• Broj smrtnih slučajeva samoubistava popeo se za 15% u avgustu u Japanu
• Povećao se broj samoubistava među decom školske dobi

Stručnjaci u Japanu za porast broja samoubistava u zemlji, naročito tokom avgusta krive tekući koronavirus (COVID-19).

Naime, tokom avgusta meseca je registrovan sve veći broj žena i dece školske dobi  koji su oduzimali sebi svoje živote.

Alarmantni podaci sugerišu da posledice pandemije štete mentalnom zdravlju određenih grupa ljudi više nego drugima.

COVID-19 štetno utiče na mentalno zdravlje japanskih učenika.

Iako su samoubistva i dalje glavni uzrok prerane smrti u Japanu, stopa samoubistava u zemlji zapravo je u padu tokom poslednjih deset godina. Sve se promenilo s COVID-19. Vladine statistike otkrivaju da se broj samoubistava u avgustu povećao za 15,4 posto, na 1.854 slučajeva. Broj žena koje su sebi oduzele život povećao se za 40 posto, dok je broj samoubistava učenika u osnovnoj i srednjoj školi skočio na 59 slučajeva, udvostručivši se u odnosu na isto razdoblje 2019. godine.

Ova grupa, posebno, čini se ranjivijom na osećaje stresa zbog pandemije. Prema istraživanju koje je sproveo Nacionalni centar za dečje zdravlje i razvoj, više od 70 posto školske dece u Japanu oseća stres zbog širenja koronavirusa. Istraživanje je pokazalo da je 72 posto učenika osnovnih, nižih i starijih srednjoškolaca reklo da se zbog razmišljanja o virusu oseća loše ili da to utiče na njihovu koncentraciju. Devet posto ispitanika prijavilo je slučajeve samopovređivanja ili nasilje nad članovima porodice ili kućnim ljubimcima. Rezultati su takođe otkrili da 32 posto ne bi želelo da drugi saznaju jesu li oni ili bilo koji drugi član porodice zaraženi koronom. Iako 47 posto učesnika istraživanja veruje da bi većina ljudi htela držati svoje stanje u tajnosti, 22 posto je izjavilo da se ne bi želeli "mešati" sa bilo kim ko je imao bolest, čak i nakon što ozdrave. Čak ni ponovno otvaranje škola i povratak naizgled normalnosti nisu pomogli dok su se učenici borili da nadohnade lekcije koje su propustili.

Hiroyuki Nishino, čelnik Tamaribe, neprofitne organizacije koja pomaže deci koja se bore sa problemima, sugeriše da bi to moglo biti zato što studenti osećaju "još veći pritisak da nadomeste kašnjenje". Prekid izazvan pandemijom takođe je povezan s "futokom", fenomenom odbijanja dece da idu u školu. Nishino je izvijestio da deca od pet godina već govore o umiranju ili "želji da nestanu".

Lifelink, neprofitna organizacija sa sedištem u Tokiju koja koristi telefonsku liniju za pomoć za samoubistva, izviestila je da je najmanje 20 posto poziva primljenih od  do avgusta dolazilo od dece u osnovnim i srednjim školama.

Šef Lifelinka Yasuyuki Shimizu dodao je da su aplikacije za razmjenu poruka presudne jer pomažu deci da zovu pomoć bez znanja roditelja. Aplikacije su važne, posebno u slučajevima koji uključuju porodično nasilje. Roditeljski mentalni stres tera ih da propuste važne znakove kod svoje dece. Povećanje broja samoubistava među decom moglo bi se dodatno pogoršati stresom vlastitog roditelja.

Mayumi Hangai, doktorka u Nacionalnom centru za dečje zdravlje i razvoj koja je istraživala nivo dečjeg stresa tokom pandemije, upozorila je da bi se stres ili nesreća koju su roditelji doživeli mogli preneti na njihovu decu. Pandemija bi mogla dovesti do globalnog povećanja broja "smrtnih slučajeva očaja".

Učinak pandemije na mentalno zdravlje možda će biti teško rešiti jer je teško odrediti opseg nanete štete dok ne bude prekasno. Za razliku od Japana, zemlje poput Amerike i Kine službene podatke o samoubistvima dostavljaju tek godinama kasnije.

Stručnjaci, međutim, predviđaju talas smrtnih slučajeva povezanih s pandemijom 2020. godine, dok se dokazi mogu pratiti na platformama društvenih mreža i medijima.

Nalazi američke studije objavljene u maju sugerišu da bi najmanje 75.000 ljudi moglo umreti u godinama pred nama od "smrti očaja" zbog pandemije. Pojam se odnosi na samoubistva i smrtne slučajeve povezane sa zloupotrebom droga usred krize COVID-19.

Izvori uključuju:

Bloomberg.com

JapanTimes.co.jp