KORONA

Grozničavi umetnik Rafaelo Santi, koji je bolovao od "jedne vrste koronavirusa", preminuo je ne rekavši svojim lekarima da je tajno posećivao svoje ljubavnice tokom veoma hladnih noći, a to je dovelo do pogrešne terapije, navodi se u novoj studiji o italijanskom renesansnom majstoru slikarstva.

Popularni mit je da je čuveni slikar koji je preminuo pre tačno 500 godina, umro 1520. u 37. godini od sifilisa jer je imao previše ljubavnica.

Stručnjaci ipak misle da je Rafaelo preminuo od druge infekcije. Rafaelovu groznicu lečili su tada najbolji lekari Rima, koje je lično poslao papa u strahu od gubitka neprocenjivog umetnika, izjavio je Frans presu istoričar medicine Mikele Augusto Riva (Michele).

talijanski slikar Djordjo Vazari (1511-1574) koji je pisao o Rafaelu, naveo je da renesansni slikar nije obavestio na vreme svoje lekare da je "često imao izlaske po hladnim noćima kada je posećivao ljubavnice".

Rafaello di Santi, disciple du #Perugino , artiste des Marches #destinazionemarche #Urbino https://t.co/WoplP1wTig

— ensembleresistons ctre le 🦠👊👩‍⚕️#OnNoublieraPas (@Resistance2017) April 6, 2018

"Bilo je mnogo hladno tog marta i verovatno je Rafaelo dobio upalu pluća", rekao je Riva.

Tadašnji lekari, koji nisu znali za te noćne posete, utvrdili su da je Rafaelo imao groznicu "zbog viška raspoloženja i krvi" i zbog toga su mu dali terapiju sa pijavicama i puštanjem krvi. Ta terapija je dodatno oslabila umetnika, ocenio je Riva.

Istoričar medicine je dodao da su tadašnji lekari bili svesni opasnosti terapije krvarenjem u lečenju infektivnih bolesti, ali su oni umetnika lečeli na osnovu pogrešnih informacija.

Riva koji je napisao najnoviju studiju o Rafaelu zajedno sa još tri stručnjaka sa univerziteta u Milanu, rekao je da je lekarska i greška pacijenata koji nije sve rekao lekarima, doprinela ranoj smrti umetnika.

U studiji se navodi da je Rafaelo umro od plućne bolesti koja je veoma slična današnjem korona virusu.

Rafaelo (1483-1520) koji je uz Leonarda da Vinčija i Mikelanđela najznačajniji predstavnik renesanse, za 37 godina života ostavio je remek-dela slikarstva.

Medju njima su tri freske u Vatikanu - "Atinska škola", "Sveti razgovori" i "Poetika", velike slike "Madona pod baldahinom" i "Polaganje u grob", kao i niz slika posvećenih Bogorodici od kojih "Madona sa češljugarom" i "Madona u zelenom".

Smatra se izvanrednim portretistom, a njegova tehnika je bila inspiracija za druge slikare. Jedan od najpoznatijih portreta je slika renesansnog pisca i diplomate Baldasarea Kastiljonea.