EKSPRES VESTI

Demokratija umire u tami

pretraga

Elizabet Born je nova premijerka Francuske

Francuski predsednik Emanuel Makron izabrao je danas ministarku rada Elizabet Born za novu predsednicu Vlade zemlje, saopšteno je iz Jelisejske…

Da Olivera pobedi opaku bolest

Olivera je 02.04.2022. godine na rutinskom pregledu saznala da ima tumor pluća sa metastazama na oba plućna krila, butini, ključnoj kosti i mozgu što…

Švedska će podneti zahtev za članstvo u NATO paktu

Švedska će podneti zahtev za članstvo u NATO paktu, saopštila je švedska premijerka Magdalena Anderson. Istakla je da je uverena da za to postoji…

PREDAJA: Iz Azovstala izašli sa belim zastavama

Pripadnici ukrajinskih jedinica opkoljenih u čeličani Azovstalj počeli su danas da predaju ruskim snagama ranjenike kojima je potrebna hitna…

Zelenski smenio komandanta Teritorijalne odbrane

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski smenio je bez navođenja razloga komandanta snaga Teritorijalne odbrane tri meseca od početka sukoba u…

Američke laboratorije u Ukrajini razvijale biolosko oružje

Američke biolaboratorije na postsovjetskom prostoru prikupljale su biološke materijale i proučavale specifičnosti širenja opasnih bolesti, a u…

 

...

utorak, 17 maj 2022

Podelite vest


 

Afera koja dovodi u pitanje kredibilitet nemačkog kancelara

Izvor: dw
Olaf Šolc Olaf Šolc
Nemački kancelar Olaf Šolc je na meti napada opozicionih stranaka zbog mogućeg ilegalnog spasavanja jedne hamburške banke umešane u cum-ex aferu – u vreme dok je bio nemački ministar finansija.

Javno tužilaštvo u Hamburgu je još pre godinu dana vodilo tzv. predistražni postupak protiv sadašnjeg nemačkog kancelara Olafa Šolca. Razlog za to je bilo devet krivičnih prijava građana protiv Šolca u vezi s tzv. cum-ex skandalom.

Afera koja dovodi u pitanje kredibilitet nemačkog kancelara

Reč je o skandalu koji se proteže na period od bar poslednje dve decenije. Mreža banaka, advokata i superbogatih našla je način poslovanja s vrednosnim papirima tako da im se jednom (ili čak nijednom) plaćen porez nadoknađuje - više puta. Razne evropske države su tako oštećene za više od 50 milijardi evra.

Prijave protiv Šolca su podnete zbog sumnji da se umešao u poreski postupak protiv Varburg-banke. Ta banka je učestvovala u cum-ex-aferi nakon koje je grad-pokrajina Hamburg od nje zatražio isplatu od 47 miliona evra utajenog poreza.

Ne seća se

Šolc se 2016. godine, u vreme kada je bio prvi gradonačelnik - odnosno, premijer grada-pokrajine Hamburga, dva puta sastajao s vlasnicima banke i imao bar jedan telefonski razgovor sa jednim od Varburg-bankara, prenelo je više nemačkih medija. Ubrzo zatim, Hamburg je odustao od svog potraživanja.

Zbog čitavog slučaja je u hamburškom parlamentu formiran istražni odbor pred kojim u proleće 2021. godine ispitan i Olaf Šolc. On je tada rekao da se ne seća da je razgovarao s predstavnicima Varburg-banke.

Zanimljivo je da istražni odbor nije bio obavešten da hamburški javni tužilac vodi predistražni postupak, to jest, da razmatra mogućnost podizanja optužnice protiv Šolca koji je u vreme svog iskaza pred istražnim odborom bio nemački ministar finansija.

Potkraj decembra 2021, poslanička grupa CDU je u hamburškom parlamentu gde je u opoziciji, od vladajuće koalicije SPD i Zelenih zatražila i dobila informacije iz kojih je jasno da je jedan Šolcov advokat tokom prošle godine više puta tražio od vlasti da ne pokreće postupak protiv sadašnjeg kancelara.

Zbog toga je sada situacija postala dosta opasna po njega i njegov kredibilitet kao kancelara.

Nezavisno pravosuđe?

To što je javni tužilac u Hamburgu tri nedelje pred izbore u Nemačkoj obustavio dalju istragu protiv Šolca, u Nemačkoj može da znači i da mu to, sasvim legalno, nije dozvolila - vlada.

Jer, prema nemačkim zakonima, sudije su nezavisne, ali javni tužioci, koji uopšte odlučuju o tome ko će se naći pred sudom, prema Zakona o organizaciji i nadležnosti sudova - nisu.

To je formulisano u članu 146. tog nemačkog zakona: „Službenici javnog tužilaštva imaju da se povinuju službenim instrukcijama svojih pretpostavljenih". Postoje tzv. interni i eksterni pretpostavljeni. Eksterni pretpostavljeni, koji ima poslednju reč je - nadležni ministar pravde.

Taj zakon potiče još iz paketa Zakona pravosuđa Nemačkog rajha iz 1879. godine. Zahvaljujući njemu, vlada najbolje može da zaštiti samu sebe od krivičnog gonjenja.

To je 2009. upalo u oči Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope koja je zatražila od Nemačke da ukine pomenutu zakonsku odredbu.

Deset godina kasnije, Evropski sud pravde nije hteo da prizna jedan nemački međunarodni nalog za hapšenje osumnjičenih kriminalaca, jer, kako je konstatovao, nema dovoljno garantija da je nemačko pravosuđe nezavisno.

Podelite vest

Najnovije

Novak započeo 370. sedmicu kao prvi

Najbolji teniser sveta Novak Đoković započeo je 370. sedmicu kao prvi na ATP rang-listi i na istom…

Erdogan: Nećemo dozvoliti ulazak Finske i Švedske u NATO

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je na konferenciji za novinare da njegova zemlja neće…

Elizabet Born je nova premijerka Francuske

Francuski predsednik Emanuel Makron izabrao je danas ministarku rada Elizabet Born za novu…

Košarkaši Cedevita Olimpije izborili "majstoricu" u polufinalu ABA lige

Cedevita Olimpija pobedila je Crvenu zvezdu sa 88:80 u 2. meču polufinala Aba lige i izjednačila u…

Da Olivera pobedi opaku bolest

Olivera je 02.04.2022. godine na rutinskom pregledu saznala da ima tumor pluća sa metastazama na…

Švedska će podneti zahtev za članstvo u NATO paktu

Švedska će podneti zahtev za članstvo u NATO paktu, saopštila je švedska premijerka Magdalena…