Tokom ranog jutra, oko tri sata, 8. avgusta 1963, britanski poštanski voz koji je putovao iz Škotske za Englesku, iz Glazgova za London iznenada se zaustavio na crveni signal u malom selu.
Кada je mašinovođa izašao da istraži problem, maskirani ljudi su ga napali i preuzeli kontrolu nad vozom. Ukupno, 15 maskiranih napadača otvorilo je vagon voza i ukralo 2,6 miliona funti – što je ekvivalent 58 miliona dolara danas.
Drska pljačka je sada poznata kao Velika pljačka voza i još uvek je najveća pljačka voza u istoriji.
Vikend pre krađe bio je državni praznik, što je rezultiralo nagomilavanjem pošte i koverata punim gotovine. Muškarci su znali da će pljačka biti veoma unosna, ako uspeju da to izvuku.
Nepunih pola sata nakon što su zaustavili voz, maskirani napadači su pobegli s 2,6 miliona funti.
Za vlasti u Skotland Jardu, Velika pljačka voza izgledala je kao gotovo nemoguć zločin za rešavanje. Na kraju krajeva, muškarci su nosili maske, a bilo je prisutno vrlo malo svedoka. Međutim, postojao je jedan trag o tome gde su lopovi možda otišli.
Prema britanskoj policiji , po izlasku iz voza, jedan maskirani muškarac je rekao poštanskim radnicima u drugom vagonu da ne zovu policiju do 30 minuta nakon što su otišli. Ovo je navelo vlasti da veruju da su lopovi verovatno imali lokalno skrovište.
- Lov je bio u toku
Odmah nakon Velike pljačke voza, vlasti su počele da obilaze lokalne kvartove, prikupljaju dosijee o prošlim prestupnicima i ispituju nekoliko domova koje su smatrali „sumnjivim“.
Ali ovo naizgled nije vodilo nikuda.
Vlasti su počele na početku, a njihov prvi korak bila je analiza mesta zločina. Imajući u vidu svedočenja očevidaca, vlasti su bile uverene da ko god da je planirao ovaj zločin verovatno ima „insajdersku“ perspektivu industrije slanja pošte.
Na kraju krajeva, muškarci su znali kada će voz doći, u kom vagonu se nalaze vreće novca, koliko je malo obezbeđenja u vozu i pravo mesto za zaustavljanje voza.
Dok je policija radila na ovoj teoriji, pojavio se važan trag.
Nekoliko dana nakon zločina, pastir koji je živeo otprilike 20 km od mesta događaja telefonirao je policiji nakon što je postao sumnjičav prema obližnjoj farmi Lederslejd , koja je bila iznajmljena. Video je muškarce kako ulaze i izlaze iz kuće u bizarnim satima nakon pljačke.
Slika seoske kuće u kojoj su se članovi bande sakrili nakon pljačke
Policija je odgovorila na ovu dojavu sledećeg dana i pronašla zlatni rudnik tragova u seoskoj kući.
Čak i pre nego što su ušli u kuću, vlasti su na zemlji pronašle 20 praznih poštanskih vreća. Vozila za bekstvo umešana u zločin stajala su pokrivena u dvorištu.
Unutar kuće policija je pronašla vreće za spavanje, namirnice i igre. I dok su razbojnici pokušavali da izbrišu svoje otiske prstiju iz kuće, policija je izvukla nekoliko otisaka prstiju sa table igre Monopol i flaše kečapa.
Nakon što su shvatili da ih policija traži, banda je skovala plan da zapale farmu, da bi uništili sve dokaze, podele novac a potom se raziđu, ali je nešto krenulo po zlu.
Sa ovim novim dokazima, vlasti su polako hvatale svakog pljačkaša jednog po jednog.
Sedam muškaraca uključenih u Veliku pljačku voza 1963.
Prvi razbojnik koji je policija uhapsila zbog velike pljačke voza bio je Rodžer Кordri, cvećar iz Bornmuta. Njagov stanodavac je obavestio policiju nakon što joj je platio kiriju tri meseca unapred.
Nakon što je policija uhapsila Кordrija, iskoristila je saznanja njegovih saradnika da uhvati još 12 pljačkaša: Gordona Gudija, Čarlija Vilsona, Roja Džejmsa, Džona Dejlija, Brajana Filda, Leonarda Filda, Džona Vitera, Ronija Bigsa, Tomija Visbija, Džima Hasija, Vilijama Boala, i Bob Velč.
Ovi ljudi su se suočili sa suđenjem za Veliku pljačku voza 1964. godine, pri čemu su svi osim petorica dobili kazne od 30 godina zatvora. Zanimljivo je da je sud oslobodio Džona Dejlija za zločin, navodeći nedovoljne dokaze.
Ove oštre kazne dovele su do bekstva iz zatvora i Čarlsa Vilsona i Ronija Bigsa.
Vilson je bio blagajnik bande, i samim tim su ga nazvali "Tihi čovek". Kada je uhvaćen, Čarls je odbio da kaže bilo šta po pitanju pljačke voza.
Izrečena mu je kazna od 30 godina zatvora. Međutim, njegovo vreme u zatvoru je kratko trajalo, jer je organizovao da ga banda od tri čoveka prebiju. Tako uspeva da pobegne.
Nakon bekstva, otišao je na brojna mesta sa svojom porodicom, kao što su Kanada i Meksiko. Međitim, uhvaćen je 1968. godine, kada je njegova supruga pozvala roditelje u Engleskoj, što je omogućilo policiji da mu uđe u trag.
Završio je iza rešetaka, dobio je 10 godina zatvora ali u bezbednoj jedinici. Iz zatvora izlazi 1978. godine.
Vilson je 1990. godine ubijen na pragu svoje kuće u Španiji.
Roni Bigs je pobegao iz zatvora 1965. tako što je prešao na zid i skočio u kamion sa nameštajem. Pobegao je u Francusku, zatim u Australiju i na kraju u Brazil. Uspeo je da izbegne vlasti sve do 2001. godine kada se, lošeg zdravlja i svestan da će biti uhapšen, vratio u Englesku na lečenje i ponovo bio zatvoren.
Nakon 35 godina bekstva, veliki pljačkaš voza, dao je izjavu u svojoj zemlji.
Rekao je: "Moja poslednja želja je da uđem u Margejt pab kao Englez i naručim piće".
Zbog lošeg zdravlja, Bigs je pušten iz zatvora 2009. godine.
Bigs je preminuo 18. decembra u 84. godini u staračkom domu u Londonu.
Međutim, vlasti su uhapsile vođu operacije tek pet godina nakon zločina. Policija je uhapsila Brusa Rejnoldsa.
- Brus Rejnolds
Nakon pljačke, Brus je pobegao u Meksiko sa lažnim pasošem, sa suprugom Anđelom. Njegov udeo je navodno bio 150.000 funti. Potom se preselio u Kanadu i Francusku koristeći lažne identitete. Ali nakon pet godina, posle pljačke vratio se u Englesku. Uhvaćen je u Torkiju i zatvoren na 25 godina, ali je odslužio samo 10 i pušten je 1978. godine.
Ipak ovo nije jedini put da je bio iza rešetaka. Ponovo je završio u zatvoru 1980-ih zbog dilovanja amfetamina. Nakon puštanja na slobodu, objavio je knjigu 1995. godine pod nazivom "Autobiografija lopova".
Rejnolds je preminuo u snu 28. februara 2013. godine.
Vlasti još uvek ne znaju identitet nekih članova bande, uključujući doušnika pošte.
Zloglasna banda je dobila ukupno 307 godina zatvora.
