List Pravda je pisao o Hitlerovoj neostvarenoj želji da postane arhitekta. Naime, u istoriji je zabeleženo da je on u svojoj ranoj mladosti pokazao veliko interesovanje za umetnost, a posebno ga je oduševljavala arhitektura.
Okolnosti su bile takve, siromaštvo je sprečilo Adolfa da ode na studije arhitekture.
„Morao je sam da zarađuje svoj hleb i na svoje usavršavanje je trošio veći deo svoje oskudne zarade“, piše list Pravda u rubrici „Državnici u privatnom životu“.
U tekstu je vođa Rajha predstavljen kao neko ko uživa u radu, a svoje slobodno vreme posvećuje pitanjima umetnosti. Postao je veliki državnik, ali i dalje je ostao umetnik, ističe neimenovani autor.
Želeo je da svom narodu omogući uživanje svih tekovina kulture. Sam je stvarao nacrte za podizanje gradova kao i uređenje mnogih predela, navodi se u tekstu.
Hitlerova ljubav prema arhitekturi se ogleda i u tome što na njegovom imanju na Obersalzbergu postoji kancelarija u kojoj je izrađivao svoje planove.
Nemački kancelar je davao puno saveta i predlagao razne ideje koje su bile u vezi sa građevinarstvom. Voleo je velike zgrade i u tome se ogledala njegova ljubav prema arhitekturi.
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
List Vreme, na današnji dan, objavio je vest da je preminula velika francuska sportistkinja Zizi di Manoar.
Bila je prvakinja u hokeju, a njen rođeni brat bio je čuveni ragbista Iv di Manoar.
Između ostalih, na naslovnoj strani Vremena objavljena je vest da će Berlin promeniti svoj izgled i tako postati „jedan od najlepših gradova Evrope“.
Reč je o predavanju građevinskog savetnika Hansa Štefana iz Berlina kojem je prisustvovao veliki broj slušalaca.
Nakon što je predstavio istorijski razvoj grada, Štefan se osvrnuo i na činjenicu da uprkos tome što Nemačka vodi rat, postoji mogućnost „za bavljenje novim stvarima, koje se za vreme ranijih ratova nisu mogle ni zamisliti“.
Celokupno izdanje može da se čita na sajtu Narodne biblioteke.
List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1939. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.
Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.
