Nova budućnost iz Niša se širi na celu Srbiju. Petra Spasojević je mlada devojčica rodom iz Kuršumlije. Zbog “inkubatorskog slepila” i potrebe za specijalnim obrazovanjem, sa šest godina seli se za Novi Sad, radi pohađanja nastave u osnovnoj školi za decu sa smetnjama u razvoju “Dr. Milan Petrović”. Upisuje muzičku školu „Isidor Bajić“. Želja joj je da se razvija kao pijanista i kompozitor i da svojim stvaralaštvom pokaže svetu kako se granice i predrasude ruše kada se radi ono što se voli. Na Petrinim koncertima i nastupima oseti se neka posebna energija, oseti se ljubav i toplina.

Iako klavir svirate svega pet i po godina, iza sebe imate puno nagrada na domaćim i međunarodnim pijanističkim takmičenjima, a osim nagrada za sviranje osvojili ste i prvu nagradu za kompoziciju "Sećanje na detinjstvo", koja je Vaše autorsko delo. Otkud inspiracija za Vaše kompozicije?
Moram da Vas ispravim, ja jesam nagrađena mnogo puta ali za svoju prvu kompoziciju nisam dobila 1. nagradu već „Specijalnu nagradu za autorsko delo“. To je bilo 2016. godine. Učestvovala sam na Festivalu „Isidor Bajić“ i pored kompozicija poznatih autora koje sam izvodila odsvirala sam jednu svoju kompoziciju, što nije bilo uobičajeno za dete od 11 godina koliko sam ja tada imala. Tada mi je pored prve nagrade na takmičenju, dodeljena još jedna nagrada, za kompoziciju. Inspiracija je svuda oko mene. Na primer, danas mi se dogodi nešto lepo i ta divna osećanja koja  doživim pretvorim u muziku. Svaka moja kompozicija je opis nekog doživljaja. Inspiraciju takođe pronalazim u zvucima oko mene, zvucima iz prirode pa i nekoj drugoj muzici.

Šta za Vas predstavlja muzika? Možda pogled u budućnost?
Muzika je moja najveća ljubav.

Otkud Vaša ljubav prema klaviru? Kako ste zavoleli taj instrument? Kako ste zapravo zavoleli muziku?
Od svih instrumenata koje sam čula, najviše mi se dopao zvuk klavira. Moje omiljene igračke od najranijeg detinjstva bile su igračke klaviri- klavijature na kojima su mogle da se stiskaju dirke i da se puštaju melodije. Tako sam i zavolela muziku.

Prošle godine ste, ako se ne varamo, na apsolutno svim takmičenjima osvojili prve nagrade, odnosno na sva tri međunarodna takmičenja, na kojima ste učestvovali, osvojili ste 100 poena i dva laureata. Kako ste to postigli?
Za svako takmičenje se posebno spremam i mnogo radim na detaljima. Nije dovoljno naučiti kompoziciju i odsvirati je. Morate otići nekoliko koraka dalje.Neophodno je raditi na umetničkom izrazu, muzika mora imati emocije, muzika je priča. U tome mi pomaže moja profesorka klavira Ana Frlin i jako se trudi da kod mene izgradi i razvije „umetnički izraz“. Uspeh je rezultat našeg zajedničkog rada.

Upisali ste muzičku školu „Isidor Bajić„ sa godinom zakašnjenja. U klasi ste profesorke Ane Frlin. Koja su Vaša iskustva. Koliko su muzičke škole značajne ka usavršavanju jedne ličnosti? Koliko znači podrška iskusnih ljudi?
Muzičku školu sam upisala sa godinom zakašnjenja zato što moji roditelji koji nisu muzički obrazovani, nisu umeli na vreme da procene da li se ja samo igram i volim muziku ili je to nešto više. Kada su shvatili da je to ipak nešto više od igre, prijavili su me za polaganje prijemnog.  Kroz muziku možemo naučiti različite veštine kao što su samopouzdanje, samopoštovanje, samopredstavljane- javni nastup, kreativnost, zainteresovanost za istraživanje i učenje.Podrška onih koji znaju da prenesu znanje na pravi način je jako važna.

Rodom ste iz Kuršumlije. Šta Vas vezuje za detinjstvo?
Jako volim Kuršumliju i kad god imamo par slobodnih dana mi odlazimo tamo, tamo žive svi moji. U Novom Sadu sam zbog obrazovanja.Zbog pohađanja specijalne škole za decu sa smetnjama u razvoju, preselili smo se u Novi Sad,gde i sada živimo.

Da li imate svog uzora?
Nemam svog uzora među poznatim ličnostima, ali bi volela da u nekim stvarima budem ista kao moja profesorka Ana.

Ko Vam je najveća podrška ka ostvarenju Vašeg sna, a to je, verujemo da budete Svetski poznata pijanistkinja?
Moja najveća podrška su moji roditelji i moja profesorka.

Koja je Vaša poruka mladim ljudima koji žele da krenu Vašim stopama?
Ako krenete da učite muziku, naučićete još jedan jezik, još jedno pismo. Naučićete da razlikujete dobru muziku od loše muzike i ukus od neukusa. Naučićete da svojim stavom prema muzici utičete na sredinu u kojoj živite. Možda ćete biti stvaralac nekog novog muzičkog pravca koji još uvek ne postoji, stvoriti dela koja će ostati iza vas i kad nas ne bude, što je  dovoljno jak motiv da se posvetite muzici.

Šta mlada Petra radi u slobodno vreme?
U slobodno vreme uglavnom komponujem, volim da šetam, slušam muziku, da igram igrice i pratim društvene mreže.