Prema jednoj novoj studiji iz Francuske i ranijim iz Italije, pušači bi mogli da budu bolje zaštićeni od koronavirusa, jer nikotin navodno sprečava vezivanje virusa za receptore. Istraživanje u SAD pokazuje upravo suprotno.

Francuski naučnici sa Instituta Paster, predvođeni neurobiologom Žanom-Pjerom Šanžeom, pretpostavljaju da bi nikotinski flasteri mogli da pomognu u sprečavanju zaraze tim opasnim virusom. Svoju hipotezu oni su objavili na naučnom portalu Qeios.

Do tog zaključka su došli, jer je prema njihovim podacima, među pacijentima inficiranim COVID-om-19 zabeležen samo mali broj pušača.

Najvažniji rezultati studije: od 500 pacijenata zaraženih korona-virusom, 350 je bilo hospitalizovano, a 150 je imalo blage simptome bolesti, piše Dojče Vele.

Među njima je bilo samo pet odsto pušača, izjavio je za agenciju AFP šef studije i profesor interne medicine Zahir Amura. To opet pokazuje da je među pacijentima 80 odsto manje pušača u odnosu na opštu populaciju iste starosti i pola.

Sličan rezultat pokazalo je i jedno ranije istraživanje italijanskih naučnika na čelu sa Đuzepeom Lipijem iz Verone, koje je objavio European Journal of Internal Medicine. I oni su zaključili da pušači ne oboljevaju češće od ostalih, od Covida-19.

Nikotin kao zaštita?

Francuski naučnici polaze od toga da nikotin može da zaštiti od korona-virusa. To se temelji na hipotezi „da se nikotin lepi za ćelijske receptore [ACE2] koje koristi virus i time sprečava vezivanje virusa za receptore", objašnjava Šanže, koji predaje i na pariskom Collège de France.

Zaključak naučnika je da virus ne može da prodre u ćeliju i ne može da se širi organizmom. Sada bi to detaljnije trebalo da se ispita u bolnici La Pitié Salpêtrière u Parizu.

Koja je zapravo uloga ACE2-receptora?

Međutim, mišljenja naučnika se razilaze kada je reč o tvrdnji da ACE2-receptori imaju blokirajući efekat. Neurolozi Džejms L. Olds i Nadin Kabani iz Ferfaksa u Virdžiniji još 18. marta su u časopisu The FEBS Journal objavili studiju u kojoj polaze od toga da nikotin pre nadražaje ćelijske receptore.

Oni zato pretpostavljaju da virusi imaju još bolje šanse da prodru u ćelije. I to bi moglo da bude objašnjenje zašto pušači imaju naročito teške simptome.

Da li su u pravu francuski naučnici ili njihove američke kolege, to mogu da pokažu samo dalja istraživanja.

Pušenje nije rešenje, a flasteri?

Za razliku od unosa čistog nikotina, kao recimo upotrebom nikotinskih flastera, koji se koriste tokom odvikavanja od pušenja, pušenje dodatno opterećuje telo mnogim štetnim supstancama, uključujući i one koje izazivaju rak.

Kada je reč o upotrebi nikotinskih flastera, čija su doziranja različita, potrebna su dalja istraživanja i testovi. Ako se pokaže da su rezultati francuske studije tačni, nikotin bi čak mogao da zaštiti i ljude koji su u kontaktu sa obolelim pacijentima i koji su time izloženi većem riziku od infekcije.

U svakom slučaju, unos nikotina nikako nije bezopasan, jer se radi o toksinu. Tokom pušenja jedne cigarete pušač u organizam, između ostalog, unosi jedan do tri miligrama nikotina, koga u jednoj cigareti ima oko 12 miligrama.

I ranije su naučnici ispitivali da li nikotin može da ima pozitivne efekte na organizam. Istraživali su recimo kakvo je dejstvo supstanci sličnih nikotinu pri lečenju Parkinsonove i Alchajmerove bolesti. Kod ljudi sa teškim bolestima, kao što je demencija, poređenje je bilo u korist nikotina.