Šest kineskih vojnih aviona proletelo je 11. aprila vazdušnim prostorom Turske i Bugarske, a obe zemlje su članice NATO-a, kako bi isporučili rakete Srbiji, ključnom savezniku režima Vladimira Putina u Rusiji piše the epochtimes.

Taj potez verovatno će se smatrati demonstracijom sile, budući da je srpski predsednik Aleksandar Vučić ranije izjavio kako je NATO odbio dopustiti da pošiljke kineskog oružja pređu kroz vazdušni prostor svojih zemalja članica , jer zapad smatra da bi gomilanje oružja na Balkanu u vreme rata u Ukrajini moglo ugroziti krhki mir u regiji..

Teretni avioni Y-20 isporučili su protivvazdušne oružane sisteme Srbiji preko civilnog aerodroma Nikola Tesla u Beogradu.

HK-22, čija je izvozna verzija poznata kao FK-3 je raketni sistem zemlja-vazduh koji se često upoređuje s američkim raketnim sistemom Patriot i ruskim raketnim sistemima zemlja-vazduh S-300. Može dostići brzine od oko šest puta veće od zvučne (Mah 6) i ima domet od oko 93 milje. Jedan sistem uključuje 12 raketa raspršenih između tri lansirna vozila i zasebnog radarskog vozila.

Značajno je da su kineski avioni leteli zajedno u masovnoj formaciji, a ne jedan po jedan, i koristili su najsavremenije sisseme praćenja MLat (multilateration) umesto tradicionalnijeg radara.

Pošiljka će omogućiti Srbiji da postane prvi korisnik kineskih raketa u Evropi, te će povećati već rastući arsenal kineskih i ruskih bespilotnih letelica, tenkova i borbenih aviona koje je zemlja kupila poslednjih godina.

Srbija je 2020. godine, piše AP, preuzela dronove “Chengdu Pterodactyl-1”, poznate u Kini kao “Wing Loong”. Te borbene bespilotne letelice mogu da gađaju ciljeve bombama i projektilima i mogu se koristiti za izviđačke zadatke.

"Američki zvaničnici su još 2020. godine upozorili Beograd da ne kupuje protiv-vazduhoplovne sisteme HK-22. Poručili su da Srbija, ako zaista želi u Evropsku uniju i druge zapadne saveze, svoju vojnu opremu mora da uskladi sa zapadnim standardima", piše AP.

Srbija trenutačno teži članstvu u Evropskoj uniji.

Srbija i njeni susedi bili su opterećeni brojnim teškim ratovima tokom većeg dela devedesetih godina, i krvavim NATO bombardovanjem Srbije (tadašnje Jugoslavije) 1999. godine, što je rezultiralo smrću oko 500 civila i uništavanjem vitalne infrastrukture i kulturnih spomenika.

Kosovo je 2008. proglasilo nezavisnost od Srbije i nakon toga izrazilo želju za priključenjem NATO-u. Međutim, Kina, Rusija i Srbija odbile su priznati Kosovo kao državu.

Imajući na umu tu istoriju, bivši predsednik tkz. Kosova Hašim Tači optužio je Srbiju za planiranje aneksije delova teritorija sličnu Krimu 2017., pre nego što je svoji kariji završio pred tribunalom u Hagu za ratne zločine za dela koje je  počinio tokom Jugoslovenskih ratova.

Međutim, odnosi Srbije s Kinom i Rusijom i dalje su donekle neujednačeni. S jedne strane, Srbija je u UN-u izglasala osudu ruske invazije na Ukrajinu, odbijajući se pridružiti međunarodnim sankcijama protiv Moskve ili uputiti bilo kakve kritike na račun ruskih vojnika u toj zemlji.