Od 1. aprila vozači nisu u obavezi da na automobilima imaju zimske gume. Poznato je da je opasno zimi voziti sa letnjim gumama, ali se takođe leti ne preporučuje vožnja sa zimskim gumama, koje na visokim temperaturama nemaju tako dobre karakteristike kao letnje.

Iako zakon ne propisuje da je tokom leta obavezno imati letnje gume na automobilima, odnosno ne zabranjuje upotrebu zimskih, vožnja na zimskim gumama leti nije preporučljiva, kako iz bezbednosnih tako i finansijskih razloga.

Naime, zbog propisa koji dozvoljava da se tokom leta vozi i na zimskim gumama, mnogi vozači se odlučuju da ne ulaze u trošak zamene, pa tokom vrelih letnjih dana nastavljaju da voze na pneumaticima koji su konstruisani za hladno vreme i sneg, piše portal Nova.rs.

Evo zbog čega to može biti vrlo opasno i zašto se u razvijenijim zemljama debelo naplaćuje kazna ako se izazove udes zbog neadekvantih guma:

Letnje gume su napravljene od tvrđe smeše u odnosu na zimske, kako bi mogle da obezbede optimalne performanse po vrućem asfaltu. Tu mislimo na put kočenja i stabilnost.

Osim toga, šara na letnjim gumama je drugačija, ima više uzdužnih i širih kanala kako bi lakše odvodila vodu tokom letnjih pljuskova sa gazeće površine.

Zimske gume imaju šaru sa više poprečnih kanala kako bi trakcija po snegu bila bolja, a napravljene su od mekše smeše da bi obezbedile neophodne performanse po hladnom vremenu.

Samim tim, kao takve, zimske gume se mnogo brže troše po toplom asfaltu, ne mogu da drže dobro vozilo u krivinama i sa njima je neuporedivo duži put kočenja. Tačnije, po vrućoj podlozi put kočenja sa zimskim gumama se produžava za skoro 10 metara u odnosu na letnje.

Tako, recimo, ako na dalji letnji odmor krenete sa zimskim gumama, poprilično ćete potrošiti šaru na njima posle velike kilometraže, i opet ćete na zimu morati da kupujete nove, ako želite da vozite bezbedno.

Za one koji žele da znaju više, ili im trebaju dodatni argumeti za zamenu guma, prenosimo test koji su obavili britanski Tyre Safe u saradnji sa nekoliko specijalizovnih automobilskih magazina, a gde je u praski provereno kako se zimske gume ponašaju tokom leta.

Put kočenja se produžava

Test kočenja pri brzini od 100 km/h podrazumevao je da se meri dužina puta kočenja automobila na kom su prvo bile montirane letnje, a zatim i zimske gume. Automobil sa zimskim gumama podvrgnut testu kočenja na suvoj podlozi imao je put kočenja 48,6 metara. Automobil sa letnjim gumama se na istom testu zaustavio čak devet metara ranije.

Ovde ne treba trošiti reči, jer svima je jasno koliko je opasno kočiti i zaustaviti se sa devet metara zakašnjenja – to je dužina čitave dve velike limuzine. Na istom testu, ali po mokrom, automobil sa letnjim gumama zaustavio se posle 56,1 metra, a sa zimskim mu je trebalo skoro pet metara duže, odnosno 60,7 metara.

Test kočenja na suvoj podlozi

Put kočenja sa 100 km/h

Letnje gume    39,6 m

Zimske gume  48,6 m

Test kočenja na mokroj podlozi

Put kočenja sa 100 km/h

Letnje gume    56,1 m

Zimske gume  60,7 m

Stabilnost je ugrožena

Kako bi prikazali koje su tačno razlike između zimskih i letnjih guma tokom leta i koliko bezbednost može biti ugrožena, beležila se prosečna brzina potrebna da se prođe unapred određenom krivinom i to prvo sa vozilom na kojem su letnje, a zatim sa istim vozilom na zimskim gumama.

Sa letnjim pneumaticima krivina se prolazila sa 102,6 na sat, a sa zimskim 100,9 na sat. Razlika u stabilnosti postoji i pokazuje da zimske gume ne obezbeđuju isto držanje na vrućoj podlozi poput letnje gume.

Test stabilnosti

Prosečna brzina km/h

Letnje gume    102,6

Zimske gume  100,9

Vruć asfalt troši zimske gume

Na istom testu, utvrđeno je i da se zimska guma na vrućoj podlozi prekomerno greje i troši. Do toga dolazi jer je ona napravljena od mekše smeše kako bi zimi, kada su niske temperature, zadržala svoje performanse i da ne bi očvrsla. Takva smeša dovodi do toga da se po vrućem asfaltu zimska guma doslovno kruni.