Rat je besneo svuda, ali ne i u njihovoj zemlji! Kako to?
Zapravo, nacistička Nemačka jeste umalo napala Švajcarsku.
- Švajcarska ima najodvratnije i najbednije ljude i politički sistem - požalio se Hitler Musoliniju juna 1941. godine.
Posle okupacije Francuske u leto 1940. koja je Trećem rajhu osigurala status neprikosnovenog vladara Zapadne Evrope, nemačka vojska je osmislila plan za osvajanje Švajcarske. Operacija Tanenbaum predviđala je invaziju nacističkih trupa iz Francuske, Nemačke i Austrije, dok su Italijani napali sa juga.
- Koncentrisan iznenadni prodor od Ženevskog jezera do Bodenskog jezera ka centru zemlje sa snažnim i brzim spoljnim krilima. Moramo da iznudimo brzu kapitulaciju Švajcarske upotrebom izuzetno superiornih snaga - navodilo se u planu.
Zašto do ovoga nikada nije došlo?
Švajcarska kao "tvrd orah"
Iako to možda ne deluje tako, sile Osovine suočile bi se sa dostojnim protivnikom. Švajcarska neutralnost branila se oružjem. U 15. veku njeni plaćenici bili su sila koje su se najviše plašili u Evropi.
Na sve to, svi punoletni Švajcarci bili su u obavezi da se odazovu u vojsku i svi su dobili puške koje su čuvali kod kuće u slučaju mobilizacije. Za naciju od samo četiri miliona, Švajcarci su mogli da okupe impresivnu vojnu silu od 850.000 ljudi.
I ne samo to! Uglavnom planinska Švajcarska, značila je teren gde bi nemački tenkovi bili beskorisni. Švajcarska je bila tvrd orah za "blickrig".
Švajcarska je posle rata tvrdila da je jedino što je Hitlera sprečilo da je osvoji, bila činjenica da je imala mnogo naoružanih ljudi. Ipak, to je malo verovatno…
Sve mane švajcarske odbrane
Malo pre toga nacistička Nemačka je pobedila Francusku za koju se smatralo da ima najbolju vojsku u Evropi i to za samo šest nedelja! Švajcarska bi se suočila sa Nemačkom na svom terenu ali sa onim što je u suštini bila narodna milicija - vojska kojoj su nedostajali tenkovi, artiljerija i avioni.
Istina je, Švajcarska ima mnogo planina, ali se najnaseljeniji i industrijski najproduktivniji gradovi nalazi u ravnicama gde bi bilo brzo pregaženi. Čak i njihove utvrđene pozicije imale su mane - prirodno, bile su koncentrisane na granici sa Nemačkom i Austrijom, a ne i sa Francuskom. Nakon što su Nemci okupirali Francusku, švajcarska odbrana ostala je "bušna".
Tu je i jedan primer "bliži domu". Jugoslavija je takođe bila planinska zemlja naseljena izuzetno žestokim ljudima i prekaljenim ratnicima, a Nemci su ipak izabrali da je osvoje u aprilu 1941.
Možda, da je Nemačka izvršila invaziju 1944. Švajcarci bi mogli da računaju na spoljnu pomoć savezničkih trupa i aviona. Ali nije bilo šanse da se to dogodi tokom 1940/41. Da je Nemačka izvršila invaziju na Švajcarsku između okupacije Francuske u julu 1940. i invazije na Sovjetski Savez u junu 1941, Švajcarska bi bila sama.
Sovjetski Savez je potpisao pakt o nenapadanju sa Nemačkom i dostavljao je resurse Trećem Rajhu. Jedine nacije koje su se borile protiv Hitlera bile su Britanija i njen Komonvelt, a oni su bili preslabi da bi ponudili više nego simboličnu podršku zemlji izolovanoj usred Evrope.
Pa zašto onda nacistička Nemačka nije napala Švajcarsku?
Male, "prljave tajne" neutralnosti
Jedan od razloga bi mogao biti taj što je Hitler Švajcarce smatrao nekom vrstom Nemaca (iako ga to nije sprečilo da anektira Austriju). Verovatniji razlog bila je invazija na Rusiju, iako su Nemci još uvek prikupljali resurse za invaziju na Balkan u proleće 1941.
A tu su i neki manje moralni razlozi. Švajcarska je iz Drugog svetskog rata izašla nepokorena, ali ne i neokaljana. Preživela je kao slobodna, demokratska država u Evropi koja je ničice pala pod nacističku čizmu, ali i sa senkom saradnje sa nacistima, piše portal National interest.
Tačno je da je Švajcarska čuvala milijarde dolara u zlatu koje su nacisti oteli žrtvama Holokausta. Takođe, obrtala je novac koji je bio potreban za održavanje nemačke ratne mašinerije.
Ipak, postojanje plana za njeno osvajanje govori o tome da je ne treba olako oceniti kao nacističku marionetu. Zamalo je postala još jedno od Hitlerovih osvajanja. Možda je samo bila previše korisna kao posrednik između nacističke Nemačke i globalne ekonomije?
