Moskva definitivno nije zainteresovana za promenu vlasti u Kijevu.

Ono što je gospodin "X"elenski  rekao izraelskim novinama "Haaretz" o svojim planovima za posleratnu Ukrajinu, koju želi pretvoriti u visoko naoružani "Veliki Izrael", čini se ne pogoduje izgledima za novi mandat: Reči korumpiranog komičara koji se uzdigao do predsedničke funkcije, koji trenutno traži oružje za 3. svetski rat na video turneji u parlamentima širom sveta zabrinjavaju:

"Posle završetka ruske specijalne operacije, Ukrajina neće postati „liberalna i evropska“, kako su to vlasti videle od samog početka, već će slediti scenario Izraela", rekao je Zelenski.

“Postaćemo ‘veliki Izrael’ sa sopstvenim licem. Nećemo biti iznenađeni ako budemo imali predstavnike oružanih snaga ili Nacionalne garde u bioskopima, supermarketima i ljude sa oružjem. Siguran sam da će pitanje bezbednosti biti pitanje broj jedan narednih 10 godina. Siguran sam u to”, rekao je on.

Što se tiče njegovog "vlastitog lica", on, nadamo se, ne misli na nacističke horde koje godinama pucaju na građane Donbasa i koje su takođe bile problem za zapadne medije pre februara 2022. godine. Novcem oligarha Igora Kolomojskija, koji je takođe finansirao  izbornu kampanju Zelenskog, i uz američku podršku, te su jedinice osnovane od 2013. godine, a zatim integrisane u službenu Nacionalnu gardu. Njihova ideologija može se opisati jednom rečju: "Anti-Rusija".

U knjizi "Mi smo dobri momci" (2015./2019.)  Matias Broeckers ukratko je izneo dilemu ukrajinskog nacionalnog osećaja, koje, osim nekoliko meseci nakon Prvog svetskog rata, postoji samo kao nezavisna država od raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine.

Kada je Helmut Šmit (kancelar Zapadne Nemačke od 1974. do 1982. godine.) 2014. godiene u vezi s pučem na Majdanu rekao da Ukrajina "nije nacionalna država" i da je pogrešno pretpostaviti "da postoji narod Ukrajinaca i nacionalni identitet", bivši kancelar bio je bombardovan uvredama sa svih strana a njegove reči su označene kao "ruska propaganda". Ali istorijski njegove provokativne reči su bile sasvim tačne. Iako ukrajinski udžbenici već 20 godina grade legendarnu nacionalnu istoriju, koja datira iz kraljevstva Skitijaca, pre Hrista, ozbiljni istoričari imaju drugu priču o izvornim ruskim ili ukrajinskim korenima.

Ta priča počinje u devetom veku sa Kijevom, glavnim gradom današnje Ukrajine.

Kijev je bio glavni grad Kijevske Rusije - prve slovenske države. 

Ovu državu osnovao je narod Rus, oko čijeg porekla se i danas vode naučne rasprave.

Zapadni stručnjaci navode da se radi o izdanku vikinškog plemena Varjaga, dok ruski naučnici tvrde da je u pitanju slovensko pleme, navodi enciklopedija Britanika.

I Rusija i Ukrajina su nastale iz Kijevske Rusije.

Moskva je osnovana u 12. veku i tada se nalazila na severoistočnoj granici Kijevske Rusije.

Kijev je osnovan u petom veku.

U ovoj državi najviše je bilo pravoslavnih hrišćana.

Godine 988, Vladimir Svjatoslavič ili Vladimir Prvi Veliki, proglasio je hrišćanstvo zvaničnom religijom.

Vladimir je proširio Kijevsku Rusiju i ona je obuhvatala teritorije današnje Belorusije, Rusije i Ukrajine, sve do Baltičkog mora.

Beloruski, ukrajinski i ruski jezici proistekli su iz mnogih dijalekata koji se govore širom ovih oblasti.

To zajedničko kulturno nasleđe ujedinjuje ove tri zemlje.

Nedavno je Vladimir Putin izjavio da su Rusi i Ukrajinci jedan narod.

I to ne samo otkad je car zabranio ukrajinski jezik 1876. godine i odredio izraz "Mali ruski" umesto etničkog izraza "ukrajinski". Takođe u nacionalnoj istoriji Kraljevine Poljske, koja je dugo vladala velikim delovima današnje Ukrajine, tamošnji stanovnici bili su deo "Male Poljske" 

Na prelazu iz prošlog veka u Lavovu je bilo više spomenika Franju Josipu ( austrijski car i hrvatsko-ugarski kralj od 1848., a od 1867. car i kralj Austro-Ugarske Monarhije) nego u Beču. 

Činjenica da su se ukrajinski rodoljubi koji su se borili protiv vladavine Poljaka u zapadnoj Ukrajini pridružili Hitlerovoj vojsci i takođe sudelovali u njenim masakrima kako bi istrebili Jevreje jednako je nedopustiva za ukrajinske borce, koji su branili istočnu Ukrajinu od napada Nemaca zajedno sa Crvenom armijom.

Činjenica je da je na Istoku pobeda nad fašizmom istorijski gledano dovela do formiranje identiteta. Josif Staljin, sovjetski lider je pred kraj Drugog svetskog rata anektirao zapadnu Ukrajinu od Poljske. Pedesetih godina prošlog veka Moskva je ustupila Krim Ukrajini.

Nacionalni identitet pod kojim se jedan deo stanovništva oseća kao žrtva (sovjetskog komunizma), a drugi kao pobednik (nad fašizmom) jednostavno je nezamisliv.

I tako, čak i od nezavisnosti Ukrajine 1991. godine, nije bilo moguće prekinuti ovaj krug.

„Istorija zapadne Ukrajine se veoma razlikuje od istorije istočne Ukrajine", rekao je istoričar Džefri Hosking za BBC.

Mnogi ljudi u zapadnoj Ukrajini nisu vernici Ruske pravoslavne crkve, već u unijatskih i grkokatoličkih crkava, čiji vrhovni poglavar je papa.

Osim toga, poluostrvo Krim ima drugačiju istoriju od ostatka Ukrajine, zbog istorijskog nasleđa Grka i Tatara, kao i perioda pod turskom i ruskom vlašću.

Međutim, to je iskoristio Zapad uoči Majdana ideološkim i vojnim naoružavanjem "Desnog sektora", koje je vidimo danas razorilo Ukrajinu, koja se vekovima borila za nacionalni narativ. I odmah, novi režim instaliran državnim udarom zabranjuje javnu upotrebu ruskog jezika - koji više od trećine stanovništva govori kod kuće - i tako izaziva povratak u 1918. godinu, kada su Kijevom vladale tri različite sile.