Pustolovi i istraživači tragaju za Atlantidom od davnina. O otkriću je sanjao i šef SS-a Hejnrih Himler. Šta se krije iza mita?

Trajalo je samo jedan dan i jednu nesrećnu noć, a onda je sve bilo gotovo. Ovako je grčki filozof Platon u svojim dijalozima „Timaj“ i „Kritija“ opisao potonuće Atlantide oko 360. pr.n.e.

Najpre je zemlja zadrhtala, a onda su talasi plime odneli moćno carstvo u more. Platon je prvi izvestio o sudbini izgubljene Atlantide.

A spekulacije su počele još u antici: je li filozof sve to smislio samo da bi imao poučni prier u svojim filozofskim delima? Ili je legendarno kraljevstvo stvarno postojalo? Potraga za potonulom zemljom s legendarnom prestolnicom traje do danas.

Prema Platonu, Atlantida je bila pomorska sila koja je ležala sa druge strane Herkulovih stubova (Gibraltar) koja je pokorila mnoge delove zapadne Evrope i Afrike 9000 godina pre Solona, tj. oko 9600. p. n. e.Bila je  velika kao Libija i Azija zajedno.

Nakon neuspešnog pokušaja da zauzme Atinu, Atlantida je usled prirodne katastrofe potonula u okean za jedan dan i noć.

Je li za to bio kriv zemljotres?

Postojale su neke prirodne katastrofe koje bi mogle uzrokovati legendu o Atlantidi. Godine 373. pre Hrista zemlja se tresla ispod Korintskog zaliva. Posledični cunami razorio je grad Helike.

Međutim, prema filozofu, potonuće Atlantide dogodilo se pre više od 9000 godina. Sudbina slična onoj Helike zadesila je grad Orobiai u Eubejskom zalivu, kada ga je potopio plimni talas izazvan zemljotresom.  Ova se katastrofa  dogodila  426. godine pr.n.e

Prikaz Atlantide Athanasiusa Kirchera iz 17. veka: Ne zna se da li je legendarno  kraljevstvo uopšte postojalo.

Umjesto da traže događaje koji se mogu datirati, većina istraživača Atlantide traži geografske odrednice, kako ih je Platon detaljno opisao. Carstvo se nalazilo iza Heraklovih stubova. Obično to znači Gibraltarska stena na južnom vrhu Španije i marokanska Jebel Musa, koja uokviruje tesnac između Evrope i Afrike na prelazu iz Sredozemnog mora u Atlantik.

Ali dalje od Gibraltarskog tesnaca nema mnogo toga.  Kanarska ostrva ili Azori, ne izdržavaju poređenje s Atlantidom; od neprobojnih polja blata koje Platon opisuje na mestu potonuća, ne vidi se ništa nadaleko. Daljnji opis izgubljene Atlantide takođe ne mora nužno pomoći. Plemeniti metali kao što su zlato, srebro i "vatreni svetlucavi orichalchos" - koji danas nazivamo med - bili su ondje u izobilju, kao i drveće, cveće, vinova loza, žito, voće i povrće.

Većina pokušaja lokalizacije zapravo je usmerena na područje Sredozemlja. Uz Helicu, Orobiai i Kretu, za Troju se takođe sumnjalo da je legendarna Atlantida. Geoarheolog Eberhard Canger pretpostavio je 1992. da je potonuće u divovskom talasu smišljeno metaforički.

Velika sredozemna ostrva– Korzika, Sardinija, Sicilija i Malta – takođe su posebno popularni među istraživačima Atlantide jer se za njih kaže da su ostaci izgubljenog carstva. Nadalje, Atlantida je bila lokalizovana i u Crnom moru i na Balkanu ili u Andaluziji.

Ideja o tome da je Atlantida zaista postojala i da se ne radi o samo legendi isplivala je na površinu u 19. veku. Pisac Ignjatijus Doneli je 1882.godine u svojoj knjizi “Atlantida, svet pre potopa” ponovo pokrenuo ovu raspravu, pišući o uspesima ovog starog sveta. On navodi da pojedini uspesi stare civilizacije kao što su jezik, metalurgija i poljoprivreda nisu mogli nastati bez oslanjanja na neku prethodnu, napredu civilizaciju jer drevni narodi nisu bili u mogućnosti da se tako brzo i uspešno razvijaju. Pod pretpostavkom da je Atlanski okean bio samo nekoliko stotina metara dubok, Doneli je opisao da je kontitent potopljen pomeranjem voda okeana i na istom mestu gde je Platon tvrdio da se nalazio. Nakon skoro dva veka, ova teorija i dalje ima svoje pristalice. 

Još jedna od teorija govori da je Atlantida zapravo verzija onoga što je danas Antarktik. Ova teorija se zasniva na radu Čarlsa Hapguda, čijoj je knjizi “Pomeranje Zemljine kore” iz 1958. godine predgovor napisao Albert Ajnštajn. Prema Hapgudu pre oko 12.000 godina, Zemljina kora je izmestila kontitent koji je danas Antarktik mnogo severnije.

Nacionalsocijalisti u ludilu

Potpuno druga grana istraživanja Atlantide pretpostavlja da je civilizacija Atlantide identična megalitskim kulturama severozapadne Evrope.

Posebno su nacionalsocijalisti s naivnim entuzijazmom verovali u “Atlantidu na severu”.

Hajnrih Himler, šef strašnog SS-a, bio je impresioniran idejom da bi Helgoland mogao biti ono što je ostalo od izgubljene "arijske" domovine.

Poslao je nekoliko istraživačkih ekspedicija na ostrvo kako bi pronašli dokaze. uzalud.

Međutim, Himler nije bio potpuno u krivu kada je rekao da je Helgoland zapravo poslednji planinski vrh nestale zemlje: Dogerland, plodna ravnica ispresijecana bezbrojnim rekama i jezerima koja su potonula u Severno more pre 8 000 godina (odsekavši tako Veliku Britaniju od današnje Belgije, Holandije i južne Skandinavije). Međutim, nikada nije postojala “velika” civilizacija, a kamoli izmišljeni “Arijevci”. Stanovnici su bili mezolitski lovci i sakupljači.