Pre pola veka Zastava 101 donosi na tržište petovratnu karoseriju i time prati moderne standarde evropske auto industrije. Kragujevački milioner opstao je na tržištu u gotovo nepromenjenoj formi čak 37 godina...

Postojao je samo jedan cilj. Fabriku oružja transformisati u modernu automobilsku industriju kojom bi Kragujevac postao balkanski i srpski Detroit. Za taj poduhvat trebao je potpuno novi model koji bi trebao primarno biti u potpunosti jugoslovenski proizvod.

Novi ugovor o poslovnoj saradnji sa Fiatom,  rezultira naposletku da Fiat daje saglasnost za tzv. projekt X 1/1 Yugoslavia.

Fiat 128 predstavljen je 1969. i 1970. se okitio titulom evropskog automobila godine, a što je Zastavi bio dodatni vetar u leđa da je prvo „nacionalno vozilo“ na dobrom putu.

Istorija ’’Zastave NV’’ (Nacionalno vozilo), kako se tokom 1970. godine pisalo o Zastavi 101, započela je u Torinu 1967, kada je Dante Điakosa u saradnji sa dizajnerskom kućom Boano razvio ideju o hečbek verziji Fiata 128, pod oznakom Fiat 128 B1. Ovaj model je bio previše ispred svog vremena za FIAT i projekat je ostao na nivou početnog razvoja do posete Zastavine delegacije na čelu sa legendarnim Prvoslavom Rakovićem 1969. Iako je naša delegacija računala na licencu za Fiat 124 koji bi obogatio i modernizovao ponudu Zastave, ponuda od strane Fiatove delegacije je bila neverovatna, licenca za Fiat 128 hečbek, najmoderniji automobil svoje klase u Evropi. Iste godine počinje  stvaranje legende koja će biti kasnije krštena kao Zastava 101 sa prvim nadimkom ’’jedinica’’.

► Tradicija duga 160. godina

1853. godine osnovano je prvo industrijsko preduzeće u Srbiji pod nazivom “Topolivnica”
1880. izrađena je prva puška sopstvene proizvodnje
1904. počinje popravka vozila i proizvodnja pojedinih auto-delova
1941. u fabrici je montirano 400 vojnih kamiona. Tada je fabrika imala 12 hiljada radnika
1953. osnovana fabrika automobila
1954. počinje sklapanje “džipa vilis”
1955. prvi “fića” izlazi iz fabrike
1965. Zastava počinje da izvozi svoje automobile
1971. pokrenuta je proizvodnja “zastave 101”
1980. počinje proizvodnja “juga”
1983. počinje projektovanje “zastave 103” (“florida”) i “zastave 104” (“florida” sedan)
1985. proizveden je i izvezen prvi “jugo GV” za američko tržište po novim standardima
1986. obeležena je proizvodnja tromilionite “zastave” od 1955. godine
1987. u februaru fabrika menja brend sa “Zastava” na “Yugo” – predstavljena je i prva “florida”

Paralelno s razvojem budućeg „Stojadina“ u Kragujevcu se rekonstruišu proizvodni kapaciteti uz izgradnju novih kojima bi Zastava mogla proizvoditi i do neverovatnih 100.000 automobila godišnje!

Prvi su tajnu nove Zastave otkrili novinari slovenskog Avto magazina 1970. objavljujući fotografije novog automobila za radničku klasu. Tih nekoliko predserijskih primeraka još su napravljeni u Torinu, a isti je javnost konačno uživo upoznala 16. aprila 1971., a krajem iste godine kreće i serijska proizvodnja u Kragujevcu.

Za karoseriju je bilo očito da je zadržala određenu distancu od originalnog 128 zahvaljujući praktičnosti petih vrata čime je zapravo Zastava koncepcijski ponudila jednu od najmodernijih evropskih ideja. No, ispod kože u biti se radilo gotovo o identičnim tehničkim rešenjima koje je ponudio i Fiat. Motor je bio rezultat rada legendarnog Aurelia Lampredija. Radilo se o potpuno novoj konstrukciji motora u kojem je bregasto vratilo bilo ugrađeno u glavi motora i bilo je pogonjeno sada zupčastim remenom. Motor je bio smešten poprečno napred, a u zajedničkom prostoru nalazio se i rezervni točak. Motor obima 1116 ccm davao je snagu od 55 KS dovoljnu za brzinski maksimum od 135 km/h.

Interijer je bio preslika Fiata po pitanju dizajna, a najveća prednost u odnosu na original bila su peta vrata i mogućnost jednostavnog preklapanja zadnje  klupe zahvaljujući čemu je prtljažnik sa osnovnih 325 litara rastao na 1010 litara! U usporedbi s Fićom model 101 bio je dvostruko skuplji, a gotovo identičan ceni Renoa 4. Što se tiče proizvodnje delova za Zastavu 101 tu je do izražaja dolazilo bratstvo i jedinstvo bivše Jugoslavije. Delovi su se proizvodili doslovno od Vardara do Triglava.

Početkom osamdesetih Zastava je predstavila Zastavu 128, a zahvaljujući činjenici da je Fiat krenuo sa proizvodnjom modela Ritmo i odrekao se starog modela u korist Kragujevca. Karoserija je bila identična italijanskom originalu, dok je model 101 bio i dalje petovratna limunzina. Kod Stojadina je 1983. novost 101 GT/GTL 55/65, a krajem osamdesetih novost je ime Yugo 1.1 te odmah potom i Yugo Skala.

Treba napomenuti da je model 101 bio svojevremeno pravi izvozni hit kragujevačke fabrike. S obzirom da se zbog Pežoa nije mogao izvan Jugoslavije prodavati sa oznakom 101, nosio je oznaku Zastava 1100. Prodavao se doslovce širom sveta postavši svojevrsnim globalnim ambasadorom Jugoslavije. Jedan od komičnih detalja iz tog vremena vezan je za izvoz u Ekvador iz kojeg je Jugoslavija uvozila banane. Bila je to prava robna razmena. Ekvador u Jugoslaviju dostavi brodom banane, a potom istim brodom vozi njima nazad Stojadine!

Između 1971 i 1991. godine izvezeno je ukupno oko 37 posto proizvodnje ovog automobila.

Ne treba zaboraviti i sportske uspehe Stojadina. Osim domaćih trka beleže se učešća na prestižnom reliju Monte Karlo.

Jovica Paliković je u Zastavi 101 Rally na Tour d’Europe deklasirao čak i vozače Poršea. Spomenimo i 45-dnevnu ekspediciju Kragujevac-Kilimandžaro za vreme koje je 1975. ekipa sa 5 Zastava 101 prošla oko 11.000 km vozeći između ostalog i bespućima Afrike.

Interesantan je podatak muzeja Istorije Jugoslavije: 1976. je pripremljen specijalan model Zastave 101 Lux, sa bogatijom opremom i motorom od 1300 kubika, koji je predsednik SFRJ Josip Broz Tito lično poklonio predsedniku SSSR-a Leonidu Brežnjevu. Leonid Brežnjev je bio poznat kao ljubitelj automobila i sa zadovoljstvom je našeg Stojadina uvrstio u svoju kolekciju. O ovom događaju svedoči nekoliko fotografija, dostupnih u arhivi muzeja Istorije Jugoslavije.

Vreme povoljnih kredita je omogućilo da iako skupa, Zastava 101 bude dostupna sve većem broju porodica. Ograničen broj vozila je bio dostupan u salonima, tako da su formirane duge liste čekanja. Iako je bio skup automobil, sedamdesetih nije postojao višak Zastave 101 na auto placevima. Stvoren je poseban sistem čekanja od šest meseci. Po isteku perioda, i izvršenoj uplati, stizao je telegram i budući vlasnici su imali tri dana da pronađu sebi vozilo u nekom od salona. Pa su poznate priče o čekanju ispred salona u četiri ujutru i biranje automobila noću pod svetlom baterijske lampe. Ko nije uspeo za tri dana da izabere automobil, vraćao se na dno liste čekanja. Kako starije generacije opisuju, dani na auto-placevima su bili ravni histeriji čak i sa ponekim incidentom (dešavalo se da se ljudi potuku jer nisu mogli da se dogovore koje prvi izabrao automobil).

Osim Milicije, Zastava 101 je ušla i u vozni park Jugoslovenske Narodne Armije. Odmah postaje i patronažno vozilo zdravstvenih ustanova – farbani u belo sa crvenim krstom na vratima, plavom rotacijom i svetlosnom oznakom za ambulantno vozilo. Postaje vozilo Uprave Carina.

Društvena preduzeća su takođe želela praktično vozilo za svakodnevne potrebe, pa tako Stojadin postaje servisno vozilo Auto-Moto saveza Jugoslavije – poznati žuti Stojadin bez zadnjih sedišta u čijem su gepeku mnogi našli pomoć u delovima i alatu usled kvara na putu.

Stojadin je u proizvodnom programu ostao sve do 2008. do kada je proizvedeno ukupno 1.045.458 primeraka modela Zastava 101 te još 228.274 primeraka modela Zastava 128.