Priču o Ivici i Marici dobro zna skoro svako dete na planeti - veštica je živela u šumi u kućici od kolača gde je mamila izgubljene mališane obećavajući im slatkiše samo da bi ih nagojila i kasnije pojela.

Ipak, istinita priče iza ove bajke daleko je tragičnija, a najnesrećniju sudbinu imala je... pa, upravo veštica!

Braća Grim – Vilhelm i Jakob bavili su se skupljanjem narodnih priča i legendi i njihovim zapisivanjem.
Bajku o “Hansel i Gretel” (u našem prevodu “Ivica i Marica”) objavili su prvi put 1812. godine, ali je njeno poreklo mnogo starije.

Da stvar bude još neobičnija, čini se da su slavni pisci, zapisujući bajku o veštici i dobroj deci koja uspevaju da je nadmudre, slučajno ili namerno, malo “pobrkali lončiće”.

Istorijska priča iza “Ivice i Marice” mnogo je drugačija…

• Talentovana pekarka koja je nepravedno optužena​

Žena iza lika bezimene veštice koja jede decu zapravo se zvala Katrina Šredering i naravno, uopšte nije bila veštica!

Rođena je 1618. godine negde na planini Harc na severu Nemačke.
Bila je pekarka i to prilično poznata, a specijalitet su joj bili – kolači i raznorazni slatkiši zbog kojih su je deca iz celog sela obožavala.

Prvo ih je pekla za crkvena okupljanja, ali je na kraju završila prodajući ih na pijaci i tokom seoskih vašarau celom kraju.

Upravo na jednom od tih vašara upoznala je Hansa Metzlera (u našem prevodu, to bi bio Ivica), lokalnog pekara koji se odmah ludo zaljubio u nju.

Katrina Hansu nije uzvratila ljubav, ali on nije bio spreman da se preda. Nastavio je da joj se udvara, ali se to ubrzo pretvorilo u, današnjim rečnikom, uznemiravanje i uhođenje, a stvar je narasla do tih razmera da je devojka morala da se odseli.

Druga verzija priče kaže da je Hans zapravo samo hteo da ukrade Katrinine recepte i da joj se zbog toga udvarao.
Kako bilo, priče se slažu u jednom – pekarka je morala da pobegne i svoj mali biznis ponese
sa sobom.

• Kako je nevina devojka postala opaka veštica?​

Besan zbog odbijanja, Metzler je javno objavio da je Katrina veštica, da ju je video kako vrača, đavolu prinosi žrtve u vidu sitnih životinja i da je i sam ukus njenih kolača “sotonino maslo”.

Nesrećna devojka je uhapšena i mučena kako bi priznala da je veštica, ali nije poklekla. Kako protiv nje nisu pronađeni nikakvi dokazi, osim Hansovih optužbi, Katrinu su na kraju pustili, ali ostavljenom momku ni to nije bilo dosta!

Hans i njegova sestra Gretel (ili Marica) nakon toga su provalili u Katrininu kuću, ubili je i njeno telo spalili u peći za pečenje kolača.

Brat i sestra su nakon ovog uhapšeni, ali kako je reč bila o članovima ugledne porodice uskoro su oslobođeni.

Poznato je da je Hansa Metzler umro u Nirnbergu 1660. godine kako bogat i poštovan građanin.

Nekih vek i po kasnije, ovu priču su od lokalaca čula i zapisala braća Grim.

Verovatno želeći da joj daju romantičarski ton koji su imale i neke druge njihove bajke rešili su da je izmene pa su okrutne ubice postale nevini mališani, a nesrećna i nevina devojka – veštica koja jede decu!