Od ubistva američkog predsednika Džona F. Kenedija, njegovog brata, američkog senatora Roberta Kenedija, predsednika u filmu Čekanje, Martina Lutera Kinga, Vetnamskog rata, 11. septembra, nepostojećeg "oružja za masovno uništenje" Sadama Huseina, Asadove "upotrebe hemijskog oružja", iranskog nuklearnog oružja, neverovatnih laži o Gadafiju, pandemiji Covid,vakcinama. ruskim invazijama, Amerikanci  doživjavaju samo laži. Celi zapadni svet živi u "Matriksu", svetu stvorenom propagandom. Velika većina ljudi na Zapadu nema pojma o stvarnosti u kojoj žive. To ih čini nemoćnima i potpuno nesposobnima da zaštite svoju slobodu. Oni su lak plen za tiraniju koja se brzo širi oko njih.

Uzmimo, na primer, istoriju Ukrajine. Priča koju su zapadni mediji predstavili javnosti nema veze sa stvarnošću. Ukrajinski narativ je propao. Neće biti povratka. Narativ se jednostavno odbacuje kada sledeća kriza - možda inflacija ili novi virus - dominira naslovima.

Danas se ruska vojska intervencija odnosi na regiju Donbas u istočnoj i južnoj Ukrajini. Naseljavali su ga Rusi i bio je deo Rusije sve dok ga sovjetsko vodstvo nije prenelo, kao i Krim, u Ukrajinu iz svojih razloga. Kada je SAD 2014. svrgnuo demokratski izabranu ukrajinsku vladu i preuzeo kontrolu nad Ukrajinom, krimski i donbaški Rusi većinom su glasali za ponovno ujedinjenje sa Rusijom. Kremlj je prihvatio Krim, ali ne i Donbas.

To je bila strateška greška koja svedoči o nedostatku svesti ruske vlade. Odmah su neonacistički ostaci u zapadnoj Ukrajini, čiji su se preci borili na Hitlerovoj strani protiv Rusije u Drugom svetskom ratu, počeli zlostavljati rusko stanovništvo u regiji Donbas na istoku. Američka marionetska vlada u Kijevu, na primer, zabranila je uporabu ruskog jezika.

Kako bi se zaštitili, Rusi u Donbasu proglasili su svoju nezavisnost u obliku dve republike, Donjecka i Luganske Republike. Ukrajinske jedinice i "neonacistička policija" počele su napadati te "odcepljene republike". Osam godina granatiraju sela i gradove u Donbasu artiljerijom, ubijajući hiljade civila. Ukrajinske oružane snage, unatoč tome što su dvaput poražene od hitno okupljenih vojnika u Donbasu, uspele su steći kontrolu nad velikim područjima odcepljenih republika.

Ruska intervencija podstaknuta je raspoređivanjem više od 100.000 ukrajinskih vojnika na granice Donbasa u cilju invazije i ponovnog zauzimanje teritorija.

Odbijanje Vasšingtona da Kremlju da sigurnosnu garanciju bio je drugi razlog ruske vojne intervencije. Rusija je jasno i nedvosmisleno saopštila Vašingtonu kako neće dozvoliti Ukrajini da postane članica NATO-a. I pored svega toga, Vašington je zadržao svoju politiku provokacija.

Ruska vojna intervencija u Ukrajini usmerena je na ukrajinske i neonacističkih snage u Donbasu. To je razlog Putinova sporog rata, koji isključuje upotrebu teškog naoružanja u civilnim područjima.

Civili su Rusi i, kako je Vladimir Putin rekao, "ušli smo osloboditi te ljude, a ne ubijati ih".

Zapadni mediji i političari lažno prikazuju nameru Rusa da izbegnu smrt ruskih civila kao znak velikog otpora ukrajinskog naroda i zaustavljanja ruske invazije. Neki zapadni mediji idu još dalje, govoreći o ruskom porazu.

Ako dođe do ruskog poraza, on će se dogoditi u pregovorima, a ne na bojnom polju.

Na bojnom polju primjenjuju se visoki standardi izvođenja. Pre nego što su ruske trupe ušle u Donbas, ukrajinska vojna infrastruktura, vazdušne snage i mornarica potpuno su uništene. Ukrajinska vojska je onesposobljena. Nema komunikaciju, nema vazdušnu podršku i odsečena je od svojih magacina.

Čini se da Rusija ne razume da pregovara s "vladom" koja nema ništa pod kontrolom.

Rusi su rasporedili  oko 200.000 vojnika protiv 600.000 ukrajinskih vojnika koje su obučavale i naoružavale SAD i Britanija. Ukrajinska vojska,  uništena je kao borbena snaga čak i brže od naoružane gruzijske vojske koja je napala Južnu Osetiju u avgustu 2008.

Kremlj je uveren da Rusija može ostvariti svoje ciljeve bez uništavanja Ukrajine. To je vojno tačno, ali je ruska vlada previše lakoverna da bi uspela u pregovorima. Zapad nema moralnih dilema. Rusi ne znaju pregovarati sa Sotonom. Setite se govora Medlin Olbrajt koji je na nacionalnoj televiziji rekla da je američko ubistvo 500.000 iračke dece "vredno toga". Da, vredelo je za izraelsku hegemoniju na Bliskom istoku.

Amerikanci, Britanci, Francuzi, Nemci, Japanci, ne razumeju kako su izdati, kako su bili indirektno uključeni u monstruozne zločine, kako su im mediji isprali mozak lažima kojima su glupo i slepo verovali.

Budale takođe ne razumeju da je američko carstvo pri kraju. Ono što su sankcije Rusiji učinile je uništenje sveta temeljenog na dolarima, što je Amerikancima omogućilo da ostatku sveta nametnu finansiranje svog ogromnog trgovinskog deficita, uglavnom zbog američkih kompanija koje svoju proizvodnju premeštaju u druge zemlje. Rusija, Kina, Srednja i Istočna Azija sada će stvoriti vlastita sredstva plaćanja nezavisno od Zapada. To će uništiti hegemoniju dolara i američke moći.

Ovde se krug zatvara. Američka oholost stvorila je aroganciju koja nije mogla prevladati nad ruskom, kineskom i indijskom odlučnošću da postoje kao suverene nacije. Američki globalizam, vašingtonska metoda vežbanja hegemonije, urušava se. Idioti u Vašingtonu su sami srušili svoj vladajući sistem besmislenim sankcijama koje teraju Istok iz dolarskog sistema.

Rusija ima samo jedan problem. Ruski problem je unutrašnji. Problem leži u delovima intelektualne i više klase, oligarsima i finansijskom sistemu koji svoje interese vide u savezu sa Zapadom. 

U ruskoj vladi najmoćnija osoba je čelnik ruske središnje banke, čija politika služi Zapadu, a ne Rusiji. Unatoč upozorenjima ruskog ekonomiste Sergeja Glazyeva, Putin poverava budućnost Rusije proameričkom šefu ruske središnje banke. Ruska središnja banka, koja nikada nije služila Rusiji, najveća je vrednost Vašingtona u nadi da će pobediti Rusiju. Putinova slepoća na ovu pretnju je nož u srcu Rusije.