Njena vladavina trajala je jedva više od godinu dana — u noći drugog maja 1457. godine umrla je, prema jednim izvorima, kao monahinja u manastiru na Rudniku, dok ju je prema drugima otrovao njen sin Lazar, kako bi okončao majčino regenstvo i preuzeo vlast.

Bila je nepopularna u narodnom predanju i nazvana Prokleta Jerina, najviše zbog izgradnje grada Smedereva, tadašnje nove srpske prestonice. Po narodnom predanju njena vladavina je bila surova. Izgradnju tvrđave koja je počela1428 i trajala punih 11 godina su zidali grčki neimari, a narod je teran na kuluk, odnosno prisilan i neplaćen rad.  U izgradnji su korišćena jaja kao vezivni maretijal, što se ionako gladnom stanovništvu nije dopadalo.

Lik Jerine Branković sa Esfigmenske povelje (1429)

Radovima je rukovodio Jerinin brat Đorđe Kantakuzin sa grčkom vojskom, što je dodatno stvaralo nezadovoljstvo u narodu i što je dovelo do toga da ona zauvek bude upamćena kao surova despotica. Narod je takođe krivio Jerinu zbog toga što se Đurđeva i njena ćerka Mara 1435. godine udala za sultana Murata II. Kako bi smirili strasti sa Ugarima, Brankovići su svoju kćer Katarinu udali za grofa Urliha II. Turcima se nije dopao ovaj savez i odmah su zatražili drugu kćer, Maru. Jerini je jako teško pao ovaj rastanak, kao i velikom broju Srba u to vreme, pogotovo jer je Mara odlazila u harem.

Irina Kantakuzin imala je samo 15 godina kada je iz Grčke dovedena da bude žena despota Đurađa Brankovića koji je bio 20 godina stariji od nje. On je već imao brak iza sebe u kojem je dobio decu. A onda je tu došla Jerina koja ga je po predanju osvojila i u koju se zaljubio.

Prvo prokletstvo Jerine ili Irine bilo je kada im je umro sin. Imao je samo 13 godina, a pored njega su još imali Grgura, Stefana i Lazara, kao i ćerku Katarinu. Što se tiče njihove ćerke Mare, nije poznato da li je ona njihova ćerka ili pak kći iz prvog braka despota Đurđa.

Iako su njeni sinovi bili prinuđeni da ratuju za Turke (Grgur je čak i pomagao da se osvoji Solun, rodni grad njegove majke i njegova ujčevina), Turcima to nije bilo dovoljno.

Da bi Turci bili sigurni da Brankovići neće sklopiti savez sa Ugarima, Grgur i Stefan su poslati sultanu kao taoci. Uprkos Marinom uticaju i molbi da ih poštedi koja je stigla prekasno, Grgur i Stefan su oslepljeni. Ovo je bio još jedan udarac za nesrećnu Jerinu. Nakon toga morala je da beži na Svetu goru od kuge, a ona i Đurađ su veliki deo svog bogatstva trošili otkupljujući pravoslavne robove od Turaka, ne bi li bar delimično spasili svoj narod.

Turska vojska, je uprkos kakvom-takvom savezu odlučila da uđe u Srbiju i osvoji Smederevsku tvrđavu. Grad se predao uglavnom zbog gladi, ne zbog toga jer je tvrđava bila lako osvojiva. Bračni par Branković je pobegao u Zetu, odakle je Đurađ pokušao da traži pomoć od Ugara, ali je i ovaj plan propao.

Kraj života Jerina je dočekala kao monahinja na Rudniku. Posle Đurađove smrti, najmlađi sin Lazar, tada već naslednik i njegova žena Jelena proterali su porodicu iz Smedereva, smatrajući da se od njih krije blago porodice Branković. Jerina je preminula u maju 1457. godine. Smatra se da je otrovana od strane svog najmlađeg sina Lazara. Ne zna se gde je sahranjena, a ne zna se ni kako se Srbijom proširio loš glas o Jerini koja je u narodu, poput svog svekra Vuka Brankovića, ostala prokleta i izdajica.

• Lik Jerine u usmenoj poeziji

U bugarštici Kad je Đurađ Branković stavio Janka vojevodu u tamnicu Jerina je prikazana kao prava majka koja tuguje za sinom i traži od muža da ga osveti. Nema ni traga od njene zlobe i želje za uništenjem sopstvene dece, koja je opisana u drugim pesmama. Ovo je jedna od retkih pesama koja Jerinu prikazuje kao osećajnu majku. U bugarštici Jerina žena Đurđa despota, njezina bratanica i Damjan Šajnović, Jerina se sveti Damjanu jer on odbija njenu bratanicu Maru i zatvara ga u tamnicu iz koje ga pušta tek kada je despot Đurađ saznao za to.

U pesmi Đurđeva Jerina, u poslednjim stihovima krivica za propast Srbije pada na Jerinu i kletva ju je zaista stigla. U svakoj varijanti ove pesme Jerina je prikazana kao bezosećajna majka, koja udaje ćerku za Turčina, nevernika kako bi sačuvala zemlju i u njoj vladala. U narodnoj pesmi Dva Despotovića Jerina svoju ćerku Maru nagovara da oslepi svoja dva brata kada joj dođu u posetu. Ovaj plan je ostvaren i Jerinu nesreća njenih sinova nimalo ne pogađa.

U pesmama Ženidba Đurđa Smederevca i Kad je Janko vojvoda udarao Đurđa despota buzdohanom Jerina je prikazana kao verna žena, koja iako ne mari za živote drugih, svome mužu nikada ništa nažao nije učinila. Ona rešava važne državne probleme i donosi najteže odluke umesto svog muža.

U narodnoj pesmi Oblak Radosav pevač Jerinu prikazuje kao oholu, surovu vladarku. Svesna je svoje moći i pokazuje da njeno zlo nema granice. U pesmi Starina Novak i knez Bogosav narodni pevač je kroz govor hajduka Starine Novaka iskazao Jerininu samovolju.