Ivermektin je danas postao kontroverzan lek, koji podele ne izaziva samo u diskusijama na društvenim mrežama, već i u naučnoj zajednici. Jedni tvrde da leči Covid-19, drugi da je potencijalno opasan.

Sedamdesetih godina prošlog veka japanski biohemičar Satoši Omura otkrio je porodicu avermektinskih jedinjenja iz kojih su naučnici kasnije razvili čitave serije lekova koji se danas koriste protiv parazita i štetnih insekata. Ivermektin je jedan od njih. 

Kao veterinarski lek prvi put je predstavljen 1981. godine, a ubrzo je registrovan u celom svetu za lečenje parazitskih crva kod goveda, ovaca i drugih životinja.

Nakon što su klinička ispitivanja na ljudima pokazala njegovu efikasnost protiv rečnog slepila izazvanog parazitskim crvom Onchocerca volvulus, američka Uprava za hranu i lekove (FDA) ga je 1996. godine odobrila za primenu kod ljudi pod nazivom “stromectol”. Od tada, ivermektin postaje siguran tretman za nekoliko tropskih bolesti kod ljudi uzrokovanih parazitima, u rasponu od grinja do okruglih crva. Danas postoji u obliku pilula, paste i losiona. Naučnici koji su doprineli razvoju ivermektina dobili su Nobelovu nagradu za medicinu 2015. godine.

Važno je istaći da postoji bitna razlika između ivermektina za životinje i ljude. 

Tablete za ljude odobrene su u vrlo specifičnim dozama. 

Naime, lekovi za životinje često su visoko koncentrisani jer su namenjeni velikim životinjama poput krava i konja. Takve visoke doze mogu biti toksične za ljude. Takođe, postoji rizik od mogućih neželjenih reakcija neaktivnih sastojaka koji se nalaze u leku za životinje, a koji nisu testirani na ljudima.

Naučnici su na početku pandemije uvrstili ivermektin među lekove koji će se ispitivati u cilju otkrivanja mogu li biti od pomoći u borbi protiv kovida 19, budući da ovaj lek pokazuje neka antivirusna svojstva.

No, tajmer na bombi koja će u paramparčad razneti preko potrebno saglasje i strpljenje naučne zajednice i medija aktivirala je jedna od najranijih studija iz aprila 2020, koja je pokazala da visoke doze ivermektina ubijaju kovid 19 u laboratorijskim epruvetama.

Iako istraživači nisu testirali lek na ljudima, studija je odjeknula kanalima sedme sile i izazvala planetarno interesovanje za ivermektinom.

Istina je da se ivermektin godinama proučava u laboratoriji i pokazuje svojstva u petrijevim posudama koja se bore protiv različitih virusa, uključujući gripu, dengu, virus Zika i HIV.

U novembru 2020. iz Egipta stiže velika šokantna studija koja tvrdi da je došlo do značajnog oporavka među pacijentima obolelim od kovida 19 koji su primili ivermektin u ranim fazama infekcije, te da je među njima stopa smrtnosti smanjena preko 90 odsto. I ovo istraživanje vrlo brzo sagoreva zbog optužbi da koristi plagirane i nepostojeće podatke, pa je na kraju i ono povučeno.  

Samo manji broj dosadašnjih studija o učinkovitosti ivermektina protiv kovida je visokog kvaliteta, navodi se u poslednjem izveštaju na “BMJ Evidence Based Medicine”, sa naznakom da i dalje postoji velika neizvesnost može li ovaj lek ikako da nam pomogne u borbi sa virusom.Trenutno je u toku ispitivanje ivermektina u sklopu najveće svetske studije kućnih terapija za kovid 19, koje sprovodi Oksford Univerzitet.

Nakon ranih izveštaja da bi se ivermektin mogao upotebiti za umanjivanje simptoma Covida, mainstream mediji su na to usmerili svoju kolektivnu vatru (baš kao i prošle godine s HCQ -om). Za svakog doktora koji je sugerisao upotrebu leka lečenje je proglašavano za nadrilekarstvo, a za slavne osobe (poput Joea Rogana ) koje su tvrdile da ga je ivermektin izlečio za "širenje opasnih dezinformacija".

Mediji su se koristili sugestijom da se ivermektin koristi samo na životinjama, a “anti-vaksserima” su se otvoreno rugali zbog “upotrebe konjskog leka” .

Najizraženiji primjer ove dezinformacijske kampanje bila je priča u časopisu Rolling Stone , koja je tvrdila da su odeljenja hitne pomoći u Oklahomi bili toliko pretrpani trovanjem ivermektinom da su odvraćali pacijente pištoljima pred vratima.

Ova se priča delila nadaleko ... dok Rolling Stone nije bio prisiljen povući je, kada je objavljeno pismo jedne od bolnica , u kojem se kaže da, ne samo da nisu "pretrpani" predoziranjima ivermektinom, već da nikada nisu imali nijedan slućaj .

To je komplikovano pitanje. Postoje nekoliko studija koje tvrde da leči. Studija iz aprila 2020. tvrdila je da je ivermektin "inhibirao replikaciju virusa in vitro" , a meta-analiza iz ove godine otkrila je:

Dokazi umerene sigurnosti otkrivaju da je moguće značajno smanjenje smrtnosti od COVID-19 upotrebom ivermektina. Korišćenje ivermektina u ranoj fazi kliničkog toka može smanjiti broj pacijenata koji prelaze u tešku bolest.

Međutim, u vezi s tim postoje dva problema.

Prvo, ne postoji (barem zasad) fizičko objašnjenje zašto bi to trebao biti slučaj. Ivermektin je antiparazit . Deluje kao neurotoksin, slabi stanične membrane parazitskih neurona, uzrokujući paralizu i na kraju smrt. Virusi nemaju stanične membrane, a kamoli neurone, pa nema poznatih fizičkih razloga zbog kojih bi ivermektin trebao uticati na bilo koju vrstu virusa, a nikada se pre nije koristio za lečenje virusnih infekcija.

Bilo je nekih istraživanja koja pokazuju da ivermektin može imati neka još neistražena antivirusna svojstva prema ovom radu u Natureu iz 2017. Studije sprovedene 2012. i 2013. otkrile su da ivermektin može inhibirati replikaciju flavivirusa i HIV-1 . No, to su čisto laboratorijske studije i nikada nisu prešle na ljude niti su se razvile u tretman.

Drugo, i što je još važnije, svaka studija sprovedena na "pacijentima s Covidom 19" nailazi na istu prepreku: PCR testovi.

Oni su jedini raspoloživi alat za "dijagnosticiranje" nekoga zaraženog virusom sars-cov-2 i ne odgovaraju svrsi . Nemoguće je razlikovati nekoga sa "simptomatskom Covid infekcijom" od osobe s gripom i lažno pozitivnim testom.

S obzirom na to, svaka studija koja se radi na "pacijentima s COVID -om" po definiciji je nepouzdana. Moguće je da su ljudi u studiji samo bili prehlađeni ili su imali neki drugi virus. Budući da više od 99% "pacijenata s covidom" preživi, ​​savršeno je moguće da bi svi koji su uzimali ivermektin ionako preživeli, a ne možemo znati da je lek uopšte imao uticaja. Ali to isto važi i za vakcine.

Dakle, ne, ivermektin nije neki super toksični konjski de-wormer, koji se nikada ne bi smio koristiti na ljudima i ubija zavaravane "anti-vaksere". Ali, nema mnogo dokaza ni da se radi o čarobnom "leku protiv bolesti".

Šta je tačno pokazaće vreme pred nama.