rgovina ljudskim organima „dostigla je epidemijski nivo, ali je i dalje je prikrivena velom tišine u javnosti“, rekao je nigerijski pravnik za ljudska prava Frank Tieti za DW.

„Možda se očekivalo da nivo javne osude bude mnogo veći, ali to nije slučaj“, žali se on.

Izveštaj Global Financial Integrity (GFI), koji se fokusira na korupciju, nelegalnu trgovinu i pranje novca, procenjuje da se godišnje između 755 miliona i 1,5 milijardi evra generiše iz trgovine ljudskim organima.

Donacija i transplantacija organa su dobro poznate medicinske prakse, koje su važne za pacijente sa oštećenim organima.

Međutim, postoji zabrinutost da donacija organa često „premašuje motivaciju da se spasi život ili pomogne u medicinski važnoj situaciji“, rekao je Tieti za DW.

„Ljudi ili prodaju svoje organe ili određeni medicinski radnici, posebno doktori koji su neetični, zloupotrebljavaju organe svojih pacijenata bez njihovog znanja“, tvrdi on.

• „Koliko košta moj bubreg?“

Prodaja ljudskih organa ilegalna je širom Afrike. Međutim, 2022. godine kenijska Nacionalna bolnica u Najrobiju bila je primorana da na Fejsbuk postavi objavu sa natpisom „Ne kupujemo bubreg!“

Saopštili su da su najčešće dobijali pitanje u inboks koliko plaćaju za bubreg.

Međutim, prema Vilisu Okumu, višem istraživaču na Institutu za studije bezbednosti, nisu svi donori prisiljeni na to.

Dok je istraživao trgovinu organima u Eldoretu, gradu u zapadnoj Keniji, Okumu je pronašao mlade ljude spremne da prodaju svoje bubrege zbog „brze zarade“.

„Nisu bili prisiljeni na bilo koji način“, rekao je, dodajući da je donorima bila ponuđena suma „do 6.000 dolara“.

Prema dokumentu Evropskog parlamenta, primaoci bubrega ponekad plaćaju preko 150.000 dolara za organ.

Ipak, Okumu kaže da donori retko zapravo dobijaju toliku količinu novca. Seća se da je video „brojne mlade ljude sa ožiljcima na stomaku“, što pokazuje da su prošli kroz proceduru.

Nisu se plašili krivične odgovornosti, kaže on, jer je vlastima bilo teško da sprovode zakon.

„Većina njih je po povratku sa operacije ulagala, kupila motor ili izgradila kuću“, nastavlja Okumu, napominjući da takvim postupcima donori podstiču druge mlade ljudi da prodaju svoje bubrege, čime podržavaju rastuće crno tržište van Kenije.

• Rast trgovine organima

Iako su detalji o nelegalnom svetu trgovine ljudskim organima nejasni, veruje se da su Egipat, Libija, Južna Afrika, Kenija i Nigerija najpogođenije zemlje u Africi.

Kako regulacija transplantacija i donacija organa varira od regiona do regiona, Kancelarija UN za drogu i kriminal (UNODC) upozorava na trgovinu ljudima i „transplantacijski turizam“. Strahuje se da nelegalno transplantirani organi prelaze iz ranjivih populacija ka bogatijim primaocima.

Prema Globalnoj opservatoriji koja se bavi podacima o doniranju organa i transplantacijama, širom sveta se obavlja manje od deset posto potrebnih transplantacija, što je dovelo do toga da neki pacijenti pokušavaju da dobiju organe ilegalno.

Takođe, postoji relativno mali broj medicinskih centara koji obavljaju legalne transplantacije u Africi.

Na primer, dokument Svetske zdravstvene organizacije (WHO) iz 2020. godine navodi samo 35 klinika za transplantaciju bubrega za čitav kontinent.

• Sofisticirana operacija

Nelegalna i profitabilna priroda trgovine znači da su mreže za trgovinu organima veoma organizovane.

Veštine potrebne za obavljanje složenih hirurških procedura, kako na donoru tako i na primaocu, povezivanje kupaca i prodavaca, uz izbegavanje pažnje međunarodnih agencija za sprovođenje zakona, znače da trgovci organima uključuju članove medicinskog sektora, lokalne kriminalne grupe i čak političare.

Okumu veruje da je ono što je video u zapadnoj Keniji deo većeg sindikata međunarodnih trgovaca delovima ljudskog tela.

Mladi ljudi koje je sreo „govorili su o doktorima koji nisu znali da pričaju svahili i bili su Indijci po poreklu“, što ga je navelo da zaključi da je operacija međunarodna.

Porota u Londonu prošle godine izrekla je presude protiv nigerijskog senatora Ikea Ekveremadua, njegove supruge i doktora u slučaju zloupotrebe mladog muškarca iz Lagosa i trgovine njegovim bubregom.

To je bila prva presuda, prema savremenim zakonima o ropstvu u Velikoj Britaniji, kojom su osuđeni osumnjičeni za trgovinu organima.

Tieti, nigerijski pravnik za ljudska prava, rekao je da je perspektiva finansijske dobiti iz ljudskih organa dovela do straha da bi takozvane „fabrike beba“ u Nigeriji mogle takođe postati mete trgovaca organima, ističući „blisku povezanost između trgovine ljudima i prodaje organa“.

On je naglasio da lokalni medicinski centri takođe snose odgovornost i da ne smeju da koriste ranjivost ljudi.

Pita se šta se dešava kada „doktori u elitnim bolnicama u Abudži i Lagosu pokažu zabrinutost za svoje bogate pacijente“, pa im možda ponude da im neki „siromašni dečak proda svoje organe“.