ajveći svetski rudarski projekat koji će započeti nakon 27 godina neuspeha i skandala otvara nova ekološka pitanja, dok se Rio Tinto nada da će plan gvinejske gvozdenee rude, železnice i luke od 20 milijardi dolara otvoriti put za "novu eru" rudarstva.
Rio Tinto prvi je 1997. godine osigurao dozvolu za istraživanje u planinama Simandou u jugoistočnoj Gvineji, 550 km od primorskog glavnog grada. Od tada je zemlja od 13 miliona stanovnika imala dva državna udara, četiri šefa država i nekoliko izbora.

U to vreme, Rio Tinto je imao šest izvršnih direktora, izgubio je polovinu licence, vodio dugotrajne sudske bitke s nekoliko korporativnih rivala, rešio optužbe za korupciju s američkim vlastima i čak je pokušao potpuno napustiti projekt...

Konačno, 2024. godine, nakon što kineski državni partneri Rio Tinta dobiju poslednje odobrenje od Pekinga, anglo-australijski rudar namerava ispaliti metak na najsloženiji projekat u svojoj itoriji.

„Ne postoji ništa drugo ovog obima i veličine“, rekao je Bold Baatar iz Rio Tinta za Financial Times u nedavnom intervjuu.

Rio, globalni resursni gigant sa sedištem u Melburnu i Londonu, očekuje da će u narednih 26 godina iskopati 1,5 milijardi tona gvozdene rude u gvinejskim planinama Simandou, osetljivom staništu retkih zapadnih šimpanza. Na putu je da iskoristi najveće svetsko nalazište gvozdene rude visokog kvaliteta.
Depozit u jugoistočnoj Gvineji dele brojna kineska državna preduzeća, konzorcijum Simfer iz Rija i vlada Gvineje. Rio je konačno izračunao trošak na gigantski rudnik, rekavši da će potrošiti 6,2 milijarde dolara na galvanizaciju proizvodnje gvozdene rude i finansiranje svog udela u projektu vrednom 23,2 milijarde dolara.
Kineska kompanija koja je gradila 600 kilometara pruge od granice do granice potrebne da ruda stigne do duboke vodene luke na atlantskoj obali, pre dve godine je bila izložena eksploziji nezadovoljstva meštana i ekoloških organizacija jer nisu postojali planovi za zaštitu majmuna i njihovog staništa.
Izvršni direktor Jakob Stausholm rekao je da će rudarenje biti fokusirano na okolinu, održivost i aspekte upravljanja u svojim operacijama u Gvineji. Rio je pojačao napore da zaštiti kulturno i ekološki osetljiva mesta nakon katastrofalnog uništenja 46.000 godina starih pećina u klancu Juukan u Zapadnoj Australiji.

Zapadna šimpanza

Organizacija za zaštitu prirode Re:wild saopštila je da očekuje da će novi putevi i teški kamionski saobraćaj koji će pratiti rudarske operacije naterati šimpanze da se povuku iz svojih sadašnjih domova i počnu da se kreću ka nizijama, čime će se izložiti lovu i zamkama.

Uprkos tome što Rio Tinto sebe promoviše kao odgovornog poslodavca, dobrog komšiju i zaštitnika životne sredine, postoje bezbrojni primeri širom sveta koji pokazuju da je ova kompanija decenijama kršila ljudska i radna prava i uništavala životnu sredinu, piše udruženje London Mining Network (LMN), uz pomoć čijih podataka je napravljena mapa mesta na kojima je Rio Tinto ostavio pečat destrukcije ili tek planira to da uradi.

Od Papua Nove Gvineje do Namibije, od gornjeg poluostrva Mičigena u Sjedinjenim Američkim državama, do Madagaskara, i od Kameruna do indonezije, Rio Tinto ima dugu i sramnu istoriju, navodi LMN.

Center for Biological Diversity napravio je mapu mesta na kojima je Rio Tinto naneo ili nanosi štetu ljudima i životnoj sredini. Među njima se nalazi i dolina Jadra u Srbiji, gde Rio Tinto planira iskopavanja litijuma.

Jedina lokacija na Evropskom kontinentu koja je obeležena na mapi, nalazi se u Srbiji – u pitanju je projekat “Jadar” kojim je planirano iskopavanje rude litijuma u dolini Jadra, kod Loznice.