Bio je najbolji student Filozofskog fakulteta u Nišu. Dobitnik je Svetosavske nagrade Ministarstva prosvete. On piše naučne radove, bavi se aktivizmom i on je NOVA BUDUĆNOST! Upoznajte Maria Cekića iz drugog ugla. 

Kada biste sebe morali da opišete u jednoj rečenici ko je Mario Cekić?
Moram priznati da je ovo izuzetno teško pitanje i u jednu ruku dosta nezhavlno kada treba čovek da govori sam o sebi i svom radu, ali eto ukratko bih istakao – mladi nišlija, budući sociolog, veliki zaljubljenik u nauku i nadam se jednog dana naučnik.

Kako ste se odlučili da upišete Filozofski fakultet?
Moj put ka Filozofskom fakultetu u Nišu i samim studijama sociologije je dosta čudan i na neki način neočekivan, ali opet rekao bih sudbonosan.
Naime, prilikom upisivanja fakulteta bio sam u dilemi između Mašinskog fakulteta i Filozofskog fakulteta. Priznajem, to su dve krajnosti, ali su mi obe bile u tom trenutku primamljive. Nakon dužeg razmišljanja odlučio sam da upišem Mašinski fakultet, što sam i učinio. Međutim, odmah na prvoj godini studija mašinstva kao jedan od predmeta se pojavljuje moja „neprežaljena ljubav“ sociologija.
U tom trenutku moja zainteresovanost ka sociologiji počinje da raste, čemu u prilog svedoči činjenica da sam čitao više sociološku literaturu, nego literaturu iz oblasti mašinstva. Još većoj zainteresovanosti ka ovoj društvenoj nauci su doprinela izuzetna predavanja profesora Dragoljuba Đorđevića, vrsnog sociologa, koji je predavao na Mašinskom fakultetu.
Kako se približavao kraj prvog semestra, počeo sam sve ozbiljnije da razmišljam o prelasku na Filozofski fakultet, jer sam stvari postavio na sledeći način: Svestan sam da mogu da završim mašinstvo, ali sam isto tako svestan da bi to bilo, narodski rečeno traljavo i ne bih uživao u tome, dok sa druge strane u sociologiji uživam i mogu postići mnogo značajnije stvari, osim čistog diplomiranja, jer je sociologija definitivno sfera mog interesovanja. 
Donošenju konačne odluke ka razgraničavanju između mašinstva i sociologije je doprineo jedan profesor sa Mašinskog fakulteta koji me je jednim primerom naveo na razmišljanje, a to je: Fakultet je samo jedan zid i kako tako ćeš se popeti na njega (diplomiraćeš), međutim kada se popneš na taj zid i pogledaš u prostranu daljinu, vidiš li sebe, vidiš li svoj put. 
I video sam, i vidim još uvek svoj put, a to je sociologija i sociološko proučavanje raznih tema.

Nedavno je sve ljude u Nišu obradovala jedna vest. Naime, mediji su pisali da ste Vi bili najmlađi učesnik 12. Internacionalnog simpozijuma organizovanog u Tunisu u period od 25 do 27. Novembra od strane Tunisko – Mediteranske asocijacije. Otkud student OAS na tom prestižnom skupu?
Pre pomenutog simpozijuma imao sam već nekoliko objavljenih naučnih radova u domaćim časopisima, ali sam imao želju da se oprobam  u objavljivanju radova u inostranim časopisima. U tom cilju krenuo sam za traganjem časopisa, simpozijuma, naučnih skupova i naleteo na simpozijum u Tunisu, koji mi je najviše privukao pažnju svojom temom – rata I mira.
Moram priznati da sam bio izuzetno iznenađen kada sam dobio informaciju da je moj sažetak za učešće na simpozijumu prihvaćen, budući da sam student osnovnih studija, a uglavnom su učesnici asistenti I profesori brojnih svetskih univerziteta, te nisam očekivao da će moj rad imati ikakve šanse. 
Ovaj simpozijum mi je bio snažan vetar u leđa za dalji rad i trud, jer je bio u određenoj meri indikator da je ono što radim dobro i da ima nekog naučnog značaja.

Dosta naučnih radova ste objavili. Otkud inspiracija za sve to? Otkud ljubav prema nauci?
Ja volim da kažem da je nauka jedan porok. Porok, iz razloga što stvara zavisnost, što sam i na svojoj koži osetio. Naime, kada napišete i objavite jedan naučni rad, onda vas neka nevidljiva sila u vama tera da radite dalje,  još kvalitetnije i objavljujete.
Moja ljubav kao nauci datira još iz najranijeg detinjstva, jer sam maštao da ću biti jednog dana naučnik, iako u tom trenutku još uvek nisam znao koja će to nauka biti.
Ja volim da kažem, da postoje tri komponente moje inspiracije. Prva komponenta je porodica, ali najviše baka i  deka, jer pitanje je da li bih ikada bez njih i njihove podrške upisao fakultet, imao mogućnosti za studije i uopšte ostvario rezultate koje sam do sada postigao. Ovo je podatak iz moje biografije koji prvi put iznosim javno, jer mislim da je važno istaći. To su ljudi koji su svoj život, sve svoje napore posvetili kako bi meni pružili jednu osnovu za svetlu budućnost. Ljudi koji u svojoj starosti ne odmaraju, već rade kako bi mi priuštili što kvalitetnije uslove za studiranje i učenje. I najbolji način da im se odužim i odam zahvalnost, je da ih svojim trudom, radom i kvalitetnim rezultatima učinim srećnim i ponosnim. 
Druga komponenta se ogleda u ogromnoj ljubavi prema nauci i naučnim istraživanjima. To je moja strast, nešto čime bih mogao 24h dnevno da se bavim. I verujem da iz tog obožavanja proističe najvećim delom inspiracija.
 I na kraju, ali ne i manje važna komponenta moje inspiracije je ljubav prema ljudima i želji da pomognem svim ljudima i učinim koliko je u mojoj moći ovaj surovi svet humanijim. Inspiriše me to što svojim naučnim istraživanjima mogu predložiti moguća rešenja za određena goruća društvena pitanja i probleme.
Moj glavni cilj je najlepše opisala draga Milena Vidojković, prilikom jedne najave u njenu emisiju, te ću je rado ovom prilikom citirati:  “Želi pre svega da njegova nauka nađe svoje mesto u društvu, da bude od koristi običnom čoveku, ali i da svojim radovima da doprinos nauci”. 
U tom pravcu, sve teme o kojima sam pisao u svojim radovima su bile praktične prirode, primenljive. Primera radi u nekim radovima sam istraživao I predložio na koji način obrazovanje može doprineti prevazilaženju predrasuda o starijim ljudima, na koji se način mogu prevazići sukobi i etnički stereotipi među balkanskim narodima,  i slično.

Dobili ste i Svetosavsku Nagradu Ministarstva prosvete. Šta za Vas znači to priznanje?
Svetosavska nagrada za mene ima ogroman značaj, jer predstavlja potvrdu da sav trud, sve neprospavane noći u kojima sam pisao radove su doprineli pozitivno obrazovanju i nauci. Istovremeno, ova nagrada nosi sa sobom i veliku odgovornost koja podrazumeva da se očekuje da dam još veći i kvalitetniji doprinos našoj zajednici u svom daljem radu.
Puno mi je srce, jer znam da je ova nagrada dobijena isključivo na osnovu zasluga i rada, jer nikada nisam imao, niti tražio kraće ili zaobilazne puteve.
Sjajan je osećaj kada kao prvu nagradu iz oblasti obrazovanja i nauke dobijete najprestižniju nagradu koja se u našoj zemlji dodeljuje u pomenutoj oblasti. 

Koji su Vaši planovi?
Moja najveća životna želja i plan je da nastavim bavljenje naukom. Međutim, da li ću se baviti naukom zavisi od mogućnosti koje budem imao, jer ukoliko želite ozbiljnije da se bavite naukom u našoj zemlji, vi morate da radite na fakultetu ili na nekom institutu za društvena istraživanja. 
Moram priznati, da u poslednje počinjem da gubim pomalo nadu da ću dobiti priliku za zaposlenje na nekom od ovih mesta, jer nisam tip osobe koji voli da se nameće, gura i slično, već nastojim da svojim radom dobijem možda neki poziv i priliku. 
Moja primarna želja je da ostanem u Srbiji, a naročito u našem najlepšem Nišu, ali ukoliko ne bude bilo ovde mogućnosti za zaposlenjem I bavljenjem naukom, iskoristio bih neku od stipendija za nastavak školovanja u inostranstvo. 
Kakva god bila situacija i okolnosti, ne želim odustati od svojih dečačkih snova, jer još uvek verujem da se iskren trud na kraju uvek isplati.