Nekadašnji član juniorske teniske reprezentacije i predavač filozofije na Australijskom univerzitetu (ANU) Ben Barmbl pokušao je u tekstu za "Gardijan" da "filozofski" objasni zašto Novak Đoković nije najbolji na svetu

Sada kada je Novak Đoković osvojio svoj 23. grend slem mnogi govore da je najveći teniser svih vremena ali, piše profesor Ben Barmbl koji je kao tinejdžer igrao tenis, brojke mogu da lažu.

U zavidljivom, navijačkom i sitničavom tekstu za "Gardijan", ovaj filozof, koji je nekada igrao tenis, objašnjava da je zapravo svaki drugi teniser najveći, samo to nije onaj koji je osvojio najviše grend slemova na svetu jer, jelte, grend slemovi nisu merilo?!

"Pretpostavimo da naiđe teniser koji je visok tri metra. Svaki servis mu je as. Nikada ne gubi svoj servis. Osvaja 30 gren slemova. Da li je on GOAT (najveći svih vremena)? Ne. Ideja je smešna", "objašnjava" Barmbl.

"Ili pretpostavimo da je u narednih nekoliko godina izbije još jedan svetski rat i da je većina mladića regrutovana. Ali grend slemovi se i dalje igraju, a izvesni Dejv ih osvaja 30. Da li je Dejv najveći? Sigurno ne."

    Odgovor na to ko je najveći svih vremena, objašnjava junior-teniser, ne može se jednostavno dati grubim sabiranjem udaraca. Morate uzeti u obzir druge stvari, na primer, ko je još igrao u to vreme, kao i fizičke prednosti.

Od 2019. Đoković je osvojio osam slem turnira. Ali za to vreme, Rodžer Federer je bio previše star i povređen da bi odigrao najbolje što može, a konkurencija je generalno bila prilično slaba. Nije da se ovih osam slamova ne računa. Ali vrede manje, objašnjava autor teksta u "Gardijanu".

Kada je reč o fizičkim prednostima. Đoković nije visok tri metra, ali je izuzetno brz i fleksibilan. On je, kako kažu, "čovek od gume". Ovo je ogromna fizička prednost. Omogućava mu da produži poene i uništi svoje protivnike. Njegove sposobnosti u odbrani i napadu, kao i to da je strateg koji vodi svoje protivnike, deo su njegove veličine. Ali njegove fizičke prednosti, u isto vreme, smanjuju veličinu njegovih dostignuća, pojašnjava filozof.

    Moglo bi se reći da Đoković ima pobednički rezultat u međusobnim duelima protiv Federera. Ali ovo je nebitno, jer su dostigli vrhunac u različito vreme. Federer je bio u najboljim godinama od 2004. do 2009. godine. Đoković je vrhunac imao od 2011. do 2016. godine.

Mogli biste reći da se najveći svih vremena određuje hipotetički, odnosno ko bi koga pobedio na vrhuncu. Ali teniski mečevi se igraju drugačije. Može biti da bi Federer na svom vrhuncu pobedio Đokovića na svom vrhuncu, koji bi zauzvrat pobedio Nadala na svom vrhuncu, a ipak je istina da bi Nadal pobedio Federera! U stvari, moglo bi biti da bi Kirjos na svom vrhuncu pobedio bilo kog od ove trojice igrača na vrhuncu, ali to ne bi učinilo Kirjosa najboljim svih vremena.

Mislim da je najveći teniser svih vremena, ako možemo da shvatimo ovaj pojam, neka funkcija ko bi, na svom vrhuncu, dosledno pobeđivao druge velikane na njihovim vrhuncima, na raznim podlogama. Ogroman faktor ovde će biti mentalitet. Zajednička karakteristika "velike trojke" (Federer, Đoković i Nadal) je njihova sposobnost da dobro odigraju važne poene i da ostanu psihički čvrsti. Na kraju, najveći bi se mogao svesti samo na ovaj faktor: mentalnu čvrstinu. Nejasno je ko je u tom pogledu najbolji, piše autor teksta.