Nemačka ima više vakcina nego što joj je potrebno i hoće da ih donira siromašnijim zemljama. Ali proizvođači vakcina se tome protive - i traže pare. A to im je omogućeno ugovorima koje su sklopili sa EU.

Nemačka Vlada strahuje da će uskoro morati da uništi velike količine vakcina protiv korone. Pritom je najavljeno i upravo potvrđeno da će Nemačka svoje viškove donirati siromašnjim zemljama u okviru inicijative Ujeidnjenih nacija - Covax - i to do kraja godine, 100 miliona doza vakcine.

Međutim, Nemačka je do sada donirala samo 17,6 miliona doza proizvođača AstraZeneka. Najveći primaoci su Vijetnam sa 2,6 miliona, zatim Ukrajina, Egipat i Gana sa po 1,5 miliona doza, rečeno je iz Ministarstva zdravlja Nemačke, prenosi list Velt.

Proizvođači drugih vakcina očigledno nameću uslove koji onemogućavaju da se vakcine doniraju siromašnijim zemljama.

Proizvođači vakcina imaju pravo veta

Ovo proizilazi iz pisma državnog sekretara Tomasa Štefena iz Ministarstva zdravlja upućenog Evropskoj komisiji, koje je dostupno TV magazinu „Kontrasti" javnog servisa  ARD, piše na portalu javnog servisa, tagesšau.

U pismu od 18. oktobra Štefen kritikuje ponašanje proizvođača vakcina koje ne pogađa samo Nemačku: „Uskoro ćemo se suočiti sa situacijom u kojoj neke zemlje moraju da unište velike količine vakcina koja su hitno potrebne drugim zemljama."

Ugovori koje je Komisija EU prošle godine zaključila sa proizvođačima vakcina daju tim kompanijama de fakto pravo veta kada se vakcine distribuiraju trećim zemljama. To znači da proizvođači moraju da pristanu na te ugovore o doniranju koje na primer Nemačka sklapa sa nekom drugom zemljom.

Neke kompanije očigledno beskrupulozno eksploatišu mogućnost veta. Štefen u pomenutom pismu kaže proizvođači „diktiraju minimalne cene" ili zahtevaju od primalaca „preterane kompenzacije za razliku u ceni".

Takođe je „neprihvatljivo” piše Štefen, da te farmacetuske kompanije pokušavaju da zabrane distribuciju vakcina preko međunarodnih organizacija. Na primer međunarodne organizacije kao što su „Lekari bez granica” uključene su u kampanju vakcinacije u afričkim zemljama.

Komercijalni interesi sprečavaju donacije vakcina

Prema insajderima iz farmacetuske industrije, pozadina finansijskih zahteva proizvođača vakcina  - su komercijalni interesi: bilo koja doza koja se besplatno donira iz Nemačke u Afriku, na primer, tamo se više ne može prodati, čak ni po nižoj ceni.

Prema istraživanju tima emisije „Kontrasti", najveći otpor doniranju vakcina pruža američka kompanija Moderna. Prema nemačkom ministarstvu zdravlja u međuvremenu su potpisani okvirni sporazumi između Covax-a i firmi Bajontek-Fajzer kao i Džonson & Džonson. Sa Modernom se još uvek pregovara.

Proizvođači zahtevaju „minimalne cene" ili isplate kompenzacije - pored cene koju su zemlje EU ugovorile i platile za naručene vakcine. Za dozu vakcine proizvođača Moderna, na primer, EU plaća navodno oko 19 evra.

Sa stanovišta američke kompanije Moderna, smanjili bi se prihodi na unosnom tržištu u EU za dopunske vakcinacije: što manje Nemaca primi prvu i drugu vakcinu Moderne, manje je tržište za dopunske vakcinacije u bogatoj Nemačkoj. Prema zvaničnom odobrenju, mRNA vakcine se „pojačavaju” davanjem treće doze iste vrste vakcina.

Kao i mnogo toga bitnog u vezi sa ugovorima vrednim milijardi - ne zna se koliku kompenzaciju traže pomenute farmacetuske firme.

Državni sekretar Štefen u svom pismu govori samo o „preteranim” zahtevima. Iznos traženih „minimalnih cena” takođe nije javno dostupan.

Tu bi moglo da pomogne saopštenje za štampu američkog proizvođača Moderna od 12. oktobra: tamo se kaže se da je inicijativa Covax u proseku platila manje od deset dolara (8,58 evra) po dozi i da će treća vakcina biti ponuđena za oko pet dolara (4,29 evra).

Proizvođači vakcina neće da daju informacije novinarima

Tim novinara nemačkog javnog servisa je zatražio komentar od Moderne. Međutim, američka kompanija nije odgovorila na konkretna pitanja. Moderna je samo navela da kompanija „u principu ne može da komentariše moguće ili tekuće razgovore sa institucijama i vladinim agencijama". Džonson & Džonson uopšte nije odgovorio na zahtev novinara.

Ni Bajontek - sa sedištem u Majncu - nije odgovorio na pitanje da li je Bajontek-Fajzer zahtevao kompenzaciju i, ako jeste, u kom iznosu su te isplate odobrene. Umesto toga, ova farmacetuska kompanija upućuje na nemačko ministarstvo zdravlja.