Vojne operacije u Ukrajini nastavljaju se s dva radikalno različita narativa, u zavisnosti od toga da li verujete zapadnim ili ruskim medijima. Ove dve verzije razlikuju se ne samo u opisu rata, već pre svega u opisu ciljeva ovog rata.

Na Zapadu je javnost uverena da ruska vojska ima ogromne logističke probleme i da ne može snabdevati svoje tenkove gorivom. Ruski avioni neselektivno napadaju vojne i civilne ciljeve i neselektivno uništavaju cele gradove. Diktator Putin neće prestati dok potpuno ne razori Kijev i ubije predsednika Zelenskog. U njegovim očima Ukrajina je kriva za izbor demokratije 2014. umesto obnove Sovjetskog Saveza. Do tada, on (Putin) seje smrt među civilima, uništava infrastrukturu, dok beleži ogromne vojne gubitke.

U Rusiji se, s druge strane, veruje da su borbe ograničene na određena područja, Donbas, obalu Azovskog mora i vojne ciljeve. 

U pozadini, Zapad je pokrenuo ekonomskii i finansijski rat protiv Rusije.

Mnoge zapadne kompanije napuštaju zemlju i odmah ih zamenjuju druge iz zemalja koje nisu uvele sankcije. Primer, rat u Ukrajini doveo je do odlaska kompanije Mekdonalds sa ruskog tržišta, nakon idile koja je trajala 32 godine. Restorani u Rusiji i Ukrajini čine 9% godišnjeg prihoda (2 milijarde dolara) giganta iz Čikaga, za koji je u 850 restorana širom zemlje radilo 62 hiljade Rusa. Stiže "Ujka Vanja" sa logom istih boja poput onih na logu „Mekdonaldsa“ i ćiriličnim slovom V koje neodoljivo podseća na slovo M sa loga američkog lanca brze hrane. McDonald'sove restorane zamenjuje i turski lanac "Chitik Chicken-Kette" , dok Ujedinjeni Arapski Emirati dočekuju oligarhe proterane iz Evrope. Kina i Evroazijska ekonomska zajednica planiraju izgraditi paralelni ekonomski i finansijski sistem.

Ukratko, svet se deli na dva dela.

Ko govori istinu?

SAM RAT

Prema posmatračima organizacije za evropsku sigurnost i saradnju (OESS), Front u Donbasu bio je stabilan nekoliko meseci dok se bombardovanje nije nastavilo u sredu, 16. februara 2022., da bi doseglo svoj vrhunac u petak, 18. februara (čulo se više od 1.400 eksplozija). Lokalne vlade Donjecka i Luganska tada su rasporedile više od 100.000 ljudi kako bi se zaštitile od ove ukrajinske intervencije.

U večernjim satima 18. februara počeo je godišnji sastanak NATO-ovih elita, "Minhenska bezbedonosna konferencija".

Jedan od gostiju bio je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

19. februara je uzeo reč i tom prilikom je izjavio da njegova zemlja želi nabaviti nuklearno oružje.

20.februara ruska Duma je usvojila predlog kojim poziva predsednika Vladimira Putina da prizna dve republike Donbasa kao nezavisne, što je i učinio u večernjim satima 21. februara.

Ruska vojna operacija započela je 24. februara masovnim bombardovanjem protivvazdušnih sistema Ukrajine, zatim fabrika oružja i kasarni  ukrajinskih neonacista. Ruska vojna strategija bila je improvizovana, kao i diplomatsko priznanje republika Donbasa. Raspoređene trupe već su bile iscrpljene manevrima koje su upravo izveli u Belorusiji.

Bela kuća i zapadni mediji, s druge strane, ignorisali su rat u Donbasu sve vreme, a izjave predsednika Zelenskog, da je sve to dugo bilo planirano i da su ruske trupe unapred bile pozicionirane prihvatili kao jedinu istinu. "Diktator" Putin, koji nije podržao demokratski izbor Ukrajinaca, prisiljava ih da se reintegrišu u njegovo carstvo, baš kao što je Leonid Brežnjev 1968. bacio Čehoslovačku na koljena. Ove činjenice su izazvale paniku među svim bivšim članovima Varšavskog pakta i Sovjetskog Saveza (koji su  zaboravili da Brežnjev nije Rus, već Ukrajinac).

Od tada NATO svakodnevno piše novu i "poučnu" priču o zločinima Rusije koristeći tehnologiju koju je razvio tokom rata na Kosovu. To se kreće od neodgovornog bombardiranja ukrajinske nuklearne elektrane na ruskoj granici do dirljive priče malog deteta koje stiže u Berlin, potpuno samo. Sve je to smešno i grozno, ali je uglavnom preuzeto bez razmišljanja i kontrole, odnosno provere činjenica od strane zapadnih medija.

DIPLOMATSKI RAT

Budući da stvari idu loše za ukrajinsku vojsku i njene neonacističke partnere, predsednik Zelenskij zatražio je od kineske ambasade u Kijevu da drugog dana sukoba Kremlju podnese pregovarački predlog. Sjedinjene Države su u početku bile protiv toga, ali pre nego što su dale saglasnost, Francuska i Nemačka preduzele su određene inicijative pre nego što su ih zamenile Turska i Izrael. To je sasvim razumljivo. Naime, Francuska i Nemačka nisu ispunile svoje obaveze dopuštajući Kijevu da ubije 13.000 do 22.000 ljudi kršeći sporazume iz Minska čiji su bili garanti. 

Ti pregovori idu sporo.

Ti bi pregovori mogli završiti na način koji je teško zamisliti: Ukrajina, koja je prihvatila 102.000 neonaciste u svoje teritorijalne odbrambene snage, mogla bi biti razoružana i stavljena pod zaštitu Sjedinjenih Država i Ujedinjenog Kraljevstva (tj. praktično pod zaštitu NATO-a). To je jedini način da se poštuju Ugovori, posebno Istanbulske (1999.) i Deklaracije iz Astane (2010.). Ukrajina ima pravo birati svoje saveznike, ali ne i primati strano oružje u svojoj zemlji. Stoga može potpisati sporazume o odbrani, ali se ne može staviti u integrisano NATO zapovedništvo. To je vrlo galističko stajalište: Šarl De Gol zadržao je francusko potpisivanje Severnoatlantskog ugovora, ali je povukao francusku vojsku iz integriranog zapovedništva (NATO) i proterao američke vojnike s francuskog tla.

Rusija bi trebala trajno zauzeti ili čak anektirati obalu Azovskog mora (uključujući Mariupol) kako bi povezala Krim s Donbasom. Osim toga, trebala je zauzeti ili čak anektirati Severni krimski kanal, koji snabdeva Krimsko poluostrvo pitkom vodom. Na kraju bi mogla zauzeti ili čak anektirati obalu Crnog mora (uključujući Odesu) kako bi povezala Krim s Pridnjestrovljem. Mađarska manjina, takođe žrtve neonacista koji su zatvorili svoje škole, mogla bi biti pripojena Mađarskoj. Najbolje od svega je, međutim, neprijatelj svega dobrog: gubitak pristupa Ukrajine moru mogao bi biti uzrok budućih sukoba.

Jedino što je sigurno je da će Rusija nastaviti svoje delovanje do neutralizacije svih neonacista i da će Izrael u tome podržati Rusiju, ali ne i dalje. S ove tačke gledišta, sastanak koji je predsednik Putin sazvao u Moskvi "protiv nacista" nije samo poruka odlučnosti javnom mnjenju, već je i izvik pobede. Svi spomenici slave Stepana Bandere i nacista moraju biti uništeni. Drugim zemljama koje su podržavale neonaciste, uključujući Latviju, trebalo bi to reći.

IDEOLOŠKI RAT

Mir u Ukrajini neće rešiti rusko-američki sukob. To će se nastaviti novim sporovima. Štrausijanci, koji su koristili i zloupotrebili verske argumente i religiju za napade na Rusiju u Bosni i Hercegovini, Avganistanu, Čečeniji i širem Bliskom istoku, nameravaju ih koristiti širom sveta.

Podsetimo, Bernard Luis (bivši agent britanske obaveštajne službe, tada član američkog Veća za nacionalnu sigurnost, tadašnji savetnik  Benjamina Netanijahua) pronašao je način da mobiliše Arape protiv Rusa umesto zapada. To je bila strategija "sukoba civilizacija". Izjavio je da se u Avganistanu muslimanski vernici moraju boriti protiv ateističkih Sovjeta. To je ideja koju su realizovali Arapsko-Avganistanci Osame bin Ladena. Ista strategija uspešno je primenjena u Bosni i Hercegovini i Čečeniji. U prvom slučaju (Bosna) NATO se oslanjao na saudijsku vojsku i iransku revolucionarnu gardu (kao i na neke elemente libanskog Hezbolaha). Ričard Perle čak je postao diplomatski savetnik bosanskog predsednika Alije Izetbegovića, čiji je vojni savetnik bio Osama bin Laden. Kasnije, tokom Drugog čečenskog rata, Straussijanci su organizirali savez između ukrajinskih neonacista i čečenskih islamista (Ternopilski kongres, 2007.) uz logističku potporu Milli Görüş (tada na čelu Erdoganom). Svi su se borili rame uz rame za islamski Emirat Itchkeria (Čečenija). Na kraju, strategiju Bernarda Luisa popularizovao je njegov pomoćnik Samjuel Huntington. Međutim, više ga nije predstavljao kao vojni plan, već kao sudbinu koja je omogućila pripisivanje muslimanima napad 11. septembra 2001.

S obzirom na to da ništa ne zaustavlja ljude koji se bore u uverenju da služe Bogu, Štrausijanci su tako odlučili reaktivirati raskol koji je odvojio katolike od pravoslavaca u jedanaestom veku. Prvo su krenuli u odvajanje Ukrajinske pravoslavne crkve od Moskovske patrijaršije. To su postigli uz pomoć Turske, koja je vršila pritisak na carigradskog patrijarha. Sada je stvar oslobađanja strasti oživljavanjem "proročanstava Fatime." 

Sastavljen je raspored. Predsednik Zelenski obratio se francuskom i nemačkom parlamentu, zatim će predsednik Bajden doći u Evropu predsedati vanrednim NATO-a samitom, a na kraju će papa Franjo, koji će održeti molitvu Device Marije u Fatimi, posvetiti Ukrajini. Ova montaža događaja može izgledati napadna , ali njen učinak treba biti snažan. Za mnoge katolike borba protiv Rusije postaje verska dužnost i obaveza.

ZAKLJUČAK

U narednim nedeljama predsednik Bajden moraće pokušati sa novim govorom i novom pričom. Biće reči o uspostavljanju mira u Ukrajini kao pobede mudrosti bez obzirana rezultate ukrajinskog stradanja. Od saveznika će se tražiti da povećaju svoju vojnu potrošnju i plate svojim novcem za sav ovaj pokolj.