Među brojnim iznenađenjima koje donosi novi virus jeste i to da zaraženi pacijenti sa izuzetno niskim nivoom kiseonika u krvi skroluju na mobilnom telefonu, pričaju sa lekarima, jednostavno kao da nemaju hipoksiju.

Među brojnim iznenađenjima koje donosi novi virus jeste i to da zaraženi pacijenti sa izuzetno niskim nivoom kiseonika u krvi skroluju na mobilnom telefonu, pričaju sa lekarima, jednostavno kao da nemaju hipoksiju, kako se naziva ovo stanje.

"Postoji nesklad između onoga što vidimo na monitoru i onoga kako pacijent pred nama izgleda", rekao je Ruben Strejer, lekar Hitne pomoći u "Maimonides" medicinskom centru u Njujorku koji je na neosvakidašnje slučajeve hipoksije prvi put naišao u martu, piše "Science". Dr Strejer i ostali lekari žele da razumeju ovu hipoksiju kako bi znali da je leče. Ključan nivo ugljen dioksida Normalna zasićenost krvi kiseonikom je najmanje 95 odsto. Kod većine plućnih oboljenja, uključujući i upalu pluća, saturacija pada i prate je i druge promene poput tečnosti u plućima ili porasta ugljen dioksida jer pluća ne mogu da ga izbace. Upravo nas ove promene ostavljaju bez daha, kaže respiratorni fiziolog sa Univerziteta na Floridi Pol Davenport: "Mozak je podešen da nadgleda različitim senzorima količine ugljen dioksida. Ne osećamo nivo kiseonika". Kod teških slučajeva KOVID- 19 dolazi do borbe za dah, ali u ranoj fazi bolesti, niska zasićenost kiseonikom nije uvek udružena sa očiglednim respiratornim problemima. Nivo ugljen dioksida može da bude normalan, a disanje da se odvija bez poteškoća, smatra Elnara Marsija Negri, pulmolog u bolnici "Sírio-Libanês" u Sao Paulu. A da je pritom zasićenost kiseonikom 70, 60, 50 pa čak i niža. To je ipak nak upozorenja, kako je rekao dr Hitne pomoći iz Njujorka Nikolas Kaputo. Naučnici su sada u potrazi za odgovorom zašto dolazi do niskog nivoa kiseonika u krvi, a dr Negri je objasnila da bi to moglo da bude povezano sa zrgušavanjem koje počinje rano u plućima, možda zahvaljujući upali krvnih sudova koja pokreće kaskadu proteina koji zatim izazivaju zgrušavanje i onemogućava da se krv snadbe dovoljnom količinom kiseonika. Negri je ovu ideju razvila dok je lečila ženu koja je imala probleme sa disanjem i lošom cirkulacijom u nožnim prstima. Nakon uzimanja leka protiv zgrušavanja krvi rešila su se oba problema. Lek je zatim primenjen kod 27 pacijenata sa KOVID- 19. Jedan je preminuo nakon što je prebačen u drugu bolnicu, 24-oro njih se oporavlja, uključujući i šest od osam pacijenta koji su na respiratorima. Dvoje su u kritičnom stanju. Negri planira da lek da i ostalim pacijentima, a u toku su i klinička ispitivanja o njegovoj primeni i efikasnosti.
 

Šta pomaže, a šta ne treba koristiti? Kaputo je dodao da hipoksija stresira telo koje se već bori sa KOVID- 19 i da bi lekari kod ovih pacijenata trebalo da izbegavaju agresivan način lečenja. Lućijano Gatinoni, gostujući profesor intenzivne nege na Univerzitetu "Göttingen", rekao je da lekari ne treba da pacijente sa hipoksijom stavljaju na respiratore ako oni mogu nesmetano da dišu. To može da našteti plućima, napisao je 24. aprila na "JAMA". Ovakav oblik lečenja treba primeniti tek kada neinvazivne metode ne daju rezultate. Strejer, Kaputo i njihov saradnik Ričard Levitan, lekar iz "Littleton Regional Healthcare" u Nju Hempširu koji je lečio pacijente sa KOVID- 19 u Njujorku, istakli su da mogu da pomognu jednostavniji pristupi poput davanja kiseonika i okretanja na stomak - to je dalo efekta kod većine od 50 pacijenata, ali su 13-oro njih intubirani u roku od 24 sata. Problem je i što se veliki broj ljudi, plašeći se stanja u bolnici, kasno javlja za pomoć pa se lekari pitaju da li bi kućna kontrola nivoa kiseonika u krvi mogla da bude korisna.