Pre nekoliko dana ruske trupe napale su Ukrajinu. Kretanje ruskih vojnika otišlo je daleko izvan uklanjanja ukrajinskih oružanih snaga iz regije Donbasa, koje su okupirali i osporavali osam godina. Negodovanje zapadnih država bilo je predvidljivo koliko i licemerno.

Godine 2014. došlo je do državnog udara koje su podpomogle SAD protiv legitimno izabrane vlade Ukrajine i predsednika Janukoviča. Ćutanje zapadnih zemalja u to vreme na ovom neosporno nedemokratskom koraku bilo je zapanjujuće.

Dve regije Donbasa (Donjeck i Lugansk), kao i Krim proglasili su svoju nezavisnost. U slučaju Krima, vlada je održala referendum. Velikom većinom (više od 90%), stanovništvo je glasalo za napuštanje Ukrajine i povratak Rusiji. Reč "ponovno povezivanje" odabrana je mudro. Krim je vekovima bio deo Rusije sve do 1954. godine, kada je ruski vođa Nikita Hruščov dao Krim Ukrajini. Ni ruski parlament ni, što je još važnije, stanovnici Krima nisu konsultovani.

Zapadni stavovi prema Krimu obeleženi su licemerjem otkako je Krim izglasao povratak u Rusiju. Britanci su, primerice, odbili priznati legitimnost Krima. Krajem prošle godine britanski ratni brod ušao je u vode Krima i morao ga je oterati ruski ratni brod.

Dve donbasove republike teško su se snašle otkako su na sličan način objavile da ne žele ućešće u novoj ukrajinskoj vladi. Nije preterano nazvati ovu vladu fašističkom, što se ne čini da smeta zapadnim vladama koje sada glasno proglašavaju ukrajinsko pravo na slobodu od ruskog uplitanja.

Zapadne zemlje koje su osudile rusku invaziju na Ukrajinu uključuju Francusku i Nemačku. Ove dve zemlje deo su Normandijske radne grupe, koja je pregovarala o rešenju problema Donbasa. Sledećih osam godina nisu učinili ništa jer je Ukrajina odbila sprovesti sporazum u koji su bili uključeni. Tvrdnje da je ruska invazija na Ukrajinu kršenje međunarodnog prava zvuče posebno šuplje. Osam godina ne samo da su ćutali o odbijanju Ukrajine da se pridržava uslova potpisanog sporazuma, već su, još gore, vodili rat protiv ove dve regije.

Arogancija i oholost australijske vlade bila je posebno velika. I premijer i opoziciona Laburistička stranka osudili su postupke Rusije. U slučaju Australije, čak su otišli toliko daleko da su ugasili ruski TV kanal Russia Today i sprečili njegovo emitovanje u zemlji. Čak ni Amerikanci nisu otišli tako daleko.

Postupci australijske vlade u izolaciji Rusije zbog invazije na Ukrajinu svedoče o određenoj istorijskoj slepoći. Australija je stalni pristalica i voljni učesnik u brojnim činovima agresije Sjedinjenih Država širom sveta. Australijske trupe svojevoljno su se pridružile američkoj invaziji na Vijetnam. To je bilo uprkos brojnim dokazima da je izvorni razlog rata, navodni napad na američki ratni brod u vijetnamskim vodama, bio inscenirana akcija. 

Australija nije naučila nikakve lekcije iz toga, jer se 2001. "dragovoljno" pridružila invaziji i okupaciji Avganistana od strane Sjedinjenih Država. To je završeno tek prošle godine sramotnim povlačenjem američkih vojnika iz ove zemlje. Važno je napomenuti da verni saveznici SAD-a, uključujući Australiju, nisu konsultovani o ovoj odluci. Rezultat je bilo sramotno i brzo povlačenje australijskih snaga i prljava izdaja hiljade avganistanskih građana koji su bili zaposleni kod Australijanaca.

Nakon invazije na Avganistan ubrzo je usledila jednako ilegalna i neopravdana invazija na Irak. Razlika je, međutim, u tome što su 18 godina kasnije australijske kasarne još uvek stacionirane u Iraku i odbile su zahtev iračke vlade da ih povuče. Ovom odlukom Australija je jednostavno još jednom "kopirala" Sjedinjene Države, koje su takođe odbile napustiti Irak.

Ovu priču treba imati na umu kada slušate licemerno brbljanje australijskog premijera Skota Morisona, koji govori o svetosti nacionalnih granica i pravu vlada da se ne boje invazije i okupacije. To je lekcija koju bi njegova vlada trebala naučiti za sebe, ali to se verojatno neće dogoditi.

Mnogo je više primera da australska vlada odbija osuditi, a kamoli sankcionisati, nečuvene postupke stranih sila.

Ne treba tražiti dalje od delovanja Države Izrael. Tretman vlastitog palestinskog stanovništva, preuzimanje sirijske Golanske visoravni i stalno bombardovanje sirijske teritorije od strane Izraela sve su to pitanja o kojima australijska vlada potpuno ćuti.

Moguće je da je Rusija otišla predaleko s invazijom na Ukrajinu. Iskreno se nadamo da će to pitanje biti rešeno vrlo brzo i da će se ruske jedinice vratiti u svoju zemlju. Ali Zapad je daleko od licemernog osuđivanja postupaka Rusije. Postoji stara biblijska izreka: "Ko god je bez greha među vama, neka baci prvi kamen." Malo je zapadnih vlada sposobnih baciti ovaj kamen.

Autor: James O'Neill, advokat koji živi u Australiji, piše isključivo za internet časopis "New Eastern Outlook".