Naučnici koji su istraživali more kod Grendlanda došli su do jednog jako neobičnog otkrića. Naime, dok su bušili duboko u santu leda otkrili su ribu čijim venama teče svetleći zeleni antifriz.
Mladi šareni puž (Liparis gibbus) sadržavao je najviše količine proteina protiv smrzavanja ikad zabeležene kod riba
Kao što antifriz pomaže da se reguliše temperaturu motora automobila u ekstremnim uslovima, određene vrste riba evoluirale su i imaju sličnu zaštitu, posebno one koje žive u hladnim staništima kao što su polarne vode Grenlanda.
"Proteini antifriza lepe se na površinu manjih kristalića leda i sprečavaju ih da prerastu u velike kristale", rekao je koautor istraživanja Dejvid Gruber, pa dodao:
"Ribe sa severnog i južnog pola su samostalno razvile ove proteine."
Some fish glow. Some fish make their own antifreeze. The variegated snailfish does BOTH. https://t.co/HFzjpBIQsR
— Corryn Wetzel (@CorrynWetzel) August 16, 2022
Proteini protiv smrzavanja prvi put su otkriveni u nekim antarktičkim ribama pre skoro 50 godina. Za razliku od određenih hladnokrvnih vrsta gmazova i insekata, ribe ne mogu da prežive ako im se zalede telesne tečnosti, jer to prouzrokuje stvaranje zrna leda unutar njihovih ćelija i doslovno ih pretvora u sladoled.
"Činjenica da su se ovi proteini protiv smrzavanja razvili u nizu različitih i nepovezanih ribljih vrsta pokazuje koliko su ključni za preživljavanje tih organizama u ektremnim staništima”", rekao je drugi koautor istraživanja Džon Sparks.
"Ribe puževi proizvode proteine protiv smrzavanja kao i svaki drugi protein u svom organizmu i zatim ih izlučuju u krvotok", rekao je Gruber.
"Puž je jedna od retkih vrsta riba koje su živele među santama leda, u pukotinama. Bilo je iznenađujuće da tako sićušna riba može da živi u tako ekstremno hladnom okruženju, a da se ne smrzne."
Takođe je retkost da arktičke ribe pokazuju biofluorescenciju, što je sposobnost pretvaranja plave svetlosti u zelenu, crvenu ili žutu svetlost, budući da na polovima postoje dugotrajna razdoblja tame, posebno zimi.
Ova karakteristika obično se nalazi kod riba koje plivaju u toplijim vodama, a ovo je i prvi slučaj kako je vrsta arktičke ribe pokazala ovu sposobnost.
Ova zapanjujuća količina proizvodnje antifriza mogla bi da pomogne ovoj vrsti da se prilagodi životu u okolini ispod nule, stoji u izjavi. Takođe postavlja se pitanje šta će se dogoditi sa puževima ako se temperature okeana povećaju kao rezultat globalnog zagrevanja.
"Zbog brzog zagrevanja voda na Arktiku, ove vrste prilagođene hladnoj vodi takođe će morati da se takmiče sa ribama prilagođenim toplijim vodama koje mogu da migriraju na sever i prežive na višim geografskim širinama", rekao je Sparks.
"U budućnosti proizvodnja proteina protiv smrzavanja možda više neće predstavljati prednost u opstanku", zaključio je.
