2017. godine Johns Hopkinsov centar ( Johns Hopkins Center for Health Security) sproveo je simulaciju pandemije koronavirusa poznatu kao SPARS. (ceo izveštaj pogledajte ovde)

Ova vežba je uključivala pandemiju koronavirusa koja je zahvatila svet između 2025. i 2028. 

Iako je vežba dobila vrlo malo prostora u medijima, detalji i nalazi simulacije izuzetno su relevantni za COVID-19.

Šta možemo naučiti iz ove vežbe?

Izveštaj je napisan iz perspektive nekoga 2030. godine koji se osvrće na pandemiju koja je svet zahvatila između 2025. i 2028. godine.

U dokumentu se navodi da su autori simulacije identifikovali glavne socioekonomske, demografske, tehnološke i ekološke trendove za koje veruju da su verovatni da se pojave u ovom razdoblju.

Sredinom septembra 2025. zabeležena su tri smrtna slučaja u crkvi u St. Paulu, Minesota. Dvoje članova crkve nedavno su se vratili s putovanja na Filipine. Iako se u početku pretpostavljalo da je njihova smrt bila grip, laboratorijski rezultati kasnije su opovrgnuli ovu teoriju. Na kraju su Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) potvrdili da su tri pacijenta zaražena novim koronavirusom, poznatim kao koronavirus s akutnim respiratornim sindromom St. Paul (SPARS-CoV ili SPARS).

Zanimljivo je da izveštaj napominje da su "procene smrtnosti ranih slučajeva naduvane", a CDC procenjuje stopu smrtnosti slučajeva SPARS od 4,7%, dok SZO tvrdi 14-15% i više od 50% za osobe starije od 64 godine. Kasnije studije će pružiti tačnije procene od samo 0,6%. Ovaj simulirani scenario oponaša ono što smo videli s pandemijom COVID-19. I CDC i SZO u početku su tvrdili da je stopa smrtnosti bila mnogo viša pre nego što su kasnije priznali da je stopa ispod 1%.

Izveštaj nastavlja s pojedinostima kako zdravstveni radnici nisu uspeli zaustaviti širenje SPARS-a. Zbog praznika (Dan zahvalnosti i Crni petak), prenos SPARS-a je ubrzan zbog asimptomatskih osoba koje su putovale i širile zarazu. Do sredine decembra zabeleženi su slučajevi SPARS-a u 26 država, kao i Meksiku, Kanadi, Brazilu, Japanu i nekoliko evropskih zemalja.

Na kraju se vakcina za životinje smatrala potencijalnim rešenjem. Rančeri su koristili vakcinu za lečenje respiratorne koronavirusne bolesti nalik na SPARS kod krava i svinja na Filipinima. Proizvođač vakcine GMI tvrdio je da bi vakcina pomogla, ali klinička ispitivanja otkrivaju nuspojave, uključujući otečene noge, jake bolove u zglobovima i encefalitis koji dovodi do napada ili smrti. Nisu bili dostupni podaci o dugoročnim učincima GMI vakcine. Unatoč ovoj kontroverzi, CynBio, američka farmaceutska korporacija, razvila je SPARS vakcinu zasnovanu na GMI tehnologiji.

Slično kao u stvarnom životu, simulacija navodi da se Ministarstvo zdravstva i socijalne zaštite složilo pružiti zaštitu proizvođaču vakcine CynBio u slučaju da neko  bude oštećen vakcinom. To je ista situacija koju sada imamo sa vakcinama protiv COVID-19.

U izveštaju se sponinje i terapijski lek pod nazivom Kalocivir, koji iz dana u dan koristi sve veći broj ljudi. Tako je bilo do februara 2026 kada se pojavio video na društvenim mrežama u kome trogodišnji dečak povraća nakon uzimanja ovog leka.

Zabrinutost zbog Kalocivira je postala velika, internetom su kružili sadržaji sa hashtagovima #NoKalocivir i #NaturalIsBetter.

Još jedna bitna crta iz izveštaja  - iako su slučajevi SPARS-a počeli padati, "uporno izveštavanje medija oko pandemije osiguralo je da strah od novog virusa ostane velik". Opet, ovo odražava ono što danas vidimo s COVID-19.

Do svibnja 2026. CDC je priznao da je SPARS bio smrtonosan samo u 0,6% slučajeva u Sjedinjenim Državama.

Izveštaj detaljno opisuje kako su CDC, FDA i druge vladine agencije sarađivale sa „ marketing stručnjacima“ na razvoju kampanja za plasiranje poruka o SPARS-u, Kalociviru i budućoj vakcini nazvanoj Corovax. Slično kao i u vežbi Event 201, simulacija SPARS-a uključivala je pomoć "poznatih naučnika, lekara, poznatih osoba i državnih službenika odnosno političara" za snimanje video spotova i davanje intervjua koji promovišu vladine mere u cilju suzbijanja virusa.

Javnost nije dobro reagovala na kampanje, već je na društvenim mrežama izrazila svoje neodobravanje i negodovanje.

Broj protivnika vakcinisanja Corovaxom je rastao iz dana u dan. 

To su pre svega bili muslimani koji su se protivili vakcini iz verskih razloga; Afroamerikanci, koji nisu verovali vladi zbog straha od eksperimentiranja na crnačkoj populaciji; pristalice alternativne medicine; i zajednica „antivaksera “.

Ovi protivnici vakcinisanj tvrde da Corovax nije pravilno testiran i da ima nepoznate nuspojave. Nacionalne ankete sprovedene sredinom avgusta 2026. pokazale su da je 68% američkih građana videlo objavu ili pročitalo komentar nekoga koji izražava anti-Corovax stavove. Čak je i japanska vlada odbila vakcinu Corovax.

Kao odgovor na opoziciju Corovaxu, američka vlada započela je saradnju s društvenim mrežama i pretraživačkim kompanijama kako bi oglase usmerile na pojedince koji traže "web stranice protiv vakcinisanja".  

Posledice: Dugotrajne nuspojave, tužbe i gubitak poverenja

Izveštaj opisuje kako su se negativne nuspojave počele pojavljivati ​​kako je sve više Amerikanaca dobijalo vakcinu.

Roditelji su tvrdili da njihova deca imaju neurološke simptome slične onima kod životinja kojima je ubrizgana GMI vakcina. 

Do maja 2027. roditelji su počeli podnositi tužbe zahtevajući  odgovornost farmaceutskih kompanija koje su razvile Corovax. Izveštaj navodi da je "zabrinutost bila posebno velika među  afroameričkim roditeljima koji su nastavili ispitivati ​​vladine motive u vezi s vakcinisanjem protiv Corovaxa."

Krajem 2027. godine novi neurološki simptomi kao nus pojave počeli su se javljivati ​​kod ljudi koji su dobili vakcinu Corovax i to nakon gotovo godinu dana od prijema. Izveštaj kaže da do 2030. još uvek nije jasno jesu li vakcine krive za nuspojave.

Reakcija građana na društvenim mrežama  je bila burna jer su zahtevali nadohnadu štete. 

Iako je pandemija službeno završila 2028. godine, i 2030. slučajevi postoje u 14 zemalja Evrope, Afrike i Azije. Stručnjaci SZO-a predviđaju da će se budući epidemije i dalje pojavljivati ​​ukoliko zemlje ne zadrže široku pokrivenost vakcinama.

Kako se javnost napokon vraća u "normalan život", počinju usmeravati svoje frustracije na političare i predstavnike agencija koje krive za preterivanje ozbiljnosti događaja. Na kraju je nekoliko visokih funkcionera u CDC-u i FDA-i prisiljeno otići u penziju odnosno podneti ostavku.

Naravno, simulacija navodi da su se "teorije zavere takođe razmnožile društvenim mrežama, sugerišući da  je virus pobegao iz vladine laboratorije koja je potajno testirala bio oružje." Ovakve optužbe takođe su prisutne tokom krize COVID-19 i korišćene su za opravdanje cenzure.

Iako je vežba "Echo Chamber" izmišljeni scenarij,

važno je razumeti šta su

istraživači iz Johns Hopkins centra želeli da  nam poruče.