Ponudio je drugu stranu priče, koja ne ide na čast Australiji, za koju piše da je tokom pandemije više puta pokazala da postaje autoritarna zemlja. Tekst prenosimo u celini.

"Poput vas, i ja strašno uživam u drami s Novakom Đokovićem u Australiji. Kako i ne bih? Užasno je smešno. Vrlo verovatno najzdravijeg čoveka na svetu vlada - koja je, u različitim tačkama protekle dve godine, ostavila više nego snažan utisak da je potpuno poludela - proglasila je opasnošću za javno zdravlje nacije u kojoj dve trećine odraslih imaju prekomernu težinu.

Čak i u najgorim fazama pandemije ovde, u Ujedinjenom Kraljevstvu, često sam potajno zahvaljivao na tome što ne živim u Australiji koja, kako vreme prolazi, sve više razotkriva svoju autoritarnu odlučnost, s kakvom se mogu meriti samo Kina i drugi tiranski režimi.

Australija je, barem spolja, postala nacija odlučna da se zatvori. Prvo sam mislio da je trud za ostanak kod kuće - Melburn, gde bi Đoković još mogao da brani svoju titulu na Australijan Openu, bio je 262 dana u lokdaunu - rezultat čiste lenjosti i rasprostranjene želje za više vremena uz roštilj.

Ali onda je policija počela da isprobava raspoznavanje lica putem smartfona i tehnologiju geolokacije kako bi nadzirala poslušnost prema pravilima samoizolacije, da proverava sadržaje šoljica za kafu u parkovima za slučaj da su ih građani koristili kao rekvizit u izbegavanju obaveze nošenja maski i shvatio sam da je tu nešto više. Australija je, barem spolja, postala nacija odlučna da se zatvori.

Treba li nas onda uopšte da iznenadi to što je država Viktorija iskoristila halabuku oko Đokovića da suzavcem pohotno prska njegove pristalice okupljene ispred ureda njegovih advokata zbog protesta? Ako ste obraćali pažnju, ne treba. U septembru iste su snage ispaljivale gumene metke i bacale topovske udare na protestante protiv lokdauna. Toliko o opuštenom stilu života.

U svojim junacima vidimo karakteristike kojima se divimo. Dok ne progovore. Jedan od najčudnijih aspekata selebriti kulture u kojoj živimo je to što u svojim herojima vidimo kvalitete kojima se najviše divimo. Đoković je moj najdraži teniser, na primer, jer u njegovom načinu igre i ponašanja vidim nešto od harizmatičnog divljaka što mi se sviđa.

Iz istog razloga, iako se izuzetno divim njegovom stilu igre, nisam lični fan Rodžera Federera, koji je u mojem umu nešto buržujsko i korporativno. Da nije jedan od najvećih tenisera moderne ere, uvek bih mislio da radi u investicionom bankarstvu i vozi BMW te da je opako dobar u skijanju.

To je projekcija naših vrednosti na ljude koje nikada nismo sreli, a zapravo znamo vrlo malo o njima, što je potpuno zastrašujuće kada otkriju da imaju mišljenje o politici sasvim suprotno našem.

Zato bi u ovim izrazito polarizujućim vremenima sportskim zvezdama (i svima drugima u industriji zabave) bilo najbolje da začepe i samo rade ono što rade najbolje. Pokaži mišljenje o bilo čemu, od prava na abortus do imigracione politike, i u trenu ćeš izgubiti polovinu navijačke baze. U tom je duhu politizacije svega priča o Đokoviću postala tako golema vest.

Đoković je za jedne primer, drugi ga u to žele pretvoriti. Za ljude koji nevakcinisane smatraju hodajućim mrtvacima koje tako treba i tretirati, to što mu se događa potpuno je zasluženo. Za te ljude, najbolji svetski teniser je iritantni narcisoid čija će zaslužena sudbina biti primer svakome ko misli da se pravila na njega ne odnose i ko pokazuje nepoštovanje prema teretu koji bi mogao staviti na zdravstveni sastav na koji se svi oslanjamo.

Ali na brigadu antivaksera, Đoković je iznenada postao idealizovani primer njihovog pogleda na svet - nije samo genije s reketom, nego nevakcinisani vlasnik uma sposobnog da raskrinka beskonačnu propagandu globalnog medicinsko-industrijskog kompleksa. On je dovoljno hrabar da misli svojom glavom i zauzme stav, bez obzira na cenu koju će platiti.

Ako šta znači, žao mi je Đokovića. Čitao sam transkript njegovog ispitivanja pred australijskom graničnom policijom i čini se jasnim da je u zemlju stigao s dobrim namerama, verujući da je dobio potrebno izuzeće. Međutim, sažalevanje nije razlog zbog kojeg se jako nadam da će osvojiti Australijan Open kada konačno počne sledeće nedelje. Želim da pobedi jer mi je, kao i svima drugima, već potpuno zlo od svakog aspekta ove pandemije.

Napred, Novače! Za mene Đoković sad predstavlja ne samo ljudsku vitalnost koju je covid-19 sposoban da uništi, nego i pojedinca protiv svih država - ne samo Australije - koje su iskoristile krizu da povećaju i učvrste svoju moć nad ljudima kojima bi trebale služiti. Želim mu da u toj borbi pobedi, bez obzira na to koliko su šanse protiv njega.

Đoković je na ivici sportske besmrtnosti - sudbine koju bi zapečatio još jedan Grend Slem. Da, pravila su pravila i birokratija kaže da se ne mogu raditi izuzeci, čak ni na najizuzetije ljude. I da, kad se vrati kući, moraće da pojasni svoje kretanje u danima nakon što je otkrio da ima covid 16. decembra. U međuvremenu, Australijo, molim te, nemoj čupati krila leptiru, najvećem teniseru svih vremena. Napred, Novače!