Preduzetnica Suzana Klaten (Susanne Klatten) iz Bad Homburga u blizini Frankfurta jedna je od najbogatijih osoba na svetu s neto vrednošću od 25,8 milijardi američkih dolara  ekvivalent 23,8 milijardi evra). Trenutno se nalazi na 75. mestu Forbesove liste milijardera (2023. na 51. mestu).

Prema američkom časopisu, Susana Klaten drži oko 19 posto udela u proizvođaču automobila BMW . Njen brat Stefan Kvant poseduje gotovo 24 posto. Brat i sestra su nasledili svoje udele od majke, udovice “legendarnog industrijalca” Herberta Kvanta, koji je BMW učinio “pionirom u autoindustriji”. Koreni njene porodice sežu do njenog deda Gintera Kvanta (Günthe Quandt), industrijalca iz nacističke ere.

Osim toga, prema Forbesu, ona je proširila kompaniju Altana AG, koju je osnovao njen deda, u globalnu farmaceutsku grupu. Danas je jedini deoničar i potpredsednica Altane, s godišnjom prodajom od preko 2,5 milijardi dolara.

Uz svoja ulaganja u BMW i Altanu, Klaten takođe ima udele u Entrustu, kompaniji za digitalni identitet i sigurnost podataka, te u SGL Carbonu.

Osnovala je inovativni centar pri Tehničkom fakultetu u Minhenu.

• Biznis iz logora sa nacistima

Ipak, poreklo ovolikog bogatstva je omiljena tema istoričarima, pa je 2007. na filmskom festivalu u Hamburgu premijerno prikazan dokumentarac The Silence of the Quandts koji se bavi počecima biznisa Kvant porodice.

Film je stavio akcenat na koncentracione logore u vreme nacisičke Nemačke koji su se nalazili pored fabrike baterija u Hanoveru i kojima je rukovodio Ginter Kvant, gorepomenuti deda Suzane Klaten. U osnovi je bio porodičan biznis kao podrška Hitleru i Nemačkoj. U nekoliko logora na proizvodnji baterija radili su zarobljeni logoraši i mnogi su tragično završili. Ginter Kvant je bio Hitlerova ekonomska snaga i kada je Hitler stao na čelo partije, njoj se pridružio i Kvant i od vođe je nagrađen titulom Lidera u ekonomiji odbrane, koja je bitan deo ratne ekonomije.

Veze nisu bile samo poslovne. Druga Ginterova žena, nakon razvoda od industrijalca, udala se za Gebelsa, Hitlerovog ministra i najvernijeg saradnika.

Ovakav biznis porodice sa Ginterom na čelu počeo je još za vreme Prvog svetskog rata. Akcenat je bio na proizvodnji ratnih uniformi, baterija (koje će se kasnije zvati Varta). Porodica je ušla u biznis iskopavanja soli i u metalnu industriju sa osnivanjem BMW-a 1916.

• Tišina Kvantovih

Ubrzo nakon emitovanja dokumentarca, oglasila se porodica, angažovala istoričare kako bi istražili poslovanje Kvantovih za vreme nacističke Nemačke. Medijima se obraćao Stefan Kvant, brat Suzane Kvant. Između ostalih medija, za DW-e je izjavio da su u to vreme članovi porodice bili samo ljudi i da su okolnosti bile daleko iznad njihove kontrole.

„Neki su tada sledili nacionalsocijalizam iz ubeđenja, neki su pravili male i velike kompromise. Neki su bili primoravani. Pravila sveta straha i nestabilnosti važila su i za poslovne ljude kao što su Ginter i Herbert Kvant“, rekao je za DW potomak Kvantovih, Stefan Kvant brat najbogatije žene Nemačke.

Inače, od pre osam godina Stefan Kvant je vlasnik kompanije Entrust (povukla se sa berze pre 10 godina i sada je privatna) i koja se u aktuelnoj Covid-19 eri često pominje kao tvorac digitalnog Covid pasoša.