Mnogi analitičari sumnjaju da je Putin napao Ukrajinu, jer je želeo sprečiti proširenje NATO-a na rusku granicu.Takođe, vrlo je malo verovatno da je Vladimir Putin napao Ukrajinu bez prethodnog dobijanja prećutnog ili eksplicitnog pristanka kineskog Si Djinpinga.

Šta su Vladimir Putin i Si Djinping mislili da će zapadne zemlje učiniti kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu? Sjedinjene Države i Evropska unija najverovatnije bi odbile sudelovati u ratu protiv najveće nuklearne sile na svetu. Zato bi se ograničili na pružanje vojne pomoći, nametanje ekonomskih sankcija i, ako je potrebno, isključivanje Rusije iz finansijskog sistema SWIFT.

Takve vrste ekonomskih sankcija bile su predvidljive, jer je upravo tako Zapad reagovao kada je Rusija 2014. preuzela Krim od Ukrajine. Strateški gledano, Putin se u ovom trenutku odlučio za invaziju jer SAD i EU nisu u stanju pružiti ozbiljniji odgovor na kraju globalnog dugoročnog dužničkog ciklusa i kada su se njihove privrede suočile s rekordnim nivoima duga, najvećom inflacijom u poslednjih 40 godina i uskim grlima lanaca snabdevanja. Uz sve to politike zaključavanja uvedene kao odgovor na Covid-19 su dodatno pogoršale situaciju.

Drugim rečima, Rusija i Kina možda nisu samo predvidele ovakavu reakciju Zapada, već su čak i želele, jer njihov krajnji cilj nije aneksija Ukrajine. Njihov krajnji, dugoročni  cilj uvek je bio istisnuti SAD sa vrha globalne piramide, čime bi se okončala uloga dolara kao globalne valute.

Kina i Rusija godinama unazad nastoje smanjiti korišćenje američkog dolara ili "dedolarizovati" svoja ekonomije kako bi se zaštitili od američkih sankcija, smanjile ranjivost na učinke američke ekonomske i monetarne politike i zadržale globalno ekonomsko vodstvo.

U 2015. godini 90 posto bilateralne trgovine između Kine i Rusije sprovedeno je u dolarima. Do 2020. godine samo 46 posto bilateralnih transakcija realizovano je u dolarima. Iako će isključenje Rusije iz SWIFT-a kratkoročno naštetiti ruskoj ekonomiji, takođe će poslužiti za značajno ubrzanje procesa globalne dedolarizacije.

Osnovana 1973. godine sa sedištem u Belgiji, SWIFT koriste banke širom sveta za prekogranične finansijske transakcije. Njime se olakšavaju bilioni dolara prekograničnih plaćanja između 11.000 finansijskih institucija u više od 200 zemalja, što ga čini okosnicom međunarodnog sistema finansijskog prenosa.

Rusija je 2014. uvela Sistem prenosa finansijskih sredstava (SPFS), rusku alternativu SWIFT-u. Kina je 2015. uvela prekogranični međubankovni platni sistem (CIPS), kinesku alternativu SWIFT-u. CIPS je u 2021. obradio oko 12,68 biliona dolara, što je povećanje od 75 % u odnosu na 2020. Oko 1.280 finansijskih institucija u 103 zemlje i regije povezano je s CIPS-om.

Kombinacijom ruskog (SPFS) i kineskog (CIPS) sistema stvara se novi rusko-kineski sistem prekograničnog plaćanja koji zaobilazi SWIFT i ubrzava globalnu dedolarizaciju.

Bloombergov članak sažima kolektivne strahove zapadnog finansijskog sistema:

"Isključivanje Rusije iz kritičnog globalnog sistema – koji obrađuje 42 miliona zahteva dnevno i služi kao spas za neke od najvećih svetskih finansijskih institucija – moglo bi se obiti o glavu, povećati inflaciju, približiti Rusiju Kini i zaštititi finansijske transakcije od zapadne kontrole. To bi takođe moglo podstaknuti razvoj SWIFT alternative koja bi na kraju mogla ugroziti dominaciju američkog dolara."

Zašto sada? Sve se to događa u kasnim fazama fenomena: dugoročnom dužničkom ciklusu. Razdoblje obeleženo visokim vivoimaa duga, gotovo nultim kamatnim stopama i ekstremnim štampanjem novca.

Na primer, i globalna finansijska kriza 2008-2009 i Velika depresija 1929-1933 imale su zajedniko "nula posto u kamatnim stopama". U oba slučaja, Federalne rezerve su štampale novac, obezvređujući dolar i kupovale finansijsku imovinu. Ovo razdoblje se završava kada inflacija raste, a središnji bankari više ne mogu štampati novac ili zadržati kamatne stope na nula posto.

Kao odgovor na Covid-19, Federalne rezerve povećale su svoju ukupnu imovinu s 4,1 biliona dolara u aprilu 2020. na 8,3 biliona dolara u avgustu 2021. Ovakvo štampanje novca uzrokovalo je da inflacija u SAD-u dosegne najviši nivo u poslednjih 40 godina.

Tu inflaciju pogoršali su kreatori politika koji su povećali cene energije otkazivanjem gasovoda Keystone XL.

Rusija je odlučila napasti Ukrajinu kada je američki nacionalni dug prvi put premašio 30 biliona dolara, a Federalne rezerve suočile su se s 40-godišnjom visokom inflacijom koja se poklopila s krajem dugoročnog dužničkog ciklusa. Vreme invazije takođe je odabrano jer su kreatori politike SAD-a i EU postali sve zavisniji od ruskog plina i nafte.

Rusija je jedan od najvećih svetskih izvoznika nafte, a Sjedinjene Države uvoze više od 600.000 barela dnevno. Ruska nafta čini više od trećine ukupnog evropskog uvoza.

Postoje četiri glavne zemlje koje kupuju većinu ruske sirove nafte: Holandija, Nemačka, Poljska i Bjelorusija. U 2017. te su četiri zemlje činile sedamdeset posto ukupnog obima izvoza. Ostale zemlje s najvećim izvozom u 2020. uključuju Italiju, Finsku i Slovačku.

Rusija je takođe jedan od najvećih izvoznika plina na svetu. Zemlje u Evropi koje najveći procenaat prirodnog plina dobijaju od Rusije su Severna Makedonija (100 posto), Finska (94 posto), Bugarska (74 posto), Slovačka (70 posto), Nemačka (49 posto), Italija (46 posto), Poljska (40 posto) i Francuska (24 posto).

Rusija je najveći svetski dobavljač pšenice i, zajedno s Ukrajinom, čini 29% svetske trgovine pšenicom i gotovo 20% globalne trgovine kukuruzom. Kao odgovor na zapadne sankcije protiv Rusije, Kina je ublažila ograničenja uvoza ruske pšenice. Ovaj sporazum pruža Rusiji sigurnog kupca u vreme kada bi izvoz u druge zemlje mogao biti otežan finansijskim sankcijama ili drugim poremećajima.

Osim toga, Rusija je najveći svetski izvoznik veštačkog đubriva, a Sjedinjene Države svake godine ga uvoze u vrednosti od 700 miliona dolara iz Rusije. Rat, sankcije ili poremećaji na ruskim tržištima veštačkog đubriva imaće značajan uticaj na cene hrane širom sveta.

Treba uzeti u obzir i dve godine suludih COVID mera. Kao što je rekao profesor medicine na Stanfordu dr. Jay Bhattacharya, milioni ljudi će umreti više od kolateralne štete od COVID zaključavanja nego od života koje spašava. Slično tome, ratne i ekonomske sankcije protiv Rusije u područjima energije, hrane i veštačkog đubriva uzrokovaće najveću kolateralnu štetu najsiromašnijim delovima stanovništva na svetu.

Prema tome, Sjedinjene Države i Evropa ne mogu nametnuti sankcije ruskoj naftnoj i plinskoj industriji ako ne žele očekivati veliku inflaciju koja povećava cene energije u vlastitim zemljama. Bez ruske nafte, plina i pšenice Evropljani će doživeti hladnu i gladnu zimu.

Još 16. novembra 2019. godine Vladimir Putin je rekao: "Dolar uživa veliko poverenje širom sveta. Ali iz nekog razloga, sada se koristi kao političko oružje za nametanje ograničenja. Uskoro će se srušiti. Mnoge zemlje sada se okreću od dolara."

Zahvaljujući nesposobnosti kreatora politika u SAD-u i EU Rusija je napadom na Ukrajinu računala na podsticanje inflacije na Zapadu, povećanje troškova hrane i energije i ubrzavanja globalnog procesa dedolarizacije.