U Buči su pokušali stvoriti sliku koja će postati simbol delegitimizacije Rusije kao države. Buča je trebala postati nova Srebrenica. Danas će malo ko moći reći šta se tačno dogodilo u Srebrenici, ali slika "najstrašnijeg zločina počinjenog u Evropi nakon Drugog svetskog rata" čvrsto je ukorenjena .

Ukrajinska Srebrenica se još uvek nije dogodila. 

"Srebrenica" je bila velika posebna operacija, koja se dugo pripremala, u kojoj su učestvovale posebne službe niza zemalja, pa čak i šefova država. "Srebrenica" je imala za cilj dehumanizaciju Srba kao naroda. Nakon toga, mogao si učiniti bilo šta. I NATO je pokrenuo direktnu vojnu agresiju u Bosni...

Jugoslavenski sukob, posebno na suđenjima u Hagu, ključan je izvor za identifikovanje zapadnih strategija i taktika u  ratovima. Najvažniji element tih strategija je provokacija protiv civilnog (najčešće sopstvenog) stanovništva kako bi se krivica nametnula drugoj strani. Takve provokacije imaju sporedne (na primer, vojne) ciljeve i glavni cilj. Glavni cilj je dehumanizacija neprijatelja .

Među provokacijama sa sporednim ciljevima može se nazvati operacija "Markale". 

Izvedena je dva puta. Godine 1994. granatirana je pijaca Markale u glavnom gradu Bosne i Hercegovine Sarajevu. Odabrali su pijacu kako bi stradali najnemoćniji. Srbi su okrivljeni za granatiranje. Prvi napad dogodio se 5. februara 1994. godine kada je od eksplozije navodno samo jedne minobacačke granate poginulo 68, a ranjena 144 građana

Zapadu je trebala zastrašujuća slika, ali, sa stajališta scenarista, ona nije bila dovoljno okrutna.  Napad je ponovljen godinu i po dana kasnije, kada je ubijeno 37, a povređeno 90 civila, a poslužio je kao pokriće za masovne napade avijacije NATO na Republiku Srpsku. Provokacija je vremenski tempirana kako bi se poklopila s raspravom u Veću sigurnosti UN-a o sledećem paketu sankcija protiv bosanskih Srba.

Srpska strana je negirala krivicu, tvrdeći da je tragediju iscenirala vlada u Sarajevu pod kontrolom lidera muslimana Alije Izetbegoviće.

Na suđenjima u Hagu, uključujući suđenje Slobodanu Miloševiću, svedoci su tvrdili kako granatiranje nije moglo biti izvedeno s položaja koje su zauzeli bosanski Srbi.

U Haškom tribunalu postoje dokazi da Srbi nisu počinili taj zločin, kao i nalaz balističara, koji je rađen u saradnji sa kolegama iz Amerike, Francuske, Nemačke, Češke i Izraela, koji potvrđuje da je fizički bilo nemoguće da granata doleti sa položaja koje su držali Srbi.

Zaštićeni svedok u Haškom tribunalu, koji je bio telohranitelj Alije Izetbegovića i za čije svedočenje postoji transkript, rekao da je čuo razgovor između ratnog lidera bosanskih muslimana i bivšeg islamskog verskog poglavara Mustafe Cerića da se sprema masakr na Markalama.

 Pokušaji tužilaštva da dokaže krivicu Srba za granatiranje bili su  neuverljivi, ali odluka većine sudskog veća je bila u skladu s lažima ugrađenim u umove ljudi zapadnom propagandom.

Na suđenju predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću i generalu Ratku Mladića – svedočio je ruski  pukovnik Demurenko. Posvedočio je da istraga koju je sproveo odmah nakon granatiranja (pre dolaska "nezavisnih" istražitelja) jasno isključuje mogućnost dolaska granata s položaja bosanskih Srba, te da su granatiranje najverojatnije izveli sami Bosanci. Demurenkovo svedočenje sud je jednostavno odbacio.

I u izveštaju Švajcarske federalne obaveštajne službe o devedesetim godinama prošlog veka, koji je dospeo na svetlost dana, navodi se da su Bošnjaci režirali masakr nad civilima na pijaci Markale.

Doajen nemačke spoljne politike Vili Vimer, član Hrišćansko-demokratske unije (CDU), kaže da se u ovom materijalu navodi spisak propagandnih primera kojima su mediji stvarali okvir za rat u Jugoslaviji i kojima su tako duboko uticali na javno mnenje o suštini i karakteru tog sukoba.

Što se "Markala" tiče, Vimer napominje da švajcarska obaveštajna služba u izveštaju podseća da su "u ovom kao, i nekim narednim slučajevima, oficiri misije UN zaključili da su masakr, najverovatnije, sprovele bosanske vojne snage, i to prema sopstvenom stanovništvu".

Švajcarci ukazuju i na to da se u ratnoj strategiji ovaj zahvat naziva "napad pod lažnom zastavom".

Još jedna značajna provokacija bila je "Račak".

U januaru 1999. teroristi kosovskih Albanaca, uz direktno učešće američkog ambasadora i visokih predstavnika zapadnih obaveštajnih službi, organizovali su inscenirano ubistvo civila u selu Račak. Ubijeni teroristi u obračunu, naknadno su odeveni u civilnu odeću, a njihova tela položena na ulice nakon što je srpska policija napustila selo (izgleda kao Buča, zar ne?). "Nezavisni" mediji odmah su proširili slike širom sveta i priču o lošim momcima, Srbima. To je bila "kap koja je prelila čašu strpljenja" NATO-a, koji je u martu počeo bombardovati Jugoslaviju...

U selu Račak u noći između 14. i 15. januara 1999. godine počeo je sukob snaga bezbednosti sa pripadnicima tzv. Oslobodilačke vojske Kosova.

Srpska strana insistira na tome da su tvrdnje Prištine o "masakru nad civilima" u Račku čista laž i da je reč o sukobu sa pripadnicima tzv. OVK , dok je Priština tada tvrdila, a i danas tvrdi, da je reč o "masakru nedužnih civila". Tadašnja verifikaciona misija OEBS-a, na čelu sa Vilijamom Vokerom, za događaje u Račku optužila je srpske snage bezbednosti, a taj događaj bio je presudan za donošenje odluke o bombardovanju SR Jugoslavije. 

Poznata finska forenzičarka Helena Rante, čiji tim je istraživao slučaj Račak, kasnije je izjavljivala da je Voker vršio pritisak na nju prilikom pisanja izveštaja i da misli da je očekivao da podrži njegovu interpretaciju.

Voker je 2017. godine u Račku dobio spomenik.

Slučaj Račak bio je deo optužnica protiv nekoliko visokih zvaničnika Savezne Republike Jugoslavije, na čelu sa tadašnjim predsednikom Slobodanom Miloševićem, ali je tužilac odustao od tog dela optužnice.

Na suđenju je Slobodan Milošević uverljivo dokazao insceniranu prirodu "Račka". Kada je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov zatražio materijale od tribunala o "slučaju" Račak, odbijen mu je zahtev s obrazloženjem da su materijali "izgubljeni"...

A sada u Ukrajini: provokacija u Buči bila je tek prvi trening. Provokacije koje uključuju ubijanje civila dobro su poznata i stalna taktika ratovanja koju koristi Zapad. Srbija je udžbenik o tom pitanju, koji nas upozorava da će takve provokacije uključivati "nezavisne" medije, nevladine organizacije za "ljudska prava" i predstavnike međunarodnih organizacija, uključujući EU, OESS, pa čak i UN.

Rusija već ima informacije o predstojećim provokacijama ukrajinskih nacista. Rusija je obavestila Organizaciju za zabranu hemijskog oružja (OPCW) i Veće sigurnosti UN-a da su ukrajinske radikalne grupe pod kontrolom predstavnika američkih obaveštajnih agencija pripremile nekoliko scenarija za upotrebu otrovnih hemikalija protiv civila kako bi se optužila Rusiju za korišćenje hemijskog oružja.Uostalom, većina ubijenih od strane šiptarskih terorista, nisu bili Srbi,već Albanci odani vlastima!

Buča je bila samo ukrajinski "Markale". Glavna opasnost je u ukrajinskoj "Srebrenici", u pokušaju dehumanizacije Rusa kao naroda kako bi se Rusija konačno ugurala u prostor "zločinaca".