Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saopštila je da lekovi remdesivir, hidroksihlorokin, lopinavir/ritonavir i proizvodi interferona daju male ili nikakve rezultate u borbi protiv bolesti kovid 19.
Studija o lekovima sprovedena je u više od 30 zemalja, na osnovu proučavanja efekata terapije na ukupni mortalitet, pokretanje ventilacije i trajanje boravka u bolnici kod hospitalizovanih pacijenata obolelih od kovida 19.
SZO: Trampov lek protiv korone – neefikasan
Remdesivir, lek koji je razvila američka farmaceutska kompanija „Gilead sajensiz“, bio je jedan od najranijih tretmana u lečenju bolesti kovid 19. Taj lek prvenstveno je namenjen lečenju hepatitisa C i respiratornog sincicijskog virusa, a proučavalo se i njegovo dejstvo pri lečenju ebole, ali u tom slučaju nije pokazao efikasnost.
Remdesivirom se izlečio američki predsednik Donald Tramp koji je posle tretmana tim lekom bolnicu napustio posle svega tri dana i posle na mitinzima govorio da se nikad bolje nije osećao.
Nema leka protiv virusa
Međutim, naši epidemiolozi smatraju da saopštenje SZO i nije toliko loša vest. Prema rečima bivšeg načelnika epidemiologije na VMA i člana kraljevačkog Kriznog štaba za upravljanje epidemijom Radovana Čekanca, iz iskustva se zna da protiv virusa nikad nije pronađen neki efikasan lek.
„Svi lekovi protiv virusa su praktično sprečavali i usporavali njihovo razmnožavanje, ali nijedan nije bio kao antibiotik koji ubija bakterije. Protiv virusa praktično nije bilo tako efikasnog leka. Ne znam kako deluju ovi lekovi, možda eventualno usporavaju razmnožavanje korona virusa u organizmu“, kaže Čekanac za Sputnjik.
Put do leka – proces koji traje
Epidemiolog Zoran Radovanović kaže da uvek kad se pojavi nova bolest ona se pokušava izlečiti lekovima koji bi mogli da deluju na nju, i dodaje da je potrebno da prođe određeno vreme da bi se utvrdilo koji su ti lekovi.
On podseća da se kod nas već deveti put menja protokol o tome šta davati od lekova bolesnicima i u kojoj fazi bolesti, ali smatra da će se u doglednoj budućnosti naći načina da se više pomogne obolelima.
Prema njegovim rečima, u slučaju virusa korona mnogo brže se dolazi do saznanja nego što je to ranije bio slučaj kod drugih bolesti, ali dolazak do efikasnog leka je ipak proces koji traje.
„Morate ipak da upoređujete lekove, da angažujete Etičku komisiju da dozvoli da nekim pacijentima dajete taj lek a drugima da ga uskratite, pa da uporedite. Za to su potrebne velike serije pacijenata i potrebno je vreme, tako da se na tome radi i to najbrže što može. Ali, ima puno korisnih informacija i oko mnogo tih lekova je raščišćeno da li deluju ili ne. To je postupak i ne može drukčije. Kad je nova bolest, ne možete da kažete unapred da će ovaj lek delovati a ovaj neće“, kaže Radovanović.
Najefikasniji lek – najjeftiniji
Radovanović podseća da je ispočetka kovid 19 pokušao da se leči hlorokinom, ali se tu omanulo. Sledeći lek u koji se verovalo bio je remdesivir, međutim, posle prvih najava da bi mogao da bude efikasan, stigla je studija koja kaže davali ga ili ne – rezultat je isti, dodaje Radovanović.
„Terapija je simptomatska, deluje se na simptome, a najefikasnijim se pokazao deksametazon, hormon korena bubrežne žlezde koji je, u stvari, najjeftiniji lek. On deluje na upalne procese a problem kod ove bolesti je upravo preterano reagovanje organizma, jaka zapaljenska reakcija, tako da deksametazon deluje na to i ispada da je najefikasniji“, ističe Radovanović.
Poslednji rezultati SZO trebalo bi da prođu dodatne stručne provere. Kompanija „Gilead“ izrazila je zabrinutost, jer „podaci nisu detaljno analizirani“ i tvrdi da se zbog toga „ne može doneti nikakav objektivan zaključak o efikasnosti remdesivira“.
Korišćenje remdesivira je 1. maja odobrila Uprava za hranu i lekove u SAD i od tada je ovaj lek dobio regulatorno odobrenje u nekoliko drugih zemalja, prenosi N1.
