Rat u Ukrajini dominirao je proteklom godinom. Ostale globalne krize, kao što su sve veći troškovi energije i hrane, kolateralna su šteta sukoba u Ukrajini.

Sukob nije samo lokalni sukob u središtu Europe.

Sukob predstavlja istorijskii obračun između Sjedinjenih Država i saveznika u vojnom savezu NATO-a naa jednoj strani i Rusije na drugoj strani. Taj se obračun dugo čekao.

Nije se morao dogoditi na ovako nasilan, okrutan način.

Rusija je dugo upozoravala Sjedinjene Države i  NATO saveznike da širenje saveza prema ruskim granicama predstavlja neprihvatljivu stratešku, sigurnosnu pretnju. Iz godine u godinu, upozorenja Moskve ostala su nezapažena.

Pre gotovo godinu dana Rusija je ponudila diplomatski put za izbegavanje sukoba pozivajući na sveobuhvatni sporazum temeljen na prethodno prihvaćenom načelu "nedeljive sigurnosti". Ovu diplomatsku inicijativu Vašington i njegovi evropski saveznici glatko su odbili.

Moskva je više puta upozoravala da neće prihvatiti dalju militarizaciju neonacističkog režima u Kijevu. Osam godina rata niskog intenziteta protiv ruskog govornog stanovništva moralo je doći kraju. NATO-va militarizacija Ukrajine i njeno hvaljeno članstvo u savezu bila je crvena linija za Rusiju. Sjedinjene Države i NATO saveznici su bili ti koji su odlučili preći tu crtu. U ovom slučaju, ruski predsednik Vladimir Putin  je preduzeo vojno-tehničke mere koje je opisao kao specijalnu operaciju.

U stvarnosti to je  virtualni rat između NATO-a i Rusije.

Jasno je da je Ukrajina bila prilika da se ostvare dugogodišnji imperijalistički planovi Sjedinjenih Država da napadnu Rusiju.

Rat u Ukrajini Vašingtonu je doneo delomičan uspeh. Više nego ikad, Evropa je podvrgnuta američkom tutorstvu. Prodaja gasa i oružja Evropi donela je korist američkom bolesnoj kapitalističkoj ekonomiji.

Politika Sjedinjenih Država prema Moskvi uvek je bila cinična igra. Nakon navodnog kraja Hladnog rata, Vašington je zauzeo  stav da Rusija više nije sila koju treba poštovati. Bila je to meta koju je trebalo pokoriti.

Ali postojao je problem. Moskva je sa Putinom potvrdila svoje strateške interese i odbila popustiti pred američkim ambicijama. Ruska vojna intervencija krajem 2015. kako bi odbranila svog sirijskog saveznika od rata za promenu režima pod vodstvom SAD-a  bila je hrabra demonstracija.

Postojalo je vreme kada je Moskva ulagala ozbiljne napore da diplomatski reši neprijateljstva. Ali sada je više nego jasno da je Vašingtonova omiljena igra gde pobednik dobija sve odnosno globalna dominacija. Vašington i američki narcisoidni mediji kada govore o "svetskom poretku temeljenom na pravilima", ono što zapravo misle je potpuna dominacija pod hegemonijom SAD-a, koja se uvek pretvara da je benigna.

Zahev Vašingtona prema ostatku sveta je pokornost.

Rezultat je da ste ili vazal koji služi američkim imperijalnim interesima ili neprijatelj kome preti agresija i konačno uništenje.

Ruska upornost u odbrani svojih strateških interesa otkrila je ružno lice američke moći iza prijateljske maske.

Rusija, Kina i sve veći broj nacija zahteva multipolarni svet s ravnopravnim odnosima temeljenim na međunarodnom pravu. Više nego ikad, Sjedinjene Države nisu u stanju i ne žele se prikloniti multipolarnom svetu. Takav svet miroljubivih odnosa zapravo je anatema za Vašington.

Penzionisani američki obaveštajac Skot Riter u intervjuu kineskom izdanju Global Tajmsa.

"NATO i SAD se više ne mogu nazvati huliganima kojima se niko ne usuđuje da pruži otpor. Rusija se usudila i signalizirala Zapadu da ima granica njenom strpljenju. Pokazala je da može ići daleko od odgovora na neodgovorne postupke zapadnih zemalja", rekao je on.

Prema njegovim rečima, alijansa predvođena Vašingtonom bila je uverena u nesposobnost Moskve da se odupre kolektivnom Zapadu.

"Međutim, ruska vojska se, uprkos nekim greškama napravljenim u ranim fazama sukoba, prilagodila i ruski narod je utvrdio da trenutna situacija nije konfrontacija između Rusije i Ukrajine, ovo je konfrontacija između Rusije i NATO-a", rekao je Riter.

Rusija od 24. februara sprovodi vojnu specijalnu operaciju u Ukrajini. U tom kontekstu, Sjedinjene Države i njihovi saveznici nastavljaju da upumpavaju oružje vredno desetine milijardi dolara u režim u Kijevu.

Moskva je, sa svoje strane, više puta govorila da snabdevanje zapadnim oružjem samo produžava sukob, a transport oružja postaje legitimna meta ruske vojske.