Ko bi pre 15 godina pomislio da će na Zapadu briga o deci, njihovo spasavanje i lečenje postati krivično delo. Ali sve je vodilo tome – primetila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova povodom naloga za hapšenje predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina zbog navodnog plana nasilnog deportovanja hiljada ukrajinske dece u Rusiju.

---

Dakle, za haški sud u pitanju je "zaštita dece", a bombardovanje te dece nije zločin, ali je njihovo spasavanje deportacija, kako je slikovito poentirao lider Čečenije Ramzan Kadirov.

A o toj "zaštiti dece" pobrinuće se glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda (MKS) u Hagu Karim Ahmad Kan, koji u biografiji ima sve sem ugleda, a ima i brata pedofila, što je u svetlu slučaja koji će voditi vrlo važno, a tu vezu istakao je i ruski politikolog Jurij Barančik na svom Telegram kanalu.

Naime, pomenuti glavni tužilac i britanski advokat je brat bivšeg poslanika Konzervativne partije u britanskom parlamentu Imrana Ahmada Kana, koji je 2008. proglašen krivim za seksualno zlostavljanje petnaestogodišnjeg dečaka, a u maju 2022. za to nedelo osuđen na 18 meseci zatvora.

 "Ispostavilo se da je 23. februara 2023. Imran Ahmad Khan pušten iz zatvora nakon što je odslužio samo devet meseci od 18-mesečne kazne pod optužbom za pedofiliju. A 17. marta, tri nedelje nakon puštanja njegovog brata pedofila iz zatvora, njegov rođeni brat u Međunarodnom sudu pravde izdaje 'nalog za hapšenje' ne samo za ruskim predsednikom Vladimirom Putinom već i za Marijom Lvovom Belovom, komesarom za prava deteta u Rusiji, osobom koja štiti decu od takvih kao što je brat tužioca. Simbolično. Više se ničega ne stide", komentarisao je Barančik na koji način funkcioniše britanska "pravda", konstatujući da je tamošnji pravosudni sistem tužioca nagradio upravo prevremenim puštanjem iz zatvora njegovog brata.

O pedofiliji u porodici glavnog tužioca MKS-a oglasila se i Zaharova.

"Potvrđujem da je sve tačno. Brat je pedofil. Kao što sam rekla, na Zapadu se sada krivično goni zaštita dece od perverznjaka. Možete li zamisliti koliko bi nedužnih dečjih duša upropastili moralni izrodi kao što je ovaj brat? Ali Rusija ne da. Izgleda je red bio došao na ovu decu", jasna je Zaharova.

Pomenimo da je tužilac Kan poznat po učešću u tribunalima za Jugoslaviju i Ruandu, odnosno ideološki proverenom okviru koji radi ono što mu se naredi – bio je saradnik tužiteljke Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju Karle del Ponte, kao i glavni pravni savetnik nekadašnjeg komandanta OVK Fatmira Ljimaja pred Euleksovim sudom na KiM između 2014. i 2017. godine.

Ne bi li "svojim očima" video posledice dejstva ruske vojske u Ukrajini, Harim Kan posetio je prošle godine Harkov i Buču, u kojoj je navodno počinjen zločin nad civilnim stanovništvom iako je kasnije otkrivena zapadna podmetačina vrlo slična matrici koja je korišćena tokom rata u Bosni i Hercegovini.

Biografije ostale haške četvorke koja bi da sudi ruskom predsedniku nisu ni blizu egzotične kao Kanova.

Aktuelni predsednik tribunala za ratne zločine u Hagu je poljski sudija Pjotr Hofmanski, koji je na tu funkciju izabran 2021, sudija u Hagu je od 2015. godine.

Vodio je slučaj protiv bivšeg vođe pobunjenika u Kongu i nekadašnjeg predsednika te zemlje Žan-Pjera Bemba, optuženog za ratne i zločine protiv čovečnosti, kao i protiv bivšeg predsednika Obale Slonovače Lorena Gbagba i nekadašnjeg ministra omladine te zemlje Šarla Ble Gudea.

U Pretpretresnom veću, koje smatra da Putin snosi odgovornost za ratni zločin protivpravne deportacije stanovništva i protivpravnog preseljenja stanovništva iz okupiranih područja Ukrajine Ruskoj Federaciji, na štetu ukrajinske dece, sedi troje sudija: Kongoanac Antoan Kesija-Mbe Mindua, Japanka Tomoko Akane i Italijan Rosario Salvatore Aitala.

Antoan Kesija-Mbe Mindua bio je sudija Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, konkretno vodio je predmet bivšeg predsednika Republike Srpske Krajine Gorana Hadžića. Teretili su ga za proterivanja i ubijanje Hrvata i lica nesrpske nacionalnosti na teritoriji pod kontrolom RSK od 1991. do 1993.

Tomoko Akane radi kao haški sudija od 2018, mahom je u Pretpretresnom veću, trenutno se bavi slučajem Malijca El Hasana Ag Abdula Aziza Ag Muhameda Ag Mahmuda. Kako je izjavila, tokom karijere naučila je da nije važno samo kazniti zločince, već ih ohrabriti da više ne učestvuju u kriminalnim aktivnostima.

Rosario Salvatore Aitala pre službe u Haškom tribunalu radio je u brojnim ministarstvima spoljnih poslova protiv međunarodnog organizovanog kriminala u Albaniji, Avganistanu, Balkanu i Latinskoj Americi.

Treba pomenuti i da je američki Kongres 2002. godine usvojio tzv. Zakon o invaziji na Hag, koji predviđa upotrebu vojne sile ukoliko bi američki državljani pred MKS bili osuđeni za ratne zločine, odnosno svim institucijama Vlade SAD zabranjuj saradnju s MKS u istragama ili postupcima protiv američkih državljana, što je Zapadu sasvim normalno.

Na zločine SAD za koje nisu odgovarali podsetio je i gorepomenuti Jurij Barančik.

Na fotografiji sleva prikazano je slanje hersonske dece u međunarodni dečji centar na Krimu, što je ratni zločin po odluci Haškog suda. Desno je pak fotografija masakra vijetnamskih seljaka koji su počinili vojnici 23. pešadijske divizije američke vojske, napisao je Barančik na Telegramu.

Na Zapadu, dakle, ništa novo.