Kada je najmoćniji vladar sveta umro njegovo telo su uplakani vojnici sahranili na tajnoj lokaciji i ubijali su svakog koga su na putu sreli, da ne bi otkrio tajnu. Kada je sahranjen na licu mesta su ubijeni i vojnici koji su telo nosili.

Kada je Džingis Kan sahranjen 1227. godine, vojnici su na hiljadu konja po okolini jahali danima kako bi kopitima sakrili trag i zbunili svakog ko poželi da nađe njegov grob. Osam vekova kasnije i dalje niko ne može da utvrdi ni približno gde je njegov grob.

Mnogi Mongoli smatraju da su njegovi "zlatni potomci" i prilično su u pravu, jer su nedavna DNK istraživanja pokazala da je Džingis Kan bio najplodniji predak čije gene nosi 0,5 odsto svetske populacije! U Mongoliji osam odsto ili 16 miliona ljudi nosi njegove ipsilon hromozome.

First of all. Are you European, I mean white? Secondly. Do we have Stalin's monument in UK? Do you know who Genghis Khan was? Should Mongolian people remove his monument because he was genocidal ruler and enslaved people? Would you deprive Mongolians of their pride? pic.twitter.com/hqWyn3rslE

— Lincjusz Pogromus (@lincjusz) June 8, 2020

Njegov lik se nalazi na novčanicama Mongolije, na etiketama votke, na tapiserijama, ali razgovor i istraga sa ciljem otkrivanja njegovog groba je i dalje tabu-tema.

Zanimljivo je i da sami potomci ne žele da se pronađe Džingis Kanov grob, jer veruju u legendu da će, kada se to dogodi, svet prestati da postoji.

Još je teže zaključiti od čega je umro u šestoj deceniji, jer kolaju razne priče: malarija, pad sa konja, tangutska kletva... Jedno je sigurno - prenos vlasti je uradio mudro, još za života, pa su njegovi naslednici vladali čitav vek posle njegove smrti.

Legenda kaže da je Džingis Kan sahranjen na vrhu planine Kenti, istočno od Ulan Batora. Ova planina je pod zaštitom UNESKO i iskopavanja su zabranjena. Dronovima je, zaista, utvrđeno da postoji neka ljudska građevina koja je pokrivena vegetacijom, o čemu govori i jedna legenda.

Svaki put kada su naučnici bili blizu otkrića njegovog groba, nešto se dešavalo. Poslednji put to se desilo 1990. godine kada je u Mongoliji mirnim putem zbačena komunistička vlast.

Njegov lik se nalazi na novčanicama Mongolije, na etiketama votke, na tapiserijama, ali razgovor i istraga sa ciljem otkrivanja njegovog groba je i dalje tabu-tema.

Zanimljivo je i da sami potomci ne žele da se pronađe Džingis Kanov grob, jer veruju u legendu da će, kada se to dogodi, svet prestati da postoji.

Još je teže zaključiti od čega je umro u šestoj deceniji, jer kolaju razne priče: malarija, pad sa konja, tangutska kletva... Jedno je sigurno - prenos vlasti je uradio mudro, još za života, pa su njegovi naslednici vladali čitav vek posle njegove smrti.

Legenda kaže da je Džingis Kan sahranjen na vrhu planine Kenti, istočno od Ulan Batora. Ova planina je pod zaštitom UNESKO i iskopavanja su zabranjena. Dronovima je, zaista, utvrđeno da postoji neka ljudska građevina koja je pokrivena vegetacijom, o čemu govori i jedna legenda.

Svaki put kada su naučnici bili blizu otkrića njegovog groba, nešto se dešavalo.

Poslednji put to se desilo 1990. godine kada je u Mongoliji mirnim putem zbačena komunistička vlast.