Oni su nedvosmisleno nova budućnost, oni su nedvosmisleno heroji! Tokom vanrednog stanja, tokom najjačeg udara pandemije na našu državu, oni su bili izloženi rizikom. 

Sašili su na hiljade zaštitnih maski. Oni su heroji, oni su ponos i oni su NOVA BUDUĆNOST.

P: Kako je došlo do saradnje između „Džedajkona“ sa jedne strane i „NKFashion“ sa druge? Kako ste se odlučili da poklonite humanitarnu akciju u sklopu koje ste poklonili veliki broj maski zdravstvenim radnicima?

N: Miloš Antić (osnivač „Džedajkona“) i ja smo dugo prijatelji. Nešto malo pre pojave korona virusa sam postala aktivan član pokreta, kao kreativni direktor. Počeli smo da radimo na projektima koji su bili u planu za 2020. , da bi to stalo zbog novonastale situacije. Sa pojavom virusa, moj posao je bio potpuno pauziran. Studio je odložio sve definisane saradnje na neodređeno. U kontaktu sam bila sa kolegama dizajnerima iz Beograda i kolektivno smo svi rešili da svoje znanje, resurse i mašine usmerimo ka šivenju pamučnih maski, prvenstveno za zdravstvene radnike. Postavila sam status u FB grupi "pomoć medicinskom osoblju" sa pitanjem kome i kako da se obratim za donaciju (?) i bila sam zatečena reakcijama. Kilometri poruka, zahteva, upita, nade... Vrlo brzo se ispostavlja da to sama ne mogu da izvedem. Bar ne, ako želim da pomognem većem broju zdravstvenih radnika. U prvoj epizodi inicijative najveću podršku dobijam od sestre Jelene Kragić, prijatelja Anđeline Stamenković i Dušana Stevića. Koji su poznavali ili ne išta vezano za šivenje, svim srcem su radili šta god, jer je sve bilo od vitalnog značaja. Miloš je odmah prepoznao momenat da je meni neophodna veća podrška i ljudstvo. Kako „Džedajkon“ iza sebe ima već iskustva sa većim humanitarnim akcijama, tako sam znala da bolju podršku ne mogu da imam. Potreba za maskama je bila toliko velika da smo morali da se i mi oslonimo na dobru volju, empatiju ljudi koji bi nas podržali finansijski. Miloš je postavio projekat na donacije.rs i tu je zvanično krenuo projekat „ZAŠTITILICE“, koji sam potajno zvala „Nada“. Pored Miloša, jako mi je bitno da pomenem i Mariju Jović, koja je manje – više, kada i ja ušla u pokret i ispostavilo se da je postala jedan od najbitnijih linkova cele inicijative. Neko ko ima fantastične organizacione alate, preciznost, pragmatičnost i riznicu podrške. Petra Cvetanović, Milan Maksimović, kao bitni šrafovi cele "skalamerije" su svojim znanjem, podrškom davali često bitne sugestije kada mi nismo mogli da sagledamo kriznu situaciju objektivno. Može se reći da je počelo kao saradnja, ali mi stvorismo porodicu. (smeh)

M: Nevena je već bila informativno uključena u mobilisanje dizajnera, pre svega u Beogradu.

Kako imamo zajedničku „chat“ grupu, a Nevena je član pokreta, obavestila nas je o treutnoj situaciji nestašice medicinske opreme i realnih potraživnaja od strane lekara. Kako bi se krenulo u celu priču proizvodnji maski potreban je bio materijal. Džedaji su studiozno pristupili problemu i kreirali kampanju prikupljanja sredstava za materijial i sve što je potrebno da isprati proizvodnju.

P: Koliko je teško bilo pronaći volontere koji su pomagali u izradi?

N: Sada kada vraćam film na početak tog dela, sve je u nekom preklapanju informacija. Prosto je oformljen tim šnajdera, volontera bio toliko jak energetski, sa takvim resursom ljubavi, podrške, osmeha da imam utisak da smo tim oformili mnogo lako i brzo. Svi su u ovome videli priliku da doprinesu čovečanstvu, sebe povežu sa duhovnošću, novim ljudima (pa i indirektno), odmore od svoje rutine i indirektno svojim radom zagre ljude kojima je to sada potrebno.  Zato bih iskoristila priliku da ih sve i pomenem, jer ni ovaj intervju ne bi imao smisla da nije bilo njih da daju smisao akciji. Porodična proizvodnja „VELONA“, koja nam je najviše pomogla u krojenju maski, šivenju paspula i davanju podrške kada je bilo napeto. Nikada nam nisu rekli NE i uvek dodavali: "biće sve ok, izguraćemo". Marija Prvulović Videnović, Miloš Videnović, Sabrina i Sale. Ljudi koji su nas naučili kako kilometri našivenih paspula ponekad služe i da bi se njima vezalo neraskidivo prijateljstvo. Ogromnu ljubav šaljemo i za sledeća imena volontera u šivenju i kotrljanju na točkovima: Ani Eraković, Tanji Kecojević, Mariji Lukić, Dušici Stefanović, Svetlani Švabić, Biljani Dresić, Leli Radovanović, Verici Cvetković, Snežani Milovanović Ristić, Tamari Milanović, Mileni Stolić, Ivani Jovanović, Ani Nikolić, Milici Živić, Slađani Filipović, Dragani Kocić, Dušici Pešić, Snežani Jovanović, Veljku Spasić, Petri Nikolić,  Neveni Đorđević. Svima njima jedno veliko hvala.

M: Objavili smo javni poziv na „socijalnim mrežama“, ali su i lokalni mediji objavili vest, a i TV stanice sa nacionalnom frekvencijom su prenele vest o akciji i ubrzo su počele da se javljaju šnajderke koje su spremno čekale da se uključe u šivenje maski.

P: Kako su ljudi reagovali kada ste im predavali donaciju? Kako su lekari reagovali?

N: Susreti su u više slučajeva bili, logično, kratki. Zahvalnost je bila ogromna, koliko i neka forma nesnađenosti u toj situaciji s obeju strana. "Kako reći hvala, a ne zagrliti, jer je zagrljaj tako potreban?". Šeprtljasto jedno "tu vam sve piše oko pranja, javite ukoliko vam treba još". Razmena toplih pogleda i po koja reč iza maske. Često sam se šalila da je jedina mana maske ta što se ne vidi koliko se smejemo. U Kuršumliji smo npr. , mogli nešto više da se zadržimo u priči sa njima i da se rode zajedničke ideje za buduće projekte. Npr. kako integrisati mlade da ove stvari osveste kod sebe i svoj razvoj osete i kroz ovakve humanitarne procese.

P: Miloše, budući da ste osnivač „Džedajskog“ pokreta u Nišu. Kako vitezi džedaji reaguju na virus Korona?

M: Pažljivo pratimo struku na svetkom nivou i primenjujemo sve potrebne mere kako bi zaštitili najpre drage ljude koje volimo oko nas.

P: Nevena, šta za Vas, kao mladu osobu znači ovaj projekat? Da li se osećate ispunjeno?

N: Da, ovako ostajem (za)uvek mlada. Nije ovo prva humanitarna akcija koju sam radila, ali je prva koja je izvedena sa timom koji zna šta radi, ovako posvećeno i u ovoj razmeri. Pritom u vanrednoj situaciji gde je svako kretanje ograničeno, izvori materijala (u ovom slučaju) diskutabilni, produkcijska pomoć gotovo da ne postoji. Mislim da mogu reći da sam mnogo naučila o sebi, i dobrog i lošeg. Bilo koji rad na humanitarnoj akciji često znači da pored dobrog osećaja, nekada imate i manje dobre. Kao što je osećaj bespomoćnosti. Ta empatija podrazumeva i upijanje tuđih stanja i to je negde u par navrata znalo da kod mene "trigeruje" minus raspoloženje. No, bez dileme - inicijativa „ZAŠTITILICE“ je projekat koji me je učinio najispunjenijom, najživljom uprkos činjenici da je moj život, posao na pauzi i taloženje finansijskih obaveza prema državi tu negde iza, ali nimalo ometač u cilju da incijativu izvedemo do kraja. Jača, koliko i krhkija (jer emocije), bogatija za nove ljude heroje, sa novom vizijom za sutra, sa jasnijim sistemom vrednosti.

P: Miloše, Vi ste uglavnom prikupljali sredstva za materijal. Koliko je bilo teško motivisati ljude da doniraju sredstva?

M: Kvalitetno smo pripremili kampanju i donacije novca od strane građanja za kupovinu materijala su počele dinamično da pristižu. 
Definitivno, ukoliko želite da uspešno izvedete prikupljanje bilo čega, potrebno je ljudima da prikažete iskrenu sliku onoga što radite kako bi se povezali sa tim i uključili.
Od sakupljenog novca smo već nakon svega sedam dana već mogli da kupimo prvu turu materijala.

P: Koliko je spirutalnost i duhovnost važna za mlade?

N: Nije dovoljno reći samo JESTE. Bitno je to njima približiti na način koji je njima blizak, prijatan, pitak... Znate, pričamo o generacijama koje su "digitalne" i pod pritiskom toliko različitih konstantnih talasa novih informacija, da se često desi da baš zbog toga brzo i ispare. Spiritualnost, duhovnost mlađoj populaciji ili dođe prirodno ili ih neko iskustvo iskleše da shvate da je tu najintegralniji mir. Zato je bitno da se humanitarne akcije sprovode u njihovom neposrednom okruženju od malena (porodica i škole) kako bi brzo shvatili bitnost konteksta rečenice „uči“ da bi druge naučio i „imaj“ da bi drugome dao. Neretko se desi da nas duhovnom uče oni koji nemaju ništa, a konstantno daju. Da se razumemo, sasvim je prihvaćeno ambiciozno graditi karijeru i imati puno novca, dok god se ne izgubi konekcija sa empatijom, filantropijom.

M: Duša definitivno živi u nama i ovde je sa misijom u skladu sa prirodom. Ko god ne želi da prihvati tu činjenicu, prihvatiće je ako ne sad onda kasnije, a ako ne kasnije onda u sledećem životu. Kao što učimo kako da živimo sa onim što vidimo, čujemo, pipnemo i mirišemo, potrebno je učiti o onome što nije ni vidljivo ni pipljivo niti se može čuti, a to je svesnost da osećamo. U tim osećanjima leže mir, stpljenje, težnja, skromnost, poniznost, ljubav, radost.  Kažu da beba kada dođe na svet, već sve to ima u sebi, ali vremenom zaboravljamo koliko smo divni i kolike kvalitete nosimo u sebi.  Zato, duhovno učenje je  put koji svaki čovek, ne samo mlad, treba da otkrije prema njegovom osećaju i da ga prati. Kada bi svako odradio svoj domaći, ne bi bilo ratova, ne bi bilo podela, i ne bi žudeli za nadmoć, kao što možemo videti danas. Svet bi bio jedinstvena porodica.

P: Nevena, pitanje za Vas. Pandemija izazvana virusom „Kovid 19“ polako se stišava. Da li će „Zaštitilica“ nastaviti da postoji i nakon pandemije?

N: Mislim da nikada neće nestati, ugasiti se. Možda će imati samo različite kontekste ili ciljeve. Nismo još to načisto rešili, valjda zato što smatramo da će se to nekako organski samo definisati.

P: Miloše, koji su planovi udruženja „Džedajkon“ za naredni period?

M: Da radimo vredno na sebi  i jačanju strukture pokreta. Da učimo i da pronalazimo rešenja koja su potrebna za brži razvoj pojedinca, koji bi svojim aktivnostima doprineo  da se zajednica dinamičnije razvija.

P: Nevena, ono što mnoge naše čitateljke zanima jeste to kako pronalazite inspiraciju za Vaše modele?

N: Ja sam sinesteta. Tako da je to najčešće zvuk. Zvuk, pa i udaranje u sto, pod, zid... Staklo vidim kao formu, oblik, nekada kao boju. To mi dosta pomaže u razvoju inspiracije. Nekada je teže da objasnim tok inspiracije kada budem pitana, ali je to jedan od najintenzivnijih procesa koje proživljavam. Slobodno mogu reći da je zvuk - muzika moja najveća inspiracija. Odnosno, osećaj koji imam slušajući.

P: Miloše, nedavno ste organizovali koncert duhovne muzike. Koliko su važni takvi događaji u Nišu?

M: Spiritualna muzika je jako posebna kreacija. Ako slušate neku lepu duhovnu muziku i posle toga pustite hard metal sigurno nećete imati isti osećaj i ne kažem da je hard metal loš. Govorim o osećaju dok nešto slušate. Duhovna muzika odakle god da dolazi daje osećaj mira. Svima nam treba jak i održiv mir svesti. Ako nemamo mir, nećemo uspeti da čujemo dragu osobu šta nam govori, nećemo uspeti  da donesemo dobru odluku itd. Misija pokreta je da promoviše kulturu mira i mi ćemo se truditi da kroz razne praktične metode građanima približimo koliko je bitno prihvatiti mir kao stil života i koliko je važno pratiti svoj mir bezkopromisno i hrabro.

P: Šta će Nevena Kragić, mlada dizajnerka raditi u narednom periodu?

N: Polako se vraćam svom brendu. Od nečega se mora živeti. (smeh) Saradnje koje su odložene se vraćaju u radni plan. Nadam se da ću uspešno nastaviti sa svojim podbrendom, koji je tek načet pre ove situacije, a radi se o eko-osvešćenosti. „nEKO friendly“
Zbog "zaštitilica" sam još više inspirisana idejom da NK brend deo sebe da novom projektu, koji dugo čeka svoj red. Humanitarno orijentisan. Još je rano da o tome pričam, jer je još u formi nacrta.

P: Miloše, koliko je Vama pomogla meditacija?

M: Ne mogu govoriti u ime drugih, ali meni je jako puno pomogla meditacija, molitva i trčanje.
Kroz Srednju školu i fakultet čitao sam dosta knjige koje govore o istočnjačkoj filozofiji. Verovao sam da bi postao mudar i učio o životu mora da odem  u Himalajske prećine ili Tibet. Međutim, moja goruća želja da naučim nešto što ne može da mi pruže ni roditelji ni škola na žalost , me je odvela do kursa meditacije koji je promenio moj život tako da danas mogu posvećeno da kroz svoje aktivnosti doprinesem zajednici i što je jako važno da učinim sebe srećnim.