nedelja, 28 februar 2021

EkspresVesti

Demokratija umire u tami

nedelja, 21 februar 2021 05:54

Diana Budisavljević heroina za koju sada svi znaju: Iz logora fašističkog ustaškog režima spasila više od 15 000 srpske dece

Autor
Diana Budisavljević Diana Budisavljević Foto:vikipedia

Oskar Šindler spasio je 1200 čeških i poljskih Židova. O njemu je snimljen holivudski film “Šindlerova lista” i postao je svetski poznati humanitarac, najveći u Drugom svetskom ratu.

Poljska socijalna radnica Irena Sendlerova spasila je 2500 židovske dece iz Varšavskog geta, službenik italijanske policije u Rijeci Đovani Palatuci više hiljada Židova... A  Diana Budisavljević uspela je spasiti oko 12.000 uglavnom srpske dece iz koncentracijskih logora.

Zašto je do pre samo nekoliko godina ostala nepoznata? Zašto je to moralo biti tajna gotovo 60 godina? I to u vreme dok su neposredni svedoci hrabrosti Diane Budisavljević još bili živi.


Diana Obekser rođena je u Austriji, u gradu Insbruku. Pre udaje za svog supruga, doktora Julija Budisavljevića, radila je kao medicinska sestra. Bračni par se 1919. godine preselio u Zagreb, kada je njen suprug dobio mesto profesora na Univerzitetu u Zagrebu.

Tokom Drugog svetskog rata u Kraljevini Jugoslaviji, nacistički orijentisani hrvati započeli su kampanju protiv Srba, Jevreja i Roma.

To je uzrokovalo otvarajne mnogobrojnih logora u Hrvatskoj. Kada je Diana Budisavljević čula o torturi dece u koncentracionom logoru Lobor tokom oktobra 1941. godine, ona je, zajedno sa Markom Vidakovićem i Đurom Vukosavljevićem, pokrenula kampanju pod nazivom “Akcija Dijane Budisavljević”.

Akcija je podrazumevala spašavanje i zbrinjavanje srpske dece i žena iz brojnih logora, uključujući i najozloglašeniji među njima – Jasenovac.

Kasno proleće 1942, gluvo doba noći. Na sporedni kolosek zagrebačke železničke stanice pristiže transport stočnih vagona krcat srpskim ženama. Odlaze na prisilni rad u Nemački Rajh. Pored šina razapet je šator Crvenog krsta. Sredovečna Austrijanka Diana Budisavljević Obekser deli im čaj i nešto hrane. Danima i nedeljama muči je isto pitanje: gde su deca? Ona koja su preživela ustaške pokolje odvojena su od majki i očeva i prepuštena sebi. Posle mnogo traganja Diana Budisavljević saznaje da su u Staroj Gradišci, ispostavi zloglasnog logora Jasenovac. Upornošću i nadljudskim naporom sa grupom svojih saradnica uspeva da prodre u tu fabriku smrti. Tog vrelog letnjeg dana 1942. susreće se s prizorima iz pakla. Vrhovni zapovednik Maks Luburić naređuje joj da hitno napusti logor. Dece je mnogo, a vremena za njihovo izbavljenje malo. Diana je odlučna, prekršiće sve Luburićeve naredbe jer zna da je akcija spasavanja srpske dece iz ustaških logora smrti zapravo akcija spasavanja čovečnosti iz životinjskih kandži zla. Ovo je radnja Laguninog romana „Austrijanka“, priče o životu Diane Budisavljević. Zahvaljujući njenim dnevnicima i istraživanju pisca i istoričara Zorana Milekića, očuvana je uspomena na ovu heroinu.

 

Godine 1942. Diana je dobila pismenu dozvolu da izvede decu iz logora Stara Gradiška. Iste godine je uz pomoć ministra za socijalna pitanja uspela da decu odvede u Zagreb, Jastrebarsko i Sisak. Posle toga je lično učestvovala u spašavanju dece iz kampova Mlaka, Jablanac i Jasenovac, obučena u uniformu medicinske sestre Crvenog Krsta.

U ovoj akciji spašeno je preko 6.000 dece, koja su smeštena u hraniteljske porodice.

Mlada Diana Budisavljević

U vreme ovih akcija Diana je počela da vodi dnevnik o spašavanju dece iz nacističkih logora. Prema njenom dnevniku, inicijativa u početku nije naišla na odaziv, prvenstveno zbog straha od omazde.

Diana je, i pored svih poteškoća na koje je nailazila, uspevala da naiđe na još dobrih ljudi koji su činili da prikupljena pomoć uvek dođe u ruke onima kojima je bila potrebna.

Spašena deca bila su smeštena na različitim mestima, neka od njih su bila smeštena u hraniteljske porodice, neka u objektima katoličke crkve što je Diani dopustila Hrvatsko nadbiskupija, a neka deca su završavala u objektima koji su bili oskudnog izgleda, ali ono što je najvažnije bila su sigurna.

Diana je tokom akcije vodila kartoteku o deci, kako bi sačuvala njihove podatke. Nadajući se da će ona jednog dana biti vraćena svojim biološkim porodicama. Ipak, krajem maja 1945. dva agenta OZNE oduzimaju Dijani albume sa fotografijama dece, a po nalogu Ministarstva socijalne politike Hrvatske oduzeta joj je i celokupna kartoteka, iako identifikacija i repatricija nisu bile završene.

Diana je Ministarstvu ponudila da pomogne sa daljom identifikacijom dece, ali ta ponuda nije prhvaćena.

Od 15.536 dece koje je Diana Budisavljević spasila tokom Drugog svetskog rata, 3.254 je umrlo tokom ili nedugo nakon spašavanja, izmučeni, gladni i bolesni, dok je više od 12.000 preživelo rat. U toku akcija spašavanja, ubijeno je 11 članova Dijaninog tima. I ona sama je mnogo rizikovala da bi pomogla srpskoj deci. Obilazeći logore i sama se zarazila bolestima koje su harale i odnosile dečije živote. Preležala je čak i tifus.

Posle rata ova herojina je skoro potpuno zaboravljena. U Jugoslaviji nije javno pomenuta decenijama, pre svega zbog toga što vlast nakon rata nije gledala na nju blagonaklono, kao na heroja rata. Diana je sa suprugom živela u Zagrebu do 1972. godine kada su se preselili nazad u Insbruk. Od kraja rata nije govorila o svojoj akciji spašavanja i do svoje smrti, 1978. godine, se nije oporavila od posledica obilaska logora.

Diana Budisavljević nakon rata

“Dnevnik Diane Budisavljević 1941-1945” izdat je u Zagrebu 2003. godine i sačinjen je od 388 prevedenih zapisa sa nemačkog. U zapisima je Dijana opisivala uslove u kojima su se nalazila deca logoraši, njihova mučenja, stradanja i umiranja, svoj strah za decu, ali i za sebe.

Osim toga, Diana je zapisivala i susrete i razgovore sa nekim od najvećih ratnih zločinaca tog vremena, odgovornih za genocid u NDH. Ovaj dnevnik bio je i okidač za značajnije interesovanje za lik Diane Budisavljević i za njene humane podvige.

Prošle godine objavljen je i film koji nosi ime “Dnevnik Diane Budisavljević”, koji je bio apsolutni pobednik Pulskog filmskog festivala 2019. godine.

Ostavi komentar

Redakcija zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara.

* Zakon o javnom informisanju – član 38: Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije .

NAJNOVIJE

Ivana Španović neće učestvovati na Evropskom prvenstvu

Najbolja srpska atletičarka Ivana Španović zbog povrede će propustiti Evropsko prvenstvo u dovorani…

Zašto je publika na Australijan Openu izviždala predsednicu teniskog saveza tokom dodele trofeja? | VIDEO

Tokom nedavne ceremonije dodele trofeja na Australian Openu, navijači su izviždali Džejn Hrdličku…

Dosta im je: Većina Nemaca hoće popuštanje mera

Sve je manja podrška za mere Vlade, sve više ljudi hoće popuštanje mera, pokazuje jedna anketa u…

Crno-beli poraženi od Zadra posle produžetka

Košarkaši Partizana poraženi su od Zadra rezultatom 96:94 u 19. kolu ABA lige. Došli su crno-beli…

TEATAR APSURDA: Objava FDA da se Fajzerova vakcina može čuvati i u farmaceutskim zamrzivačima na oko -20

Fajzer kaže da njihova vakcina može da se skladišti i na temperaturama u običnim farmaceutskim…

Jovanović: Nema nijednog obdaništa, škole, bulevara, nijedne fabrike na vidiku

"Razlika u prosečnim zaradama na jugu Srbije i u Beogradu najbolji je dokaz daljeg propadanja našeg…

9 štićenika doma za stare umire u Španiji nekoliko dana nakon što su primili Fajzerovu vakcinu. Ali to nije sve...

ŠPANIJA - Devet štićenika doma za negu starih osoba umrlo je, a još 68 testirano pozitivno na…

Gejts ne prestaje da iritira ljude: Primio drugu dozu vakcine, pa komentarisao dokle ćemo nositi maske

Hoće li se masovnim vakcinisanjem naši životi zaista vratiti na staro, ili ćemo i dalje neko vreme…

Nadal otkazao nastup na turniru u Roterdamu

Španski teniser Rafael Nadal neće učestvovati na predstojećem turniru u Roterdamu, saopštili su…

Košarkaši Crvene zvezde nisu uspeli da naprave iznenađenje u Vitoriji

Košarkaši Crvene zvezde nisu uspeli u desetkovanom sastavu da naprave iznenađenje u Vitoriji. Bolja…
                                                 
nedelja, 28 februar 2021

EkspresVesti

Demokratija umire u tami