Centar za modernizaciju društva i transformaciju lokalne zajednice u okviru projekta "Osnažimo udruženja kroz pokret" sprovodi razne edukacije. Ovog puta govorili smo o motoričkom razvoju i fizičkoj aktivnosti kod dece sa teškoćama u razvoju- rekla je Ana Ćurčić iz CMD. Rano detinjstvo predstavlja ključni period za fizički i intelektualni razvoj svakog deteta. Tokom predškolskog uzrasta, čak 70% neuronskih veza u mozgu se formira, čime se postavljaju temelji za buduće sposobnosti i karakteristike deteta. Mozak je koncipiran da neprekidno uči i rešava probleme, počevši od jednostavnih do složenijih. Prvi izazovi s kojima se mozak suočava vezani su za kretanje. Deca spontano i intuitivno rešavaju probleme na nestrukturisan način. Kako se njihovo kretanje organizuje, stiču različite motoričke veštine i čulna iskustva, što im pomaže da razumeju sebe i svet oko sebe. Fizički stimulativno i raznoliko okruženje ima značajan uticaj na mentalne funkcije dece i razvoj njihovih potencijala. Rani razvoj motoričkih funkcija Motorni razvoj je usko povezan sa intelektualnim razvojem, što podrazumeva vezu između sposobnosti deteta da se kreće, manipuliše predmetima i izvodi razne motoričke aktivnosti. Pored intelektualnih, kognitivne sposobnosti kao što su pažnja, percepcija, jezik, pamćenje i logičko mišljenje su od suštinske važnosti. Kretanje i manipulacija objektima omogućavaju deci da istražuju svoje okruženje, stiču senzorne informacije i formiraju mentalne predstave. Motorički razvoj takođe ima značajnu povezanost sa razvojem govora. Na primer, usvajanje grubih motoričkih veština kao što su sedenje i hodanje može predvideti sposobnosti receptivnog i ekspresivnog jezika u različitim fazama razvoja. Osnovne motoričke veštine Osnovne motoričke veštine dele se na grubu i finu motoriku. Gruba motorika obuhvata veće mišićne grupe (kao što su sedenje, puzanje, hodanje, skakanje), dok fina motorika uključuje manje mišićne grupe (poput hvatanja i crtanja). Različite aktivnosti u domaćem okruženju mogu pozitivno uticati na razvoj deteta. Uočljive teškoće u razvoju grube motorike mogu se manifestovati kroz poteškoće u hodanju, skakanju, bacanju i koordinaciji pokreta, kao i u održavanju ravnoteže. Fina motorika obuhvata vizuelne motoričke veštine, integraciju vizuo-motornog sistema, spretnost ruku i grafomotorne veštine. Motoričke sposobnosti dece do desete godine 1–3 meseca: Beba podiže ramena i glavu, prati pokrete očima.
4 meseca: Kontrola pokreta glave, hvatanje predmeta.
5–6 meseci: Sedi uz podršku, hvata predmete celim dlanom.
7–9 meseci: Samo se dovodi u sedeći položaj, počinje da puzi.
10–12 meseci: Hoda uz podršku, hvata sitne predmete.
13-14 meseci: Samostalno stoji i pravi prve korake.
15 meseci: Hoda samostalno.
19–22 meseca: Trči, silazi niz stepenice, igra se sa loptom.
2 godine: Stabilno hoda i trči.
3 godine: Hoda na prstima, koristi makaze.
4 godine: Maršira, vozi tricikl.
5 godina: Skakuće, crta prepoznatljive oblike.
6 godina: Vozi bicikl, preskoči konopac.
7 godina: Samostalno vozi bicikl, crta oblike.
9 godina: Razvija različite veštine, koristi alate.
10 godina: Povećava brzinu i koordinaciju, igra se sa loptom. Ukoliko se uzroci usporenosti u razvoju motorike ne mogu lako identifikovati, važno je da se otkriju što pre kako bi dete moglo da započne rehabilitaciju ili da se uklone uzroci. Motorički razvoj i stimulacija kod dece sa razvojnim teškoćama Roditelji najčešće primećuju kada dete ne dostiže očekivane motoričke pokazatelje razvoja u poređenju sa drugom decom. Ove brige roditelja u vezi sa detetovim razvojem obezbeđuju polaznu tačku za dijagnostiku. Deca sa teškoćama u razvoju mogu imati različite tipove razvojnih smetnji, kao što su: oštećenja vida, oštećenja sluha, telesna oštećenja i oštećenja motoričkih funkcija, teškoće u intelektualnom funkcionisanju, teškoće u govorno-jezičkom razvoju, teškoće socio-emocionalne prirodne, specifične smetnje u učenju itd. Neki od primera razvojnih poremećaja mogu biti autizam, poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću, cerebralna paraliza, Daunov sindrom, specifični jezički poremećaj itd. Jedan od čestih pratilaca ovih poremećaja jesu upravo oštećenja motoričkih funkcija, te je većina ove dece psihomotorno usporena od rođenja, što značajno narušava kvalitet njihovog života. Mogu se javiti poteškoće u kontroli pokreta, ravnoteži, koordinaciji i razvoju fine motorike. Fizička aktivnost kod dece sa teškoćama autističkog spektra Kod dece iz autističnog spektra (ASD), nivoi fizičke aktivnosti mogu biti značajno niži u poređenju sa njihovim vršnjacima tipičnog razvoja. Ograničen nivo fizičke aktivnosti kod osoba sa ASD može se pripisati njihovim oštećenjima u motorici, socijalnoj komunikaciji, senzornim i drugim domenima ponašanja. Deca imaju značajnih poteškoća za obavljanje složenih motoričkih aktivnosti može dovesti do preferencija za jednostavne i sedeće aktivnosti kao što su kao gledanje televizije ili korišćenje kompjutera. Pored toga, društvene i komunikacijske smetnje dece sa ASD mogu značajno da naruše njihove sposobnosti da se angažuju u „grupnim” sportovima i formiraju vršnjačke odnose. Problemi sa senzornom modulacijom kod dece sa autizmom mogu uticati na njihove kompetencije u igri i na izbegavanje aktivnosti sa intenzivnom senzornom stimulacijom. Slično, problemi u ponašanju ili preferencije kao što su veoma ograničena interesovanja, pridržavanje nefleksibilnih rasporeda i preferencija za visoko predvidljive, strukturirane aktivnosti može ograničiti izbor aktivnosti dece sa ASD. Hiperaktivnost
Sa druge strane, deca sa poremećajem pažnje sa hiperaktivnošću (ADHD) kao glavne karakteristike ispoljavaju probleme sa povećanom aktivnošću, nepažnjom, implusivnošću i to znatno utiče na njihovo ponašanje i funkcije izvršenja. Preporučuju se aerobne vežbe umerenog intenziteta koje mogu poboljšati izvršne funkcije ove dece, njihove kontrole ponašanja, radnu memoriju i kognitivnu fleksibilnost. Iako se razlikuju u pogledu izraženosti i stepenu teškoća, deca sa intelektualnim smetnjama (IO) u razvoju dele zajedničke osobine kao što su rana motorička, kognitivna i oštećenja ponašanja, komorbiditeti, problemi sa prilagođavanje društvu itd. Fizička aktivnost može biti korisna za decu sa IO, zbog pozitivnog uticaja na motoričke, socijalne, bihejvioralne i kognitivne funkcije. Kognitivna oštećenja dece se smatraju barijerom za fizičku aktivnost, što ukazuje na potrebu za strukturom dečjeg dana i temeljnom pripremom aktivnosti, kao i kognitivnom podrškom za motivisanje deteta. Jedan od primera poremećaja koji sa sobom nosi IO jeste Down sindrom. Prekomerna težina i gojaznost predstavljaju česta komorbidna stanja u ovom poremećaju, pa tako lagane fizičke aktivnosti poput hodanja mogu biti korisne u postizanju zdravstvenih benefita. Ukoliko je moguće i trening otpora može poboljšati snagu mišića gornjih i donjih udova. Dalje, orofacijalna stimulacija može pospešiti oralne probleme koji su česti kod ove populacije, kao što su teškoće gutanja. Uopšteno, deca sa teškoćama u razvoju mogu imati koristi od strukturisanih terapijskih programa kao što su fizikalna terapija, radna terapija ili terapija kroz igru, kako bi se podržao njihov motorni razvoj. Ovi programi se individualno prilagođavaju detetu i fokusiraju se na jačanje mišića, poboljšanje ravnoteže, koordinacije pokreta i motoričke kontrole. Preporuka Svetske zdravstvene organizacije

Motorička stimulacija u ranom uzrastu je važna kako bi se razvio kompletan motorički profil i adekvatne veštine, kao i povećala njihova efikasnost. Oblasti razvoja motoričkih veština koje su neophodne za učešće u svakodnevnom životu uključuju svest o telu, motorno planiranje, bilateralna motorna integracija, veštine ravnoteže i kontrolu fine motorike. Preporuka je Svetske zdravstvene organizacije je da bi deca uzrasta 5-15 godina trebalo da provode minimum 60 minuta dnevno u umerenoj do intenzivnoj fizičkoj aktivnosti. Rani tretman je važan i on podrazumeva rad na: gruboj motorici, finoj motorici, koordinaciji pokreta, jačanju muskulature tela itd. Pomoću redovne fizičke aktivnosti, slobodne i organizovane igre, deca uče: prostorne (tj. napred/nazad, desno/levo, gore/dole, iznad/ispod, unutra/napolje, veliko/ malo, itd.),
vremenske (pre/posle, brzo/sporo, uzastopno/naizmenično, itd.), kvantitativne (puno/malo, celina/deo itd.)
kvalitativne elemente (teško/ lagano, tvrdo/meko, hrapavo/glatko, itd.).
Ovi elementi su osnovni za kombinaciju obrazaca pokreta koji stimulišu razvoj motoričke koordinacije. Kod dece između tri i pete godine, proces motoričkog učenja je orijentisan ka usvajanju širokog repertoara osnovnih motoričkih veština, omogućavajući izražavanje koordinisanih i uslovnih motoričkih sposobnosti. Sve lokomotorne aktivnosti: puzanje, hodanje, trčanje, skakanje, bacanje, hvatanje, guranje, šutiranje, ljuljanje, penjanje itd., doprinose razvoju opšte motoričke spretnosti. Sve perceptivno-motorne aktivnosti: sastavljanje, rastavljanje, cepanje, sečenje, umetanje, slaganje, nizanje, navijanje, bojenje itd., doprinose razvoju fine motorike, koordinacije gornjih ekstremiteta i vizuomotorne koordinacije. Sve ovo može pozitivno uticati na razvoj: opšte motoričke spretnosti;
veštine kretanja;
veštine poskakivanja i skakanja;
veštine bacanja i hvatanja;
veštine trčanja;
ravnoteže;
vizuomotorne koordinacije;
manipulativne sposobnosti;
grafomotornih sposobnosti.
Program fine motorike kod dece predškolskog i ranog školskog uzrasta imao je pozitivan uticaj na decu koja su u njemu učestvovala, a uključujući sledeće aktivnosti: cepanje listova novina na komadiće svojim prstima
korišćenje slika iz časopisa za pripajanje identičnim već ucrtanim slikama
lepljenje vune ili pasulja na različitim slikama (puž, leptir)
isecanje stranica iz časopisa na komade korišćenjem makaza
kopiranje različitih prikazanih crteža (npr. kuće, oblaci, cveće, drveće, riba i sl.)
provlačenje konca kroz rupice na dugmadima
provlačenje pertli kroz makarone
vežbe za razvoj grafomotorike koje su podrazumevale pisanje prateći pravac od leve strane papira na desnu itd.
Pravljenje malih "mramora" od papira i njihovo lepljenje preko kruga ili dve linije koje se preklapaju.
Za razvoj fizičke spremnosti autističnog deteta, preporučuje se redovan program fizičkih aktivnosti koji kombinuje komponente aerobika, vežbe snage, fleksibilnosti i spretnosti, igre loptom i neuromišićni trening radi postizanja maksimalnih rezultata u fitnesu i telesnoj kompoziciji. Kod dece sa autizmom uzrasta od 6 do 8 godina treba razvijati kardiovaskularnu i mišićnu izdržljivost. Sport i vežbe za decu sa autizmom ne samo da razvijaju fizičke performanse, već i poboljšavaju društvenu integraciju i veštine komunikacije. Zaključak
Smatra se da podrška i angažovanje roditelja; struktura i dinamika porodičnog funkcionisanja, kao i saradnja sa stručnjacima; igraju važnu ulogu u promovisanju fizičke aktivnosti za decu sa smetnjama u intelektualnom razvoju. Porodična situacija se doživljava kao kritična za motivaciju, a doprinos stručnog tima neophodan za unapređenje aktivnog načina života. Zainteresovane strane treba da sarađuju kako interno među različitim jedinicama pedijatrijske zdravstvene nege, tako i eksterno sa drugim organizacijama.

Centar za modernizaciju društva i transformaciju lokalne zajednice, u saradnji sa Ustanovom Mara, Udruženjem osoba sa invaliditetom "Borba" i Specijalnom školom sa domom učenika Bubanj, realizuje projekat " Osnažimo udruženja kroz pokret ". Projekat je sufinansiran iz budžeta Grada Niša i traje do 31.12.2025. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.