Čini se da je Bajden podstaknuo rusku invaziju na Ukrajinu kako bi uništio rusku ekonomiju i izazvao promenu režima

Kolateralna šteta rata – razaranje Avganistana i rast  Al Kaide – bila je nevažna za "velikog šahovskog majstora", koji je novinaru francuskog nedeljnika Le Nouvel Observatore rekao: "Šta je važnije za svetsku istoriju? Talibani ili raspad sovjetskog carstva? Neki uznemireni muslimani ili oslobođenje srednje Evrope i kraj hladnog rata?"

Bžežinski je umro u maju 2017., ali njegov duh živi u Bajdenovoj administraciji, koja je očito sledila njegov plan i zamenila Avganistan Ukrajinom.

Čini se da je njihova strategija dovesti do ruske invazije na Ukrajinu kako bi Rusiju gurnula u blato, a istovremeno osakatila ekonomiju sankcijama koje nude mogućnost svrgavanja Vladimira Putina.

Zadatak je posebno hitan s obzirom na a) rastući geopolitički savez između Rusije i Kine, koji prijeti konačno okončanjem ere američke unipolarne moći; b) rastuću financijsku krizu u SAD-u i na Zapadu te mogućnost privrednog pada ili kolapsa.

U neformalnim krugovima u Evropi i Americi postoji mišljenje da je nova Bajdenova politika upravo zasnovana na postulatima koje je Bžežinski izneo u svom kapitalnom delu "Velika šahovska tabla" prema kojoj Rusija odavno više nije globalna, nego regionalna sila, što i treba da ostane i da u jednom trenutku će i ona morati da postane Evropska, a ne Evroazijska zemlja, kao i zašto je baš 2015. godina kada je građanski rat u Ukrajini bio najkrvaviji bila prekretnica puta kojim Ukrajina mora da ide.

Ono što je nagovestio u knjizi Između dvaju epoha (1970), Bžežinski je kasnije nadograđivao u svom praktično-političkom delovanju. Pomenuta knjiga bila je samo teorijski predložak za program Trilateralne komisije, jedne od organizacija koja je vremenom stekla epitet neformalne „svetske vlade u senci“. Njen osnivač (1973) bio je jedan od najbogatijih Amerikanaca Dejvid Rokfeler.

Kada je pisao o Rusiji iz njega je izbijao pre svega fanatični poljski nacionalista i vatreni rimokatolik (poznato je koliko je bio blizak s papom Vojtilom). Ipak, bez obzira na njegov lični antiruski sentiment, ne treba imati iluzije da ovde nije reč i o potpuno identičnoj rusofobiji kao opredeljenju vladajuće američke društvene i političke elite. Bžežinski je u Šahovskoj tabli predlagao niz mera čiji je cilj slabljenje uticaja Rusije na evroazijskom prostoru. Jedna od njih je pretvaranje Rusije u labavu konfederaciju tri regiona: Evropske Rusije, Sibirske republike i Dalekoistočne republike, jer bi tako „decentralizovana Rusija bila manje sposobna za imperijalnu mobilizaciju“. Na taj način bi svaki od tri zamišljena regiona lakše ostvarivao ekonomsku saradnju sa Evropom, novim državama Centralne Azije i Orijentom, uz ocenu da bi tako bila prevaziđena „teška ruka moskovske birokratije“ koja je do tada navodno „sputavala lokalne kreativne snage“. Podrška „nezavisnosti Ukrajine“ za njega je bila od fundamentalne važnosti za ostvarenje američkih interesa, jer se na ovom pitanju odlučuje da li će Rusija biti imperija ili ne.

Za ovu priču u knjizi Bžežinskog najznačajnije je poglavlje Crna rupa, koje govori o Rusiji i Ukrajini. Valja opet napomenuti da je knjiga objavljena 1996. godine, a ovo kapitalno delo vratilo se u javnost zahvaljujući učenicima "The great Zbig", koji su našli mesto u novoj Bajdenovj administraciji. Ovde valja spomenuti da je Bajden 2017. godine dobio nagradu Zbignjev Bžežinski, priznanje koje se dodeljuje za zasluge na polju amerčke spoljne politike sa naglašeno moralnim ciljem.

Vladimira Putina SAD mrzi otkako je počeo vraćati rusku kontrolu nad ruskom ekonomijom nakon što je njegov prethodnik Boris Jeljcin proveo godine sprovodeći privatizacije koje su dovele do pljačke stranih kapitalista i oligarha povezanih sa Zapadom.

Putin je u februaru 2007. održao govor u Minhenu u kojem je osudio američki hipermilitarizam, američki prezir prema međunarodnom pravu i moto "moć stvara pravdu" koji je prestravio ostatak sveta.

Putin je postao državni neprijatelj SAD-a br. 1 kada se suprotstavio vojnicima u Siriji koje pomaže SAD i spasio zemlju od sudbine Libije i Iraka.

Ruskog medveda su prečesto ubadali.

Američki mediji ostavljaju dojam da je Putin napao Ukrajinu zbog vlastitih  hirova, izostavljajući celu istoriju.

Budući istoričari prepoznaće da je SAD izazvao trenutni rat:

(1) odbio je udovoljiti Putinovom legitimnom zahtevu da se NATO ne proširi na Ukrajinu ili čak dalje na rusku granicu, suprotno obećanju američkog sekretara Bakera iz 1990. da nato neće proširiti "ni centimetar na istok".

John J. Marsheimer sa Univerziteta u Čikagu istaknuo je: "Osećam da Putin ... ne bi napao Ukrajinu da je Bajdenova administracija dala pisanu garanciju da neće proširiti NATO na Ukrajinu", te se obavezala da će prestati naoružavati i obučavati ukrajinsku vojsku, čemu se Bajden protivio.

(2) Podrška državnom udaru na Maidanu i ukrajinskom ratu protiv istočne Ukrajine.

U februaru 2014. Obamina administracija podržala je ustanak na Maidanskom trgu koji je doveo do svrgavanja proruskog ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča nakon što je odbio zajam Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) koji je bio prepun uslova koji su štetili Ukrajini. Režim nakon državnog udara – na čelu s milijarderom Petrom Porošenkom, optuženim za veleizdaju – izazvao je sukob s Rusijom kada je napao pokrajine Donjeck i Lugansk uz podršku SAD-a nakon što su glasali za odcepljenje.

(3) Podrška Ukrajini u kršenju protokola o prekidu vatre iz Minska.

Fotoreporter Patrik Lankaster pružio je fotografske dokaze o granatiranju škole u Donbasu od strane ukrajinske vojske, kršeći mirovne sporazume iz Minska koje su potpisale Ukrajina i Rusija.

Ovo je potkrepljeno kartama Organizacije za evropsku sigurnost i saradnju (OESS), koje pokazuju da je granatiranje kojim se krše sporazumi o prekidu vatre zapravo sprovodila ukrajinska vlada.

Stanovnica kijevske četvrti grada Donjecka koja je intervjuisao Lankaster, Zoja Tumanova, rekla je da su Ukrajinci od 2015. često granatirali njeno selo i spalili polovinu. Pitala je Lankastera: "Kada će se ovo završiti, kada će Putin doći? Kada će doći da nas spasi?"

Majka svih sankcija – paraliziranje ruskog gospodarstva

Bajdenova administracija je objavila da će, zajedno s brojnim drugim zemljama, isključiti neke ruske banke iz svetskog međubankovnog sistema finansijskih telekomunikacija (SWIFT) i isključiti ih iz transakcija.

Robert Menendez (D-NJ) nazvao je to "majkom svih sankcija".

Nakon ruske invazije prošlog četvrtka, Bajdenova administracija uvela je zamrzavanje imovine funkcionera i banaka ruske vlade, kao i ograničenja kapitala za velike ruske rudarske, transportne i logističkekompanije. Osim toga, ruskim vojnim i industrijskim kompanijama zabranjeno je kupovati kritične tehnologije kao što su moderni kompjuterski čipovi.

Visoki predstavnici Bajdenove administracije istaknuli su da je vrednost ruske rublje već pala za više od 30 posto tokom vikenda kao rezultat sankcija, te da je ruska središnja banka više nego udvostručila kamatnu stopu kako bi ublažila posledice.

Takođe predviđaju kako će inflacija uskoro skočiti u nebo, a privredna aktivnost smanjiti kako ruska valuta amortizira, a zemlja bude odsečena od svojih deviznih rezervi.

Svrha sankcija bila je jasna u izveštaju korporacije Rand iz 2019., vodeće savetodavne grupe Pentagona, pod nazivom "Prenaprezanje i neuravnoteživanje Rusije", u kojem je procenjeno kako bi ptotesti, pružanje smrtonosne vojne pomoći Ukrajini i potkopavanje imidža Rusije u inostranstvu moglo oslabiti i destabilizovati zemlju.

Promena režima mogla bi se postići ako ruski narod okrivi Putina za njihovu nevolju i pobuni se protiv njega.

Kazna umesto diplomatije

Krajem januara dvojica visokih predstavnika Bajdenove administracije upozorila su predsednika Putina da će oštre sankcije u slučaju invazije na Ukrajinu "s vremenom dovesti do zaostajanja u proizvodnim kapacitetima Rusije. Oni bi Rusiji uskratili mogućnost diverzifikacije njeze ekonomije".

Cilj kažnjavanja Rusije umesto sprečavanja sukoba postao je jasan 26. februara, kada je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski prekinuo pregovore o neutralnom statusu s Rusijom,verojatno pod pritiskom SAD-a. (Ministarstvo spoljnih poslova odbilo je sastanak Putina i Zelenskog kako bi razgovarali o prekidu vatre.)

Nemački kancelar Olaf Šolc u to je vreme bio pod pritiskom da a) spreči puštanje u rad gasovoda Nordstream 2 odnosno Severni Tok 2 i b) pošalje u Kijev 500 protivvazdušne rakete Stinger, kršeći ranije obećanje Nemačke da neće pružati smrtonosnu vojnu pomoć.

Međutim, ako se Pentagonovo predviđanje ruske pobede obistini, Rusi će pobediti duh Zbignjeva Bžežinskog i sprečiti dijabolične planove njegovih naslednika.

Međutim, rat se još uvek može pretvoriti u močvaru ako ukrajinske nacionalističke snage nastave borbu sledeći NATO preporuke.