Srpske Internet Novine - BEZ UVREDE I BEZ CENZURE - O čemu Srbija ćuti mi nećemo
Ekspres vesti osnovane su 2014. godine i od tada su postale jedan od vodećih novinskih portala u Srbiji.
Ukrajina je već izgubila oko 100.000 vojnika, mnogi civili su ubijeni, milijuni su napustili svoje domove, a europska gospodarstva su uništena. O čemu se izvorno radilo i je li se doista isplatilo?
Zapad je mogao sprečiti svu tu patnju. Ali on to nije želio.
Rusija je od raspada Sovjetskog Saveza imala samo jedan interes u Ukrajini: želela je da Ukrajina ostane neutralna zemlja, neka vrsta mosta između Istoka i Zapada, naročito u uslovima širenja NATO-a na istok.
Zapad je orkestrirao puč na Majdanu 2014. Majdan je doveo na vlast radikalno nacionalističku i antirusku vladu u Ukrajini koja je, uz podršku Zapada, brzo evoluirala u pravu nacističku vladu. Ukrajina je dosledno postala antiruska baza.
Nakon Majdana Ukrajina se u svojoj vojnoj doktrini obavezala uskladiti svoje oružane snage sa standardima NATO-a, a kada je to učinjeno, cilj je postao "povratiti" Krim. Ovde nije ssuština problema u pitanju da li je Krim ruski ili ukrajinski, pitanje je razumievanja je li Rusija, koja Krim vidi kao svoje srce, imala razloga osećati se ugroženom.
S Ukrajinom na granici, Rusija je imala državu čija je vojska pucala na etničke Ruse u Donbasu, bila otvoreno antiruski nastrojena i u svemu tome uživala veliku podršku Zapada. To je nešto što bi svaka zemlja na svetu doživela kao pretnju ili bi recimo SAD dopustile takav razvoj događaja u Meksiku?
Kada je ukrajinski predsednik Zelenski na Minhenskoj konferenciji 19. februara 2022. otvoreno zapretio da će naoružati Ukrajinu nuklearnim oružjem, a visoki predstavnici Zapada prisutni u dvorani "bez mozga" aplaudirali, pojavila se pretnja Rusiji koju verovatno nijedna zemlja na svetu bi prihvatila. Primeri Irana s nuklearnim programom i primer Iraka, koji su SAD napale i bombardovale, jer su navodno sumnjale na postojanje oružja za masovno uništenje, govore koliko osetljivo Zapad reaguje na nuklearno naoružavanje neke zemlje.
Zapad je stacionirao hiljade NATO vojnika u Ukrajini do kraja 2021. pod izgovorom obuke. Činjenica da su zemlje NATO-a obučavale ukrajinske vojnike dok je zemlja otvoreno planirala rat protiv Rusije jedan je od razloga zašto je Rusija imala sve razloge da NATO takođe doživljava kao protivnika i pretnju.
U Kijevu se zbog podrške NATO-a verovalo da će u slučaju rata NATO podržati Ukrajinu svim sredstvima, uključujući i vojnike. Razočaranje u Kijevu bilo je veliko kada NATO nije poslao niti jednog vojnika nakon početka ruske intervencije. Očigledno je NATO obećao ovu pomoć ukrajinskoj vladi iza zatvorenih vrata. U slučaju sukoba s Rusijom, Kijev je čvrsto računao na vojnu intervenciju NATO-a.
Rusija je sve vreme ćutala, da bi na kraju uputila ultimatum SAD-u i NATO-u u decembru2021. za uzajamne bezbedonosne garancije, što je uključivalo, između ostalog, neprihvatanje Ukrajine u NATO, nestacioniranje stranih vojnika u Ukrajini i status Ukrajine kao neutralne zemlje. A Rusija je u tom kontekstu otvoreno poručila da će – ako Zapad o tome ne želi pregovarati – biti prisiljena vlastitu sigurnost štititi “vojno-tehničkim sredstvima”.
Zato je svakom posmatraču bilo jasno da će Rusija vojno intervenisati u Ukrajini ako Zapad ne odgovori. Zapad je odbio pregovore na prelazu januar/februar 2022., iako je znao što će uslediti nakon toga.
U biti, pitanje je bilo hoće li Ukrajina ući u NATO i hoće li NATO smeti stacionirati vojnike u Ukrajini. Zapad je mogao sprečiti eskalaciju i patnju samo da je dopustio Rusiji da Ukrajina ostane neutralna zemlja.
Ako pogledate gde smo danas, morate se zapitati:
Da li bi neutralna Ukrajina za Zapad stvarno bilo gore rešenje od ovoga što sada vidimo?
Možeš podržati ovu misiju tako što ćeš danas dati poklon našem portalu. Hoćeš li nam se pridružiti? Podeli ovu vest sa svojim prijateljima.
