Zastrašujuća indijanska kletva poznata kao "nulta godina" oživela je poslednjih dana u medijima širom sveta nakon što je na čelo SAD došao Džo Bajden - čovek koji je na izborima pobedio baš 2020, godine koja "sadrži" nulu, a što, barem kada je u pitanju pomenuta kletva, znači da mu se crno piše.

---

Iako je reč je o priči koju mnogi smatraju besmislicom, brojni Amerikanci veruju da se tako nešto ipak može smatrati relevantnim budući da se ispostavilo da su čak četvorica predsednika SAD, koja su izabrana u godinama koje se završavaju nulom, skončali veoma loše.

Prvi među njima bio je Abraham Linkoln, izabran 1860. godine, kog je 14. aprila 1865, pri kraju građanskog rata, u teatru ubio južnjak Džon Vilkes But.

Ispostavilo se da je taj atentat osmišljen da bi se But osvetio za poraženi Jug. Linkolnova smrt imala je ozbiljne političke posledice.

Sledeći na spisku je Džejms Garfild, izabran 1880. Bio je 20. predsednik Amerike, a ubijen je u atentatu samo četiri meseca nakon što je stupio na dužnost.

Isto je prošao Vilijam Makinli Mlađi, izabran u drugom mandatu 1900. kao 25. predsednik SAD.

Jedno od glavnih obeležja njegovog mandata bila je politika imperijalizma. Započeo je Američko-španski rat, anektirao Havaje i stavio Kubu i Portoriko pod američku kontrolu. Ubio ga je anarhista Leon Čolgoš. Najviši vrh Severne Amerike nazvan je po Makinliju - Maunt Makinli.

Poslednji u nizu je Džon F. Kenedi, izabran 1960. Atentat na njega, 22. novembra 1963, često se smatra ključnim momentom američke istorije 1960-ih. Zvanična verzija je da ga je ubio bivši marinac Li Harvi Osvald u Dalasu, prilikom zvanične političke posete Teksasu, mada postoje sumnje da se radi o zaveri.

Uznemirujući elementi u ovoj priči o prokletstvu ne nedostaju, naročito u pogledu sličnosti slučajeva Kenedi i Linkoln. Naime, obojica pogođeni metkom u glavu, a na čelu zemlje ih je zamenio zamenik po imenu Džonson.

Obojica su ubijeni u petak i obojicu su ubili "južnjaci". Takođe, But (Linkolnov ubica) rođen je 1838, dok je Osvald (Kenedijev ubica) rođen 1938. But je posle atentata uhvaćen u skladištu nakon bekstva iz pozorišta, dok je Osvald uhvaćen u pozorištu nakon bekstva iz skladišta.

Inače, drevna legenda "nulta godina", vezuje se za vođu plemena Tekumseh - u istoriji severnoameričkih Indijanaca apsolutno izuzetnu figuru. Bio je sjajan ratnik, diplomata, javna ličnost i govornik, čovek koji je bio blizu stvaranja i vođenja najveće države Indijanaca u Severnoj Americi.

Tekumseh je bio i glavna figura prilikom sklapanja čuvenog Ugovora Fort Vejn iz 1809, po kom su se indijanska plemena obavezala da će Amerikancima ustupiti tri miliona hektara njihove zemlje. Indijansku stranu predstavljali su ljudi koji su u trenutku potpisivanja ugovora bili pijani, dok je ispred Amerikanaca bio general Henri Harison, budući predsednik Sjedinjenih Država i tadašnji guverner Indijane.

Tekumse je bio i te kako svestan želje belaca da unište autohtono stanovništvo Amerike, a takođe je razumeo da fragmentacija plemena daje belcima ozbiljnu prednost.

Prvi njegov korak, za koji se smatralo da je odličan govornik, bio je pokušaj da ubedi američke vlasti da odustanu od ugovora. Međutim, nakon što to nije urodilo plodom, naredni događaji doveli su do žestokih borbi Amerikanaca i Indijanaca. Posle nekoliko meseci Tekumse je ubijen, a njegova smrt prekrivena je velom tajne i danas.

Prema zvaničnoj verziji američkih vlasti, on je poginuo u bici i sahranjen je sa svim počastima. Međutim, oni su tada odbili da predaju telo vođe njegovim sunarodnicima i niko nikad nije otkrio gde mu je grob.

Zato smrt velikog vođe nije mogla da prođe nekažnjeno. Legenda kaže da je nakon njegovog ubistva, njegov brat prokleo Garnizon i čitavu zemlju. U znak osvete za smrt brata, nagovarao je duhove svakih dvadeset godina da oduzmu život vladaru države belaca.

Idućih 100 godina svi američki predsednici izabrani u nultoj godini umirali su tokom mandata.