Vladimir Putin je dugo razgovarao sa grupom ruskih pilota. Ovaj razgovor je toliko važan. U ovom razgovoru Putin vrlo detaljno objašnjava šta Rusija radi i ZAŠTO to radi.

Pitanje: Moje pitanje odnosi se na trenutnu situaciju u Ukrajini. Svi podržavamo vaše akcije i specijalnu operaciju koja je u toku tamo. Naravno, najvažnije pitanje koje smo svi postavili na ovaj ili onaj način je zašto je ova posebna operacija počela. Zar se to nije moglo izbeći? Racionalno, razumemo i podržavamo vaše postupke, ali kao žene ne možemo se ne brinuti: o našoj porodici, našim rođacima, onima koji su u Ukrajini. Ali recite nam svejedno, uverite nas: Šta možemo očekivati na kraju ovog puta? Koji će biti konačni rezultat vojne operacije u Ukrajini?

Vladimir Putin: Bit ću kratak, ali još uvek moram početi, kako kažu, "na sredini terena". Rekao sam to na početku operacije, a i pre odluke, što je nesumnjivo teška odluka, govorio sam o tome.

O čemu se ovde radi? Činjenica je da je u Ukrajini došlo do protivustavnog udara, koji su nažalost snažno podržale zapadne zemlje – budimo realni. Oni čak ne skrivaju činjenicu da su potrošili 5 milijardi dolara na to. A nakon toga, umesto da se situacija vrati na pravi put, čak i da je izmakla kontroli,  dobila je drugi politički smer.

Osim toga, ministri spoljnih poslova triju zemalja došli su u Kijev neposredno pre državnog udara 2014. i potpisali sporazum s ukrajinskom vladom, koja je delovala kao garant ovog sporazuma, kako bi osigurali razvoj situacije u političkoj sferi. Ali ništa slično se nije dogodilo. Organizovali su državni udar i podržali počinioce. Usledili su poznati događaji na Krimu i jugoistoku Ukrajine, u Donbasu, gde su ljudi odbili podržati državni udar. Kao što znamo, Krim je doneo odluku; odlučili su na referendumu da se vrate u Rusku Federaciju. Naravno da smo morali podržati ovu odluku, jer su se osećali ugroženima od strane nacionalista i neonacista. Postoje jaki dokazi da su bili apsolutno u pravu.

Kasnije, odnosno, paralelno, u Donbasu ljudi koji su se odupirali rezultatima državnog udara bili su progonjeni. Konačno, nove kijevske vlasti pokrenule su vojnu operaciju na ovom području. Izveli su dve velike kaznene akcije, koristeći teško oružje i borbene avione. Napali su Donjeck , uništili gradske trgove avionima i koristili tenkove i topove. Obe vojne akcije nisu uspele. Ukrajinska vojska doživjela je poraz. Nakon toga su sklopljeni takozvani sporazumi iz Minska, odnosno paket mera, kako se službeno naziva. Sporazumi su ponudili način za mirno rešenje sukoba.

Učinili smo sve što smo mogli kako bismo usmerili događaje u tom smeru, obnovili teritorijalnu celovitost Ukrajine i zaštitili interese ljudi koji žive na tim područjima. Šta su ti ljudi zahtevali? Ništa više od osnovnih stvari: pravo da govore svoj materinji jezik i da žive slobodno. Ali ne. Ta su područja stavljena pod ekonomsku blokadu, odsečena od bankarskog sistema, zaustavljeno je snabdevanje hranom, a obustavljene su i isplate penzija i socijalne pomoći.

Sada slušajte. Sada ću reći nešto što može zvučati grubo, ali situacija me prisiljava na to. Oni znaju da u nekim regijama čopori pasa lutalica povremeno napadaju, ozleđuju ili čak ubijaju ljude (to je još jedan problem, a na lokalnim vlastima je da se nose s tim). Ali onda su te životinje otrovane ili ustrijeljene. Ali stanovnici Donbasa nisu psi lutalice. Oko 13.000-14.000 ljudi ubijeno je ovih godina. Preko 500 dece je ubijeno ili povređeno. Međutim, ono što je posebno nedopustivo jeste da je takozvani "civilizovani" Zapad sve ove godine radije gledao na drugu stranu. Sve ove godine – 8 godina! Osam godina!

Osim toga, kijevske vlasti nedavno su počele otvoreno i javno govoriti da neće poštovati sporazume iz Minska. I sve to vreme, Rusija je optuživana da ne poštuje sporazume. To je jednostavno besmislica, teatar apsurda: belo se naziva crno, a crno se naziva belo. U zadnje vreme, stvari su postale još gore. Sve češće čujemo da Ukrajina treba biti primljena u NATO. Razumete li do čega bi to moglo dovesti? Ili do čega još može dovesti?

Ako je Ukrajina članica NATO-a, onda prema Severnoatlantskom ugovoru, sve ostale članice moraju podržati zemlju u slučaju vojnog sukoba. Niko osim nas nije priznao Krim kao rusku teritoriju. "Yare" izvodi vojne operacije u Donbasu, ali bi takođe mogao napredovati ka Krimu, a u tom slučaju morali bismo se boriti s celim NATO-om. Šta to znači? Razumijete li posledice? Mislim da svi to razumeju.

Sada oni (Ukrajina) govore o postizanju nuklearnog statusa, odnosno razvoju nuklearnog oružja. Takve stvari nikako ne možemo ignorisati, pogotovo jer znamo kako se takozvani Zapad ponaša prema Rusiji. Prvo, Ukrajina još uvek ima nuklearni potencijal iz sovjetskog doba: dovoljno je spomenuti Yuzhmusha. Ova kompanija je gradila interkontinentalne balističke rakete za Sovjetski Savez. Mogla bi povratiti tu sposobnost i to učiniti. A oni s druge strane okeana bi im čak pomogli u tome. Nakon toga bi rekli: "Pa, ne prepoznajemo nuklearni status; sve su sami radili." I onda bi stavili ove komplekse pod kontrolu, i od tog trenutka, od te sekunde, sudbina Rusije bi bila potpuno drugačija. U ovom slučaju, naši strateški protivnici ne bi trebali ni interkontinentalne balističke rakete. Držali bi nas ovde na nuklearnom nišanu, to je sve. Kako bismo mogli ignorisati tako nešto? To su apsolutno stvarne pretnje, a ne nategnuta, glupa fantazija.

Naši momci koji se sada bore i riskiraju svoje živote, bore se i daju svoje živote za našu budućnost, za budućnost naše dece. A ljudi koji to ne žele razumeti, pogotovo sadašnje rukovodstvo (Ukrajine), moraju shvatiti da ugrožavaju budućnost same ukrajinske države ako nastave kao i pre – već sam govorio o tome. Ako se to dogodi, to je u potpunosti njihova krivica.

Šta se sada događa? Već sam spomenuo naše ciljeve u ovoj operaciji. Prvi cilj je, naravno, zaštita naroda Donbasa. A kako? Demilitarizacijom i denazifikacijom Ukrajine i uspostavljanjem njenog neutralnog statusa. A zašto? Jer neutralni status znači da se Ukrajina neće priključiti NATO-u. 

Denazifikacija – što to znači? Razgovarao sam sa zapadnim kolegama o ovom pitanju. Kažu: "U čemu je problem? Imate i radikalne nacionaliste." Da, imamo. Ali nemamo ih u vladi, ali svi se slažu da ih oni (Ukrajinci) imaju. Možda imamo neke idiote koji hodaju okolo sa svastikama, ali podržavamo li to na nivou vlade? Marširaju li hiljade ljudi bakljama i svastikama ulicama našeg glavnog grada ili drugih gradova u Rusiji, kao što se dogodilo u nacističkoj Nemačkoj 1930-ih? Događa li se ovako nešto u Rusiji? Ali to se događa u Ukrajini i to se podržava. Podržavamo li one koji su ubijali Ruse, Jevreje ili Poljake tokom rata? Da li ih pozdravljamo kao heroje? Ali u Ukrajini to rade.