Jedna od prekretnica bio je sastanak održan u januaru 1990. pod pokroviteljstvom Klausa Švaba između poslednjeg predsedavajućeg Veća ministara DDR-a Hansa Modrova i nemačkog kancelara Helmuta Kola, o ponovnom ujedinjenju Nemačke.

Sledeći značajan susret dogodio se 1992. godine kada su se Nelson Mandela i južnoafrički predsednik Frederik Vilem de Klerk sastali u Davosu dve godine nakon Mandelinog izlaska iz zatvora kako bi razgovarali o kraju aparthejda i budućnosti svoje zemlje.

Ova nova politička dimenzija WEF-a očito je dala Klausu Švabu ideju da utiče na tok sveta ne samo ekonomski nego i politički. 

Švabova vizija bila je okupiti perspektivne talente iz sveta politike i poslovanja koji još nisu napunili četrdeset godina, već su bili zaposleni na visokim pozicijama i da su pri tome bili spremni sudelovati na raznim kursevima, seminarima i sastancima. Kandidati su se sami prijavljivali za članstvo u ekskluzivnom klubu i morali su proći težak proces selekcije kako bi bili odabrani. 

Prva godina, razred 1993., bila je za Švabov izuzetan uspeh. Danas najpoznatiji članovi ove klase uključuju osnivača Microsofta Bila Gejtsa, šefa Svetske banke i savetnika američkog predsednika Larija Sumera te kasnijih šefova vlada Angele Merkel, Nikolasa Sarkozija, Tonija Blera, Gordona Brauna, Viktora Orbana i Hosea Maria Aznara. 

Brojna imena iz sveta politike pojavljuju se i na maturskim listama sledećih razreda. U razredu 1994. bila je Benazir Buto (premijer Pakistana od 1988. do 1990. i od 1993. do 1996.). U razredu 1995. bili su Stiv Balmer (izvršni direktor Microsofta) i Žan-Klode Junker, koji je kasnije postao čelnik Evropske komisije. U razredima iz 1997. i 1998. brojna su druga istaknuta imena, uključujući šefa Amazona Džefa Bezosa.

U drugoj polovini 1990-ih Klaus Švab je napravio neke promene. Od tada je menadžerski tim prihvatao ne samo kandidate iz biznisa i politike, već i iz drugih područja kao što su nauka, mediji, visoko plemstvo, zabava, sport te iz međunarodno aktivnih nevladinih organizacija. Neka poznata imena među njima su holivudska zvezda Džudie Foster, ekonomist Ričard Verner i nemačka TV voditeljka Sandra Maišberger.

2005. forum je dobio novo ime - "Mladi globalni lideri" i regrutovao je samo one ispod trideset osam godina, ali s dvostrukim intenzitetom. Dovedeni su velikani Formule 1 Niko Rosberg i Mihael Šumaher, sedmostruki pobednik "Tour de France" Lance Armstrong i pop zvezda Bono, kao i sadašnji predsednik Bundesbanke Jens Vajdman, dosadašnji nemački ministar zdravlja Jens Šahn i sadašnji francuski predsednik Emanuel Macron.

Program sada traje pet godina. 

Koliko je Klaus Švab sposoban odgovoriti na globalne trendove i iskoristiti ih za sebe i svoju klijentelu pokazalo se 2012. kada je uz Global Young Leaders stvorio i “Global Shapers”. Ovo je nešto labavija organizacija budućih lidera koji moraju biti mlađi od trideset godina i koji su takođe pripremljeni za svoju buduću ulogu u svetskom vrhu kroz redovne treninge koje organizuje WEF.

Osnivanje ove organizacije podstaknuli su događaji Arapskog proleća 2011., čije su proteste uglavnom predvodili vrlo mladi ljudi i koji su osvestili svet da je polovina svetske populacije mlađa od 25 godina i da afričko stanovništvo čak 70 posto čine mlađi od trideset godina.

Za elitu iz Davosa tada je bilo jasno: Ove demografske ćinjenice e predstavljaju izazov na koji se mora reagovati i na koji se mora taktički i strateški odgovoriti. Upravo je to učinio Klaus Švab s “Global Shapersima”. Organizacija sada uključuje ogromnu mrežu od oko deset hiljada mladih ljudi širom sveta i usidrena je u 428 gradova u 148 zemalja.

Mnogi politički analitičari pitali su se zašto je Klaus Švab, koji je do tada bio za široku javnost nepoznat, 2020. godine na provokativan način ušao u žižu javnosti.

Svojom predanošću “Velikom resetu” i istoimenoj knjizi, koja je od tada postala međunarodni "bestseler", otkrio je svetu da, u njegovim očima, Corona kriza nudi “prozor mogućnosti” za preoblikovanje sveta od nule.

Činjenica da Švabov pristup nikako nije bio nepromišljen postaje jasna kada pogledate ko bi tačno trebao izvršiti ovo resetiranje.

Veliko resetiranje nastaviće se promovisati svom snagom, a Klaus Švab će nastaviti igrati svoju ulogu i u budućnosti – kao siva eminencija globalne elite.

Klaus Švab rođen je u Ravensburgu 1938. i dete je Nemačke Adolfa Hitlera, režima policijske države koji se fokusira na strah i nasilje, na ispiranju mozga i kontrolu, na propagandu i laži, na industrijalizam i eugeniku, na dehumanizaciji i "dezinfekciji", na  megalomanskoj viziji “novog poretka” koji je trebao trajati hiljadu godina.

Čini se da je Švab svoj život posvetio ponovnom izmišljanju noćne more i pokušaju da je pretvori u stvarnost ne samo za Nemačku već i za celi svet. 

I, kao što ćemo videti, on i njegovi suučesnici koriste krizu Covid-19 kako bi zaobišli demokratsku odgovornost, zaobilazeći opoziciju, ubrzavajući njihov program i služeći ostatku čovečanstva protiv naše volje u onome što on naziva “Veliki reset”. Naravno, Švab nije nacista u klasičnom smislu, jer nije ni nacionalista ni antisemit, o čemu svedoči i nagrada Dan David od milion dolara koju mu je Izrael dodelio 2004. godine.

No, fašizam 21. veka pronašao je razne političke oblike s kojima može nastaviti svoj život. Taj se novi fašizam danas promiče pod krinkom globalnog upravljanja, biosigurnosti, “Nove normale”, “Klimatskih promena” i “Četvrte industrijske revolucije”.

___
https://berndpulch.org/2021/08/27/the-most-successfull-of-all-wef-classes-1992-gates-merkel-aznar-kubicki-orban-sarkozy-summer-blair-brown/