Ovaj zloglasni događaj – nazvan misterija Djatlovljev prolaz – pokrenuo je desetine teorija zavere, uključujući napade jetija, vanzemaljace i eksperimente sa sovjetskim tajnim oružjem.
Švajcarski naučnici tvrde da imaju verodostojno objašnjenje za jednu od najvećih misterija novije ruske istorije – šta je izazvalo smrt devetoro mladih planinara tokom sudbonosne ekspedicije 1959. godine na Planini mrtvih.
ŠTA SE DESILO KOBNE NOĆI
Nakon što grupa nije uspela da stigne do krajnjeg odredišta, spasilačka ekipa je krenula po njih, a tragači su prvo otkrili njihov šator na padini planine Holatčahlj (ime koje na lokalnom mansi jeziku znači “planina mrtvih”).
“Nešto neočekivano se dogodilo posle ponoći zbog čega su članovi ekspedicije iznenada presekli šator i pobegli prema šumi, više od jednog kilometra nizbrdo, bez odgovarajuće odeće, po izuzetno niskim temperaturama (ispod minus 25 stepeni Celzijusa) i usred jakih noćnih vetrova”, objašnjavaju istraživači u novoj studiji koju je vodio naučnik mehanike snega Johan Gaume sa Institut za geotehničko inženjerstvo u Cirihu, piše “Sajens alert”, a prenosi Sputnik.
Tela su otkrivena sledećeg dana, a neka danima i nedeljama kasnije, pa čak i posle nekoliko meseci.
GLAVNI UZROK SMRTI I NEOBJAŠNJIVE POJAVE
“Iako je utvrđeno da je hipotermija glavni uzrok smrti, četvorica planinara su imala teške povrede grudnog koša ili lobanje, dvoje je pronađeno bez očiju, a jedan bez jezika. Neki su bili gotovo goli i bosi”, navode Gaume i koautor Aleksandar Pucrin.
Usred sve maštovitijih nagađanja o tome šta se dogodilo, najutemeljenija objašnjenja ukazuju da je lavina bila glavni uzrok nesreće – prisiljavajući usnule, nespremne planinare da iznenada preseku šator i pobegnu, dalje podležući hladnoći ili povredama u mraku.
Šator je bio isečen iznutra, kao da su morali brzo da pobegnu iz svog noćnog skloništa, trčeći u ledeni mrak.
Međutim, neobične okolnosti događaja navele su mnoge da odbace ovaj uzrok: planina ima relativno plitak nagib, nema dovoljno dokaza da se dogodila lavina, a povrede planinara se razlikuju od povreda koje se obično dobijaju u lavinama.
ZVANIČAN STAV – UZROK JE JAKA PRIRODNA SILA
Zbog neobjašnjivosti, prvobitna sovjetska istraga zaključila je da je “jaka prirodna sila” dovela do tragedije. Decenijama kasnije, nova ruska istraga objavila je ponovnu procenu uzroka tragedije, navevši da je najverovatniji uzrok lavina.
Sada je nezavisna istraga švajcarskih naučnika Gaumea i Pucrina došla do istog nalaza, ali sa novim naučnim dokazima koji potkrepljuju kako se lavina mogla dogoditi.
SIMULACIJA DAJE OBJAŠNJENJA
Simulacija ukazuje da plitkost Holatčahlj planine ne bi sprečila pokretanje lavine jer su nekoliko sati pre tragedije planinari zasekli sneg kako bi napravili prirodni zaklon od vetra.
“Da nisu napravili usek na padini, ništa se ne bi dogodilo”, kaže Pucrin.
“To je bio okidač, ali samo to ne bi bilo dovoljno. Gorski noćni vetar je verovatno nanosio sneg i omogućavao polako nagomilavanje dodatnog tereta. U određenom trenutku stvorila se pukotina koja se širila, praveći snežnu ploču koja se obrušila”.
Druge simulacije koje je sproveo tim istraživale su šta bi snežna ploča učinila ljudima koji leže preko skija, što je bila praksa spavanja u šatorima. Snaga udara preko planinara, zgnječenih između jakog snežnog nanosa i tvrdih skija ispod, mogla je da izazove neke od teških povreda.
ŠTA JE I DALJE MISTERIJA
Naravno, ostaje ipak i nekoliko neobjašnjivih teza u vezi sa incidentom na prolazu Djatlov, kojima se ova studija ne bavi.
Niko ne može očekivati da će ova tragična misterija – koja je sada postala deo ruskog folklora, šest decenija kasnije – izgubiti na snazi posle objašnjenja.
