E

Demokratija umire u tami

Ekspres vesti osnovane su 2014. godine i od tada su postale jedan od vodećih novinskih portala u Srbiji.


Email
Pošaljite nam Vašu priču na email
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Društvene mreže
Podeli ovu vest:
 
 

Svake godine u Srbiji pogine skoro 50 radnika, invalidi rada zaboravljeni i od društva i od države

|
Ilustracija Ilustracija Foto:freepik
  • Za pet godina u Srbiji je poginulo 240 radnika, a povređeno je više od 4.300. Koliki je broj teško povređenih radnika nije poznato, a oni bivaju zaboravljeni i od društva i od države. Kada je u pitanju zaštita prava radnika, problem je, smatraju stručnjaci, i što se mali broj njih odlučuje da podnese tužbe protiv poslodavaca.

Izvor.N1

Demokratija umire u tami


Podeli ovu vest

 
P

rošle godine u maju na snagu je stupio Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu. Advokat i ekspert za radno pravo Nikola Panjković za N1 kaže da je izmenama i dopunama tog zakona uvedena obaveza za svakog poslodavca, nevezano za oblast rada kojom se bavi, da svakog radnika osigura za slučaj da dođe do smrti na radnom mestu, do teškog invaliditeta, odnosno nesposobnosti za rad, a može dodatno da ih osigura i za slučaj da dođe do nekih lakših povreda.

Poslodavcima je međutim ostavljen rok od dve godine da se prilagode zakonu, pa radnici i dalje nisu zadovoljni.

„Pretpostavljam da većina poslodavaca drži olako taj rok od dve godine i nemaju obavezu sada nešto da urade na brzinu, već drže da imaju do 2025. godine rok da sprovedu u delo ta osiguranja svojih zaposlenih. Znam dosta firmi koje jestu osigurale svoje zaposlene, ali mislim da je tu najbitnije osigurati ove zaposlene koje rade na nekim teškim poslovima i nekim visokorizičnim poslovima. Dakle, mnogo je veća šansa da se povredi neko kad radi na visokorizičnom poslu, nego neko ko sedi u kancelariji i radi za računarom. A visokorizični poslovi su poslovi u građevinarstvu, ali tu nailazimo na drugi problem – da konkretno u građevinarstvu, ljudi mahom rade na crno. Da li potpuno na crno, da nisu apsolutno ni prijavljeni, da nemaju status zaposlenog, ili su eventualno prijavljeni na neki minimalac, čisto da im ide neki staž, da imaju osiguranje i zdravstveno i penziono, a sve ostalo što zarade, poslodavac im daje na crno, narodski rečeno. Kad dođe do povrede, odnosno neke nesposobnosti za rad, gde on mora da ode na bolovanje, tu dolazi do problema zato što je njemu poslodavac dužan da isplati naknadu zarade za posljednjih 12 meseci, što je često minimalac i poslodavac će mu isplaćivati minimalac, ali ne i ono ostalo što mu je isplaćeno na crno“, objašnjava Panjković.

Dodaje i da nema podataka o zaposlenima koji su postali da li oni stvarno padaju na teret svojih porodica ili neko vodi brigu o njima.

Sa druge strane, Saša Torlaković, predsednik Sindikata građevinarstva Srbije, kaže da radnici koji su pretrpeli teške telesne povrede padaju na teret svojim porodicima i da bi to trebalo rešiti posebnim zakonom.

„Govorimo o teškim invalidskim povredama, ti ljudi zaista više ne mogu da rade i taj broj ja nisam naišao na tačan broj koliko ljudi uopšte više ne može da radi nakon tih teških telesnih povreda koje dožive na radu. Zaista bih voleo da čujem i nekoga iz fonda PIO koji zna tačne podatke. Šta se dešava sa ljudima koji ostanu bez nekog dela tela ili dobiju teške povrede kičme i ne mogu da se kreću. Kako država dalje brine o njima, sem što oni imaju određena prava, shodno godinama staža šta mogu da ostvare, ali kako se država dalje brine o njima, ja bih voleo to da čujemo nekog iza ovih institucija. U Austriji je to rešeno tako što iz fonda koje pune poslodavci budu zbrinuti ljudi koji su profesionalno oboleli sa teškim bolestima ili oni koji su postali invalidirani. Tako da je to način kako to treba uraditi. Mi smo više puta tražili od države da se donese taj poslednji zakon koji nam fali u okviru Zakona o radu i Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu i Zakona o zdravstvu, kako bi se upravo sudbine tih ljudi rešile na jedan dostojanstven način, a ne da ih prepuštamo zubu vremena i porodicama koje kasnije brinu o njima“, kaže Torlaković.

Dodaje i da su nekada za invalide rada i one koji su dugo u građevinarstvu postojale zaštitne radionice gde su oni mogli da nastave da rade sa invaliditetom, da budu i dalje cenjeni kao radnici, da daju neki doprinos i da se osjećaju potrebni u ovom društvu.

„Nestankom tih zaštitnih radionica nakon 5. oktobra izgubila se mogućnost da se ti ljudi sa određenim invaliditetima vraćaju u preduzeće. Postoji Zakon gde su određena preduzeća dužna da zapošljavaju radnike sa invaliditetom, međutim, smatram da je na tom polju strašno malo učinjeno i da je možda trebalo davati veće benefite preduzećima koji zapošljavaju radnike sa invaliditetom da budu više oslobođeni od plaćanja poreza i dažbina, da bi se što više radnici koji mogu sa invaliditetom da se uključe u život i rad, bili uključeni“, kaže Torlaković.

  • MALI BROJ ZAPOSLENIH PODNOSI TUŽBE PROTIV POSLODAVACA

Ekspert za radno pravo Nikola Panjković navodi i da je problem što mali broj zaposlenih odlučuje da podnese tužbe protiv poslodavaca kada smatraju da im je učinjena nepravda. Za to, kako kaže, postoje dva razloga.

„Jedan od razloga je sumnja ceo državni aparat – što u sudove, što u tužilaštva, što u inspekcije rada i iz tog razloga se ne odlučuju da pokrenu bilo kakav postupak. Sa druge strane, mnogo češće te radne sporove i uopšte bilo koje postupke vezano za odnos poslodavac-zaposleni pokreću bivši zaposleni. Većina ljudi to ne radi, zato što strahuje da će onda biti odmazde, nebitno je da li za mesec dana ili za godinu dana, poslodavac će verovatno čekati neku prvu grešku zaposlenog, da mu otkaže ugovor o radu, da bi se čisto osvetio što je zaposleni tužio svog poslodavca“, objašnjava on.

Jedan od onih koji se odlučio da tuži bivšu firmu je Željko Negovanović, bivšu radnik „Puteva Srbije“. On je na naplatnoj rampi Beograd-Šid radio od 2004. do 2016. godine kada je, kako kaže, prelomio da mu je zdravlje i bezbednost važniji od svega.

„2018. i 2019. su dve koleginice bile povređene od udara auta, a 2021. kolegu je udario autobus. Postali su i drugi slučajevi manjeg intenziteta koji nisu identifikovani. Još 2013. prijavio sam inspekciji rada da su ti prelazi preko naplatnih traka nebezbedni. Oni su obavili razgovor sa poslodavcem, međutim posle toga se ništa nije desilo. Nikakve mere nisu u nove preduzete da se spreči to povređivanje za zaposlane. Nakon toga sam odbio da radim na tom radnom mestu. Oni su to tretirali kao kršenje radne discipline. Nisu hteli ni da obaveste Inspekciju rada da sam odbio da radim, iako su po zakonu to bili dužni, zato što su smatrali da opasnost ne postoji“, objašnjava Negovanović, koji je u februaru 2022. godine tužio bivšu firmu sa ciljem da se poništi rešenje o otkazu ugovora o radu.

Navodi i da je u periodu od januara 2022. do oktobra 2023. povređeno 57 zaposlenih.ž i optužuje Puteve Srbije da su tokom suđenja lažirali broj povređenih radnika.

„Podneo sam tužbu i u toku tog postupka oni su dostavljali podatke o povredama. Povreda zaposlenog 2021. se ne nalazi u toj evidenciji. Takođe i povreda koleginici iz 2018. sada, da li je pogrešno prezime uneto ili ne, ja nisam siguran, ali uglavnom oni su propustili da to unesu u tu evidenciju“, kaže Negovanović.

Hoćeš li podržati ekspres vesti danas?

Verujemo da svako zaslužuje da razume svet u kojem živi. Takvo znanje pomaže stvaranju boljih građana, komšija, prijatelja, roditelja i vladara ove planete. Za produkciju dobrog novinarstva potrebni su resursi.

Možeš podržati ovu misiju tako što ćeš danas dati poklon našem portalu. Hoćeš li nam se pridružiti? Podeli ovu vest sa svojim prijateljima.

Najnovije

Crvena zvezda prvi finalista košarkaške Super lige

Košarkaši Crvene zvezde plasirali su se u finale košarkaške Super lige Srbije pošto su i u drugom…

Tri sata i šest minuta bilo je potrebno da Zverev izbaci Nadala sa Rolan Garosa

ROLAND-GARROS 20.maj - 9.jun 2024 Španski teniser Rafael Nadal završio je učešće na Rolan Garosu…

Mađarska neće podržati 14. paket sankcija protiv Rusije

Sijarto je napomenuo da bi 14. paket sankcija, ukoliko bude usvojen, ograničio izvoz mađarskih…

Srpska teniserka Olga Danilović plasirala se u drugo kolo Rolan Garosa

ROLAND-GARROS 20.maj - 9.jun 2024 Srpska teniserka Aleksandra Krunić završila je učešće na Rolan…

Slukas MVP finala Evrolige

Košarkaši Panatinaikosa su savladali Real Madrid sa 80:95 u finalu na Fajnal-foru Evrolige i tako…

Panatinaikos je šampion Evrope

Košarkaši Panatinaikosa su po sedmi put postali šampion Evrope, pošto su pobedili Real Madrid…

Glumica srpskog porekla udala se za svog polubrata i sada zarađuje bogatstvo kao erotski model

Nekada su bili polubrat i polusestra: danas su Skarlet Vas, mešovitog šrilančanskog i srpskog…
Ilustracija

Amerikanci dnevno više puše marihuanu nego što piju alkohol

Anketa predstavlja visoko cenjeni izvor procena o upotrebi duvana, alkohola i droge u SAD.…

Interesantno

Da li biste posetili hotel sa nula zvezdica? FOTO/VIDEO

Da hotel ne mora nužno da bude u nekoj zgradi na kakve smo i navikli, pokazali su švajcarski…

Zvezda filmova za odrasle potpuno iskreno: "Ja čak i ne volim seks"

Put Lane Rodes do slave i bogatstva nije lak. Ova uspešna porno zvezda čije je pravo ime Amara…

Ova bivša policajka sada radi kao domina: Pendrek i dalje drži u ruci

Ne trebaju vam samo autoritet i kontrola kao policajcu. Ovi kvaliteti su posebno traženi na BDSM…

Profesor Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu Jehuda Bauer: Nije bilo genocida u Srebrenici

Srebrenica se ne mo?e smatrati tipskim slu?ajem genocida. Jehuda Bauer poznat je po svom…

Ovo je najopasniji posao na svetu

Ronjenje obično zamišljamo kao avanturu pod vodom u tropskim krajevima i idilične susrete sa…

Mia (14) koju su dečaci maltretirali u školi odlučila da se ubije. Otac devojčice "To je poseban zločin"

O tac 14-godišnje devojčice Mie Janin, koja je sebi oduzela život nakon što je bila izložena…