Kroz vikinšku kuhinju možemo naučiti puno o vikinškoj kulturi, ističe Daniel Sera, "kulinarski arheolog" iz Švedske koji poslednjih dvadeset godina rekreira vikinška jela i predstavlja ih posetiocima u Ganes Gårdu, rekonstruiranoj farmi iz vikinškog doba severno od Stokholma.
"Uživam u dobroj hrani pa me zanimalo šta su Vikinzi jeli" kaže Sera, koji je kao student arheologije proučavao hranu drevnog Rima, a korak po korak stigao je i do vikinških navika za stolom. Zaljubljenik u drevne običaje napominje i da često pogrešno smatramo kako su svi pripadnici tog skandinavskog naroda iz srednjeg veka bili krvoločni pljačkaši, gusari i pljačkaši - ali istina je da su većinom bili poljoprivrednici, ribari, zanatlije ili trgovci.
Jedna od zabluda koje uzimamo zdravo za gotovo jeste da su "divljaci sa severa" jeli krvavo meso sa kostiju, ali Serina istraživanja koja je podelio sa BBC-jem pokazuju da su Vikinzi bili puno sofisticiraniji nego što se to često misli. Nema sumnje, delimično su bili sirovi i brutalni, ali hrani i kuvanju pristupali su s pažnjom.
U popularnoj je kulturi prihvaćeno da su Vikinzi lovili životinje i obožavali meso, no većina namirnica koja bi se našla na njihovim stolovima je dolazila s poljoprivrednih imanja. Gozbe s jagnjetinom i medovinom u potocima bile su rezervisane za elitu, ali svakodnevno kuvanje većine ljudi u surovoj skandinavskoj klimi davalo je prednost jednostavnim, ali zasitnim jelima koja će ih zagrejati.
U svojim istraživanjima o tome što su jeli Vikinzi, Sera se oslanja na istraživanja arheologa s nalazišta širom Skandinavije, ali i delova Evrope gde su putovali.
Fosilizovani ostaci životinjskih i ribljih kostiju, biljaka i semenki žitarica, otkrivaju šta je bilo na drevnom jelovniku te kako se hrana pripremala, a dobar izvor podataka može se izvući iz vikinških saga.
Israživanja pokazuju da je riba bila jedna od najčešćih namirnica koje su se jele u doba Vikinga i to najčešće vrste: bakalar, iverak i haringe. Sušena riba je bila čest sastojak kuvanja vikinškog doba jer je mogla dugo da se čuva, a da se ne pokvari, a na vikinškim nalazištima nađene su brojne kosti bakalara.
Svinje su se uzgajale zbog mesa, ali goveda, ovce i koze su se držale prvenstveno za proizvodnju mlečnih proizvoda poput mleka i maslaca. Kad je reč o povrću, jela se repa, ljutika, pasulj i grašak, a uzgajale su se i žitarice za hleb, kaše i pivo.
Sera smatra da su ljudi koji su živeli u vikinškom dobu koristili začinsko bilje poput kapra, peršuna i korijandera, kao i raznim semenkama i bobicama smreke. So se koristila za konzervisanje, ali ne i kao dodatak jelima, a med se koristio kao zaslađivač, međutim, nije bilo puno deserta.
"Vikinšku hranu nije teško napraviti. Ne morate stajati uz otvorenu vatru – možete je napraviti u svojoj kuhinji. Ljudi su često pomalo skeptični, ali ukusnija je nego što mislite", kaže Sera.
