kaže da je napad izvela Islamska država, a da Ukrajina nema veze sa tim; Ukrajina, uglavnom, tvrdi da su Rusi sami organizovali napad na sebe. Islamska država oglašava se iz Avganistana i priznaje da je ona izvela napad, ali nije najjasnije zbog čega. Kao „deo nemilosrdnog rata protiv zemalja koje se bore protiv islama“? Da bi se u Rusiji, usred rata, podigla međuverska napetost prema svim muslimanima, kojih u Rusiji ima 14 miliona? Zato što je pored fanatične, radikalne, džihadističke, dobila i novu dimenziju – plaćeničku, pa obavlja posao za nekog drugog? Šta je od ovoga tačno možda će pokazati i buduća dešavanja na ukrajinskom frontu, daleko od Avganistana i Bliskog istoka.

Napadači su uspeli da pobegnu automobilom, ali su uhvaćeni oko 350 kilometara jugozapadno od Moskve, u ruskoj oblasti Brjansk, na putu ka rusko-ukrajinskoj granici. Ramzan Kadirov se pohvalio da su borci čečenskog puka „Ahmat“ učestvovali u otkrivanju i hapšenju terorista. Federalna služba bezbednosti (FSB) Rusije saopštila je da su teroristi imali nameru da pređu granicu Rusije i Ukrajine i da su imali kontakte na ukrajinskoj strani.

Odgovornost za napad preuzela je Islamska država. Novinska agencija Islamske države „Amak“ je na svom Telegram kanalu saopštila da je ID izvela napad „u kontekstu nemilosrdnog rata između Islamske države i zemalja koje se bore protiv islama“.

• Usledila je serija prvih reakcija sa različitih strana.
   

Sa ukrajinske strane, uz početno likovanje koje je, makar javno, utihnulo čim su Rusi pomenuli moguću umešanost Kijeva i tešku osvetu onima koji su masakr u Moskvi organizovali, stigle su i tvrdnje da je napad organizovala sama Rusija da bi imala izgovor za još žešće udare na Ukrajinu.

Sjedinjene Države koje su, inače, nekoliko dana renije izdale saopštenje u kome upozoravaju svoje državljane koji žive u Moskvi da imaju informacije da su „u narednih 48 sati“ mogući teroristički napadi u ovom gradu, odmah su demantovale navode ruskih zvaničnika o mogućoj umešanosti Ukrajine u napad u „Krokus sitiju“.

Ruske službe bezbednosti saopštile su da su u automobilu koji su koristili napadači pronađeni pasoši Tadžikistana.

Dosadašnje informacije koje stižu o terorističkom napadu u Moskvi u mnogim aspektima deluju zbunjujuće. Prvi utisak je da napad nije „tradicionalni“ način operisanja Islamske države (DAEŠ), čiji članovi obično izvode samoubilačke udare, ne beže sa lica mesta niti kasnije pričaju da su sve uradili zbog para. Što ne znači, naravno, da nije moguće da je regrutaciju i obuku terorista iz Moskve obavila ID ili neki njen derivat.

Drugo, zašto je Rusija u ovom trenutku meta islamističkih terorista? Rusija se jeste borila i bori se protiv Islamske države u Siriji, ali do sada se nije nalazila na „listama zemalja koje se bore protiv islama“, šta god to značilo, a kamoli da na njima bude postavljena toliko visoko da bi zbog toga bila prioritetna meta ID – sukob u Čečeniji odavno je utihnuo, a on i nije imao verski element, sovjetska intervencija u Avganistanu je davno završena, dok Moskva u palestinsko-izraelskom ratu pokušava da ima neutralnu i posredničku ulogu.

Pored toga, Rusija je evropska država sa najbrojnijom muslimanskom populacijom (14 miliona, skoro 10% stanovništva), a na državnom nivou nikada nisu postojali izraženi međuverski problemi, ni zvanično ni nezvanično.

Samo priznanje Islamske države da je ona izvela napad može, ali i ne mora ništa da znači. Mnogo puta u prošlosti se ova organizacija hvalila da je izvšila neki teroristički napad, pa se kasnije ispostavilo da je to bila laž. Ipak, ID je danas, u nedelju, objavila novi, detaljan i mučan snimak sa „ekskluzivnim scenama krvavog napada na hrišćane u Krasnogorsku kod Moskve“, kojim kao da je htela da opovrgne sumnje da ona stoji iza masakra.

Poslednji veliki teoristički napad terorista Islamske države, pre moskovskog, desio se u januaru ove godine u iranskom gradu Kermanu, kada su tokom obeležavanja godišnjice smrti generala Kasema Solejmanija, koga su ubili američki dronovi u Bagdadu 2020. godine, u napadu bombaša samoubica stradale 84 osobe, a ranjeno je više od 250. Solejmani, komandant iranske Revolucionarne garde, bio je, inače, jedan od organizatora borbe Iranaca protiv Islamske države u Siriji i Iraku. Napad u Kermanu bio je najveći teroristički napad u Iranu od kada je 1979. godine Islamskom revolucijom srušen šah Reza Pahlavi.

Islamska država još uvek deluje u Siriji, mada u manjem obimu nego ranije. Vlasti u Damasku i Teheranu redovno iznose optužbe da to radi u dosluhu sa Amerikancima, jer militanti ID-a se bore samo protiv Asadovih snaga, a ne napadaju američke vojnike koji su još prisutni u regionu.

Istina, ID nije više ona jedinstvena organizacija od pre deset godina, već mutant sastavljen od pripadnika Islamske države Korasana, čiji je glavni centar u Avganistanu, i brojnih džihadističkih grupa sličnog imena koje dejstvuju po Siriji, Iraku i severnoj Africi, izvodeći napade gde god stignu i mogu, ali se teško može govoriti o nekoj centralnoj upravi, koliko god se ID u svojim saopštenjima trudila da održi utisak o jedinstvu i moći.

S obzirom da više nema ni stabilne izvore prihoda kao kada je držala velike delove Iraka i Sirije, nije nemoguće da su pojedini njeni ogranci počeli da se bave višestrukim poslovima. Jedan bi bio „sveti rat“ u kome fanatične samoubice ubijaju „nevernike“, a drugi biznis u kome se ubice iznajmljuju onome kome zatrebaju, za pristojnu sumu para.

• Umesto zaključka

Kako god, da li su teroristi u Moskvi delovali samo u ime Islamske države ili je bilo „navigacije“ i sa drugih strana, u šta sumnjaju ruski zvaničnici, pokazaće, možda, istraga ruskih službi bezbednosti. No, do sada objavljeni detalji otvaraju još pitanja o načinima delovanja ove terorističke organizacije u poslednjih nekoliko godina.