Jedan od najnovijih kontroverznih trendova je "vaginalna setva". Namenjena je prenošenju mikroorganizama sa majke na bebu rođenu carskim rezom. Operativni način porođaja je takođe već odavno u modi.

Kada beba dolazi na svet prirodnim putem, prolazeći kroz porođajni kanal, ona dolazi u kontakt sa mikroorganizmima iz majčinog vaginalnog i crevnog sekreta, takozvanim mikrobiomom. Međutim, kada se porođaj vrši hirurškim zahvatom, odnosno „carskim rezom“, sve je naravno sterilno, piše Dojče vele.

• Kako se vrši „vaginalna setva“?

Kako bi i tako rođeno dete ipak što pre došlo u kontakt sa mikrobiomom majke, odmah nakon porođaja može da se uradi „vaginalna setva“ (vaginal seeding). A kako se to radi, objašnjava Kristof Hertel iz Univerzitetske bolnice u Vircburgu.

„Uoči carskog reza iz porođajnog kanala, uzima se bris s vaginalnim sekretom majke. A odmah posle zahvata, štapićem koji je navlažen vaginalnim sekretom majke, protrljaju se usta i koža novorođenčeta“, kaže on.

• Kontroverzna metoda

Stručnjaci su podeljeni oko metode vaginalne setve, uglavnom zbog toga što je još uvek prilično malo dostupnih podataka odnosno naučnih studija.

Udruženja ginekologa i pedijatara tu metodu ne preporučuju. Neki istraživači i lekari smatraju da postoji rizik od prenošenja opasnih mikroorganizama, kao što su streptokoke grupe B, hlamidija ili čak virus herpesa. Zagovornici metode tvrde, međutim, da se takve infekcije mogu desiti i tokom prirodnog porođaja.

U svakom slučaju, važno je pažljivo odmeriti prednosti i nedostatke, kaže dr Hertel i ističe da mogućnosti vaginalne setve ne treba uzimati kao glavni argument za carski rez.

• Gde se vrši najviše carskih rezova?

Sve više žena porađa se carskim rezom. To se odavno više ne radi samo iz medicinskih razloga. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, postoji pet zemalja koje imaju posebno visoku stopu carskih rezova, ponegde čak više od 50 odsto – Dominikanska Republika, Brazil, Kipar, Egipat i Turska.

Prema Hertelovim rečima, navodna bezbednost takvog porođaja za bebu samo je jedan od razloga da se žene odluče za carski rez.

„Naravno da postoji strah od bolova, ali i mediji igraju važnu ulogu, jer nam predstavljaju ideal lepote koji žene posle prirodnog porođaja možda više ne oličavaju“, dodaje.

• Zašto carski rez nije bezopasan za dete?

Carski rez nije potpuno bezopasan za dete – oko pola sata pre zahvata, trudnica dobija antibiotik kako bi se sprečila infekcija rane, tako da dete s njim dolazi u kontakt dok je još u materici.

„Dokazano je da su sva deca imala odgovarajući nivo antibiotika u pupčanoj vrpci“, kaže Hertel.

Takvo izlaganje može rano da stvori otpornost na antibiotike, što kasnije može da predstavlja problem ako su neophodni u lečenju. Pored toga, tako rana primena antibiotika može da utiče na sastav crevnog mikrobioma i da podstakne razvoj bolesti kao što su astma, gojaznost ili alergije.

• Vaginal seeding & bonding

Gle čuda, priroda od samog početka ima rešenje – dojenje. Ili, kako to kažu naučnici, za prenos mikrobioma s majke na dete dobro je majčino mleko ili kontakt s kožom.

I zato evo genijalne holandske studije objavljene početkom marta 2023. u časopisu „Ćelijski domaćin i mikrobi“ – mikrobim majke, kako navode autori, na novorođenče se prenosi preko kontakta sa kožom i majčinog mleka, a ne samo preko vaginalnog sekreta. Sve zajedno novorođenče snabdeva „arsenalom“ mikroba. Ako neki element nedostaje, kao što je vaginalni sekret tokom carskog reza, to nadoknađuju kontakt sa kožom i majčino mleko.

„Takozvani ‘bonding’, što u prevodu znači vezivanje sa majkom, može da pomogne da se mikrobiom u prvih nekoliko nedelja razvije na sličan način kao kod prirodno rođene deca“, objašnjava Hertel.

To znači da bebu treba puno dojiti i maziti. Ili makar ispumpavati mleko i davati ga bebi flašicom, što je takođe odavno postalo trend, jer se raširila vest da dojenje izobličava grudi. Naravno, poželjno je prilikom davanja flašice imati i kontakt s kožom bebe.